Пређи на садржај

Мајк Мансфилд

С Википедије, слободне енциклопедије
Мајк Мансфилд
Мајк 1985.
Име по рођењуМике Мансфиелд
Датум рођења16 март, 1903(1903-03-16)
Место рођењаЊујорк
 САД
Датум смрти5. октобар 2001.(2001-10-05) (98 год.)
Место смртиWашингтон
 САД
ЗанимањеАмбасадор САД у Јапану

Мајкл Џозеф Мансфилд' (16. март 1903 – 9. октобар 2001) био је амерички политичар, припадник Демократске партије и дипломата који је представљао Монтану у Представничком дому Сједињених Држава од 1943. до 1953. и Сенату Сједињених Држава од 1953. до 1977. Као вођа демократског посланичког клуба Сената од 1961. до 1977, Мансфилд је водио програме Великог друштва кроз Сенат; његов мандат од тачно шеснаест година био је најдужи од свих партијских лидера у историји Сената, све док рекорд није оборио Мич Маконел 2023.

Рођен у Бруклину у Њујорку, Мансфилд је одрастао у Грејт Фолсу, Монтана. Лагао је о годинама када је служио у Морнарици Сједињених Држава током Првог светског рата. После рата постао је професор историје и политичких наука на Универзитету у Монтани. Победио је на изборима за Представнички дом и служио је у Комитету за спољне послове Дома током Другог светског рата.

Године 1952, победио је тадашњег републиканског сенатора Залеса Ектона и заузео место у Сенату. Мансфилд је служио као предводник већине у Сенату од 1957. до 1961. Мансфилд се успео на позицију лидера већине у Сенату након што је Линдон Б. Џонсон дао оставку у Сенату да би постао потпредседник. У каснијим годинама Вијетнамског рата, противио се ескалацији америчког ангажмана и подржавао је планове председника Ричарда Никсона за вијетнамизацију.

Након повлачења из Сената, Мансфилд је служио као амбасадор Сједињених Држава у Јапану од 1977. до 1988. Мансфилд је био амерички амбасадор у Јапану са најдужим стажом у историји.[1] По одласку у пензију одликован је највишим цивилним признањем у земљи, Председничком медаљом слободе. Мансфилд је касније неко време служио као виши саветник за источноазијске послове у Голдман Саксу. Мајк је умро од срчане инсуфицијенције у Вашингтону.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wарноцк, Елеанор (16. 4. 2012). „Енд оф ан Ера: Yамамото, Топ 'Америца Ханд' Диес ат 76”. Wалл Стреет Јоурнал Јапан Реал Тиме. Приступљено 18. 4. 2012. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]