Пређи на садржај

Малик ибн Енес

С Википедије, слободне енциклопедије
Малик ибн Енес
Малик ибн Анас' наме ин Арабиц цаллиграпхy
Малик ибн Енесово име у арапској калиграфији
Име по рођењуМалик ибн Анас
Датум рођења711./93 АХ
Место рођењаМедина
 Саудијска Арабија
Датум смрти795 ЦЕ/179 АХ (старост 83-84)
Место смртиМедина
 Саудијска Арабија
ПребивалиштеСаудијска Арабија
Држављанствоарапско
Занимањепревник, теолог
ЕраЗлатно доба ислама
ДеловањеХадис, Фикх
РадовиМаликијски мезхеб
ПретходникАли ибн Хусеин Зине ел Абидин[1]
Наследникскоро сви наредни сунитски муслимани
ПокретИслам

Малик бин Енас (арап. مالك بن أنس, ‎ 711–795 / 93–179 АХ), чије пуно име је Малик бин ʾЕнас бин Малик бин ʾАби ʿАмир бин ʿАмр бин ал-Харит бин Гајман бин Кутајан бин ʿАмр бин ал-Харит ал-Асбахиј, с поштовањем познат као Имам Малик по маликијским сунима, био је арапски муслимански правник, теолог, и хадиски традиционалиста.[2] Рођен у граду Медина, Малик је постао проминентни научник пророчких традиција свог времена,[2] које је настојао да примени на „целокупни правни живот”, како би створио систематски метод муслиманске јуриспруденције, који би се временом проширивао.[2] Називан имамом Медине од стране његових савременика, Маликова стајалишта по питањима јуриспруденције била су високо поштована током његовог живота и касније, и он је постао оснивач једне од четири школе сунитског права, Маликијског мезхеба,[2] које је постало нормативни обред сунитске праксе већег дела Северне Африке, исламске Шпаније, великог дела Египта, као и неких делова Сирије, Јемена, Судана, Ирака и Хорасана,[3] и проминентних суфијских редова, укључујући Шадилијија и Тијанијија.[4]

Вероватно најпознатије Маликово остварење у аналима исламске историје јесте његово састављање Мувате, једне од најстаријих и најпоштованијих сунитских збирки хадиса и једне од „најранијих преживелих муслиманских књига закона”,[2] у којем је Малик покушао да „произведе преглед закона и правде; обреда и пракси у складу са консензусом ислама у Медини, према сунама које су уобичајене у Медини; и да створи теоретски стандард за питања која нису решена са тачка гледишта консензуса и суна.”[2] Састављен у раним данима Абасидског калифата, у које време је постојало растуће „признавање и уважавање канонског закона” владајуће класе, Маликов рад је имао за циљ да пронађе „изглађен пут” (што је дословни превод термина ал-муwаṭṭа) кроз „далекосежне разлике у мишљењима чак и о најелементарнијим питањима.”[2] Имам Шафија је сматрао то дело „најисправнијом књигом на земљи након Курана”.[3] Ова компилација Мувата довела је до тога да Малик буде награђиван таквим побожним епитетима као што су шеик ислама, доказ заједништва, имам исељеничког пребивалишта и учени научник из Медине у каснијој сунитској традицији.[3]

Према класичној сунитској традицији, Мухамед је предвидео Маликово рођење, рекавши: „Ускоро ће људи ударати бокове камила у потрази за знањем и они неће наћи никога стручнијег од учењака из Медине”,[5] и у једној другој традицији, „Народ ... ће се кренути са Истока и Запада без да ће наћи мудраца, осим народног мудраца Медини.”[6] Док су неки каснији учењаци, попут Ибн Хазма и Тахавија, сумњали у идентификацију мистериозног мудраца ове ове традиције у Малику,[7] и даље је најраспрострањенија интерпретација она која сматра да је та личност Малик.[7] Имам Шафија, који је и сам постао оснивач једне од четири ортодоксне правне школе сунитског права, касније о свом учитељу рекао: „Нико ми није учинио тако велику услугу у божјој религији као Малик ... када се помињу учењаци знања, Малик је водећа звезда.”

Порекло и рођење

[уреди | уреди извор]

Пуно име му је Ебу Абдула Малик ибн Енес ибн Малик ибн Ебу Амир ибн Амр ибн Ел-Харис. Познат као „имам Медине” или „имам Дарул Хиџре”. Мајка му се звала Галија бинт Шерик ибн Абдурахман Ел Ездија. Његов деда Малик припадао је старијој генерацији табиина. Преносио је хадис од Омер ибн ел-Хатаба, Талхе, Аише, Ебу Хурејре и Хасана ибн Сабита (савременика Мухамеда). Уз то, био је један од оних који су носили Османа, ноћу, након убиства до места где је укопан.

Малик је рођен у Медини, његово порекло сеже до Зу Асбеха, једног од познатих јеменских племена. Један од његових предака се преселио у Медину и тамо се настанио, те је имам Малик рођен у том граду[8] Он је рођен је 711. године и одрастао у родном месту где је учио од највећих учењака свог времена. Још као дете почео је да изучава исламске дисциплине. Прво је научио Куран, а затим прелази на изучавање хадиса.

Имам Ен-Невеви наводи да је имам Малик стицао знање од 900 учитеља, од чега је било 300 учењака из друге генерације муслимана – табиина, а 600 из треће генерације. Највише утицаја на његов интелектуални профил је оставио Ебу Бекр Абдула ибн Језид, познатији као Ибн Хурмуз уз кога је Малик учио седам или осам година. Позната је Маликова изјава у вези с тим у којој каже: Долазио сам Ибн Хурмузу у рану зору, а из његове куће сам излазио ноћу.[9]

Златни ланац нарације

[уреди | уреди извор]

Маликов ланац приповедача сматран је најаутентичнијим и назван Силсилат ел-Дахаб или „Златни ланац наратора“ од стране познатих учењака хадиса, укључујући Мухамеда ел-Букарија.[10] 'Златни ланац' нарације (тј. онај који учењаци хадиса сматрају најаутентичнијим) састоји се од Малика, који се преносио од Нафи Мавле ибн Омара, који је проповедао од Ибн Омара, који је проповедао од Мухамеда.[11]

Гледишта

[уреди | уреди извор]

Теологија

[уреди | уреди извор]

Абдул-Гани Ад-Дакр је написао да је Малик био 'најудаљенији од свих људи' од дијалектичке теологије, који је био највише упућен у њихове дискусије без прихватања њихових ставова.[12] Г.Ф. Хадад је, с друге стране, тврдио да Малик није био потпуно несклон идеји дијалектичке теологије; напротив, Хадад указује на Малика који је студирао „код ногу Ибн Хурмуза“, магистра дијалектичке теологије, током тринаест до шеснаест година.[13]

Антропоморфизам

[уреди | уреди извор]

Маликов јединствени допринос области теологије је да је он био строги противник антропоморфизма,[13] и сматрао је апсурдним упоређивати атрибуте Бога, који су дати у „људским сликама“ као што су Божије „руке“ или "очи" попут људских.[13] На пример, када је један човек питао Малика о значењу Курана 20:5, „Милосрдни се поставио на престо“, каже се да „ништа није толико утицало на Малика као питање тог човека“, а правник је жарко одговорио: „'Како' је то незамисливо; његов део 'успостављања' је познат; вера у то је обавезна; питати се о томе је иновација.”[14][15]

Блажена визија

[уреди | уреди извор]

Малик је био присталица ортодоксне сунитске доктрине блаженог визије,[16] и каже се да је цитирао Куран 75:22-23 („Тог дана ће лица бити сјајна, гледајући према своме Господару“) и 83:15 („Не! Уистину, од Господара њиховог, тог дана ће они [преступници] бити застрти“) као доказ његовог веровања.[17][18]

Природа вере

[уреди | уреди извор]

Када су га питали о природи вере, Малик ју је дефинисао као „говор и дела“ (qаwлун wа-'амал), што показује да је Малик био несклон ригорозном раздвајању вере и дела.[19]

Посредовање

[уреди | уреди извор]

Чини се да је Малик био заговорник заступништва у личним молитвама.[17] На пример, преноси се да када је абасидски халифа ал-Мансур упитао Малика да ли је боље да се суочи са Посланиковим гробом или киблом док се клања у личној молитви или дову, Малик је одговорио: „Зашто се не би суочио са њим када је он ваше средство (васила) Богу и средство твог оца Адама на Дан васкрсења?"[20] У вези са овом традицијом, мајстор хадиса из тринаестог века Ибн Јама је рекао: „Извештај су пренела два мајстора хадиса Ибн Башкувала и ал-Кади Ијад у ел-Шифа, и не обраћа се пажња на речи оних који тврде да је скована искључиво на основу њихових беспослених жеља.”[21] Док су Ибн Тејмија, и у много новије време, Мухамед ибн Абд ел-Вахабов унук Сулејман заиста одбацили аутентичност ове традиције,[22] њихова мишљења су окарактерисана од стране велике већине сунитских учењака, као што је ал-Заркани, као да „произлазе или из незнања или ароганције“.[23] Историјски гледано, познато је да су Маликове изјаве о валидност посредовања остале основна доктрина Маликијске школе, и практично сви маликијски мислиоци класичне ере прихватили су идеју о Посланиковом посредовању.[24] Такође је познато, штавише, да су класичне „књиге Малика препуне одредаба да се ду'ā [лична молитва] упућује док је богослужилац окренут ка гробу“.[25]

Имам Малик је написао:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Адил Салахи (2001), Сцхолар Оф Реноwн: Имам Али Заин Ал-Абидеен, Араб Неwс, „Ин хис сцхоларсхип, Али Заин Ал-Абидеен wас а ман оф хигх ацхиевемент. Имам Малик десцрибес хим ас “а сеа фулл оф кноwледге”. Алл сиx боокс оф Хадитх инцлуде традитионс репортед бy хим, wхицх суггест тхат хе wас цонсидеред бy алл тхе маин сцхоларс ас а хигхлy релиабле репортер оф Хадитх. Хис лине оф репортинг wас маинлy тхроугх хис фатхер анд грандфатхер, бут хе алсо репортед Хадитх тхроугх тхе маин сцхоларс оф тхе табиеен генератион анд тхе Пропхет’с цомпанионс. 
  2. ^ а б в г д ђ е Сцхацхт, Ј., "Мāлик б. Анас", ин: Енцyцлопаедиа оф Ислам, Сецонд Едитион, Едитед бy: П. Беарман, Тх. Бианqуис, C.Е. Босwортх, Е. ван Донзел, W.П. Хеинрицхс. Брилл Онлине.
  3. ^ а б в Гибрил Ф. Хаддад, Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс (Лондон: Муслим Ацадемиц Труст, 2007), п. 121
  4. ^ Сее "Схадилиyyа" анд "Тијаниyyах" ин: Енцyцлопаедиа оф Ислам, Сецонд Едитион, Едитед бy: П. Беарман, Тх. Бианqуис, C.Е. Босwортх, Е. ван Донзел, W.П. Хеинрицхс. Брилл Онлине.
  5. ^ "Нарратед бy Абу Хураyрах бy Ахмад, ал-Тирмидхи wхо саид ит ис хасан -- ин соме манусцриптс хасан сахих -- ал-Хаким (1:90-91) wитх тхрее цхаинс, децларинг ит сахих бy Муслим'с цритерион, ал-Баyхаqи ин ал-Сунан ал-Кубра (1:386), етц." (Гибрил Ф. Хаддад, Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс [Лондон: Муслим Ацадемиц Труст, 2007], п. 121, ноте 271).
  6. ^ Гибрил Ф. Хаддад, Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс (Лондон: Муслим Ацадемиц Труст, 2007), п. 122
  7. ^ а б Гибрил Ф. Хаддад, Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс (Лондон: Муслим Ацадемиц Труст, 2007), пп. 122-23
  8. ^ "Ел-Хадису вел Мухадисуне" Мухамед Ебу Зехв, стр.287
  9. ^ "Предговор књизи Мувета ибн Малика" Др. Мухаммед Кјамил Хусејн
  10. '^ „"Имаам Маалик ибн Анас" бy Хассан Ахмад, Ал Јумуах' Магазине Волуме 11 – Иссуе 9”. Суннахонлине.цом. Приступљено 2010-04-10. 
  11. ^ Ибн Анас & 2008 2008, стр. 3, 4, 10, 14, 16, 17, 27, 29, 32, 37, 38, 49, 51, 58, 61, 67, 68, 74, 78, 87, 92, 93, 108, 114, 124, 128, 138, 139, 151, 156, 161, 171, 196, 210, 239, 245, 253, 312, 349, 410, 412.
  12. ^ Абдул-Гхани Ад-Даqр, Ал-Имам Малик, Имам Дар ал-Хијрах, пг. 285, 2нд ед. Дамасцус: Дар ал-Qалам, 1998.
  13. ^ а б в Гибрил Ф. Хаддад, Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс (Лондон: Муслим Ацадемиц Труст, 2007), п. 170
  14. ^ Гибрил Ф. Хаддад, Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс (Лондон: Муслим Ацадемиц Труст, 2007), п. 167; нарратед бy Ал-Дхахабī, Сиyар, 7:415, цф. ал-Баyхаqī, ал-Асмā' wал-Сифāт, 2:304-305:866.
  15. ^ Абдул-Гхани Ад-Даqр, Ал-Имам Малик, пг. 292-293.
  16. ^ Абдул-Гхани Ад-Даqр, Ал-Имам Малик, пп. 293-294.
  17. ^ а б Гибрил Ф. Хаддад, Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс (Лондон: Муслим Ацадемиц Труст, 2007), п. 181
  18. ^ Абдул-Гхани Ад-Даqр, Ал-Имам Малик, пп. 294.
  19. ^ Гибрил Ф. Хаддад, Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс (Лондон: Муслим Ацадемиц Труст, 2007), п. 176
  20. ^ ал-Qāдī 'Иyāд, ал-Схифā, пп. 520-521 анд Тартīб ал-Мадāрик 2:101, нарратед "wитх а гоод, ор ратхер соунд цхаин" (ал-Зарqāнī, цоммент. он ал-Маwāхиб ал-Лāдуниyyа); цитед ин Гибрил Ф. Хаддад, Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс (Лондон: Муслим Ацадемиц Труст, 2007), п. 181
  21. ^ Хидāyат ал-Сāлик, 3:1381; цитед ин Гибрил Ф. Хаддад, Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс (Лондон: Муслим Ацадемиц Труст, 2007), п. 182
  22. ^ Сее Ибн Таyмиyyах, Фатāwā, 27:166 анд 28:26; Сулаyмāн ибн Абд Аллāх ибн Мухаммад ибн Абд-ал-Wаххāб, Таyсīр ал-'Азīз ал-Хамīд фī Схарх Китāб ал-Таwхīд, п. 312
  23. ^ Цитед ин Гибрил Ф. Хаддад, Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс (Лондон: Муслим Ацадемиц Труст, 2007), п. 182, ноте 437
  24. ^ Гибрил Ф. Хаддад, Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс (Лондон: Муслим Ацадемиц Труст, 2007), п. 182
  25. ^ Ал-Зарqāнī; цитед ин Гибрил Ф. Хаддад, Тхе Фоур Имамс анд Тхеир Сцхоолс (Лондон: Муслим Ацадемиц Труст, 2007), п. 182

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]