Пређи на садржај

Марија Кнежевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Кнежевић
Књижевни рад
Најважнија дела
Храна за псе
Елегијски савети Јулији
Доба Саломе
Екатерини
Шен
Техника дисања

НаградеНаграда „Ђура Јакшић”

Марија Кнежевић (Београд, 1963), српска је песникиња, прозни писац, преводилац и професор књижевности.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 1963. године у Београду. Дипломирала је на групи за Општу књижевност и теорију књижевности, Филолошког факултета у Београду и магистрирала Компаративну књижевност на Мичиген универзитету (Мицхиган Стате Университy) где је и предавала креативно писање у периоду 1996-2000. Између осталих послова, радила је и као новинар у Радио Београду. Члан је Српског књижевног друштва. Има статус самосталног уметника. Њене песме, есеји, приче, прикази и преводи могу се наћи у готово свим домаћим и многим иностраним листовима и часописима за књижевност, као и у великом броју домаћих и страних антологија.

О делу Марије Кнежевић писали су бројни критичари, између осталих: Љиљана Шоп и Богдан А. Поповић, Зорица Бечановић-Николић, Јасмина Врбавац, Тања Крагујевић, Александар Б. Лаковић, Радмила Лазић, Мирко Магарашевић, Никола Живановић, Александар Јерков, Еwа Зонненберг, Михаило Пантић, Светлана Томић…

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда „Ђура Јакшић” за књигу песама Ин тацтум, 2006.
  • Прича Без страха од промене, из књиге Фабула раса, одабрана је да представља Србију у годишњем зборнику „Best European Fiction” за 2012. годину (превод Will Firth). Реч је о трећем тому ове антологије коју сваке године објављује Dalkey Archive Press из Ilinoisа.

Књиге и преводи[уреди | уреди извор]

  • Храна за псе(роман у кратким причама, Матица српска, Нови Сад, 1989)
  • Елегијски савети Јулији (поезија, БИГЗ, Београд, 1994)
  • Ствари за личну употребу (поезија, “Просвета”, Београд, 1994)
  • Доба Саломе (поезија, “Просвета”, Београд, 1996)
  • Моје друго ти (поезија, “Вајат”, Београд, 2001)
  • Qуерида – електронска преписка са Аником Крстић из бомбардованог Београда (“Вајат”, Београд, 2001)
  • Двадесет песама о љубави и једна љубавна (поезија, РАД, Београд, 2003)
  • Књига о недостајању (есеји, Независна издања Слободана Машића, Београд, 2003)
  • Дас Буцх вом Фехлен (избор из књиге есеја “Књига о недостајању”, Wieser Verlag, Wиен, 2004, двојезично издање, превод на немачки: Горан Новаковић)[1]
  • Касни сат (избор и превод поезије Чарлса Симића, “Откровење”, Београд, 2000)
  • Екатерини (роман, “Филип Вишњић”, Београд, 2005)
  • Ин тацтум (поезија, »Повеља«, Краљево, 2005)
  • Уличарке (поезија, РАД, Београд, 2007)
  • Књига утисака (кратки есеји, »Трећи трг«, Београд 2008)[2]
  • Екатерини (Цзарне, Poland, 2008, превод на пољски: Дорота Јованка Ћирлић)[3]
  • Фабула раса (рад на књизи је финансирао »КултурКонтакт« из Беча, самостално издање ауторке, 2008)
  • Екатерини (Wieser Verlag, Klagenfurt, 2009, превод на немачки: Силвиа Зимерманн)[4]
  • Улицзнице (»слоwо/образ терyториа«, Gdanjsk, превод на пољски: Дорота Јованка Ћирлић) (Ова књига је представљала Србију 2010. на Европском фестивалу поезије Песник слободе који организује град Гдањск.)[5]
  • Шен (поезија, МАЛИ НЕМО, Панчево, 2011)[6]
  • Роман Екатерини је објављен у Русији током 2011.
  • Фабула раса (приче, МАЛИ НЕМО, Панчево, 2012)[7]
  • Екатерини (Istros Books, Лондон, 2013, превод на енглески: Will Firth)[8]
  • Техника дисања, (издавач „Повеља“, библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2015)
  • Ауто, роман, издавач Агора Зрењанин, 2017.
  • Моје друго ти, одабране песме (Контраст издаваштво, Београд, 2019)
  • Бреатхинг Тецхниqуе, избор из поезије, двојезично издање, Зепхyре Пресс, Масачусетс, САД, 2020.
  • Крајње песме, поезија, Повеља Краљево, библиотека „Стефан Првовенчани”, 2020.
  • Хватач Сунца, роман, Пресинг, Младеновац, 2023.[9][10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ wиесер-верла превод/ Књига о недостајању
  2. ^ Промоција/Књига утисака
  3. ^ „Екатарина на пољском”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2012. г. Приступљено 29. 12. 2013. 
  4. ^ Екатарина на немачком
  5. ^ „Уличарке на пољском”. Архивирано из оригинала 13. 03. 2016. г. Приступљено 29. 12. 2013. 
  6. ^ „Шен/Марија Кнежевић”. Архивирано из оригинала 29. 12. 2013. г. Приступљено 29. 12. 2013. 
  7. ^ „Фабула раса/Марија Кнежевић”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2009. г. Приступљено 29. 12. 2013. 
  8. ^ „Екатарина на енглеском”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 29. 12. 2013. 
  9. ^ „Марија Кнежевић – Хватач Сунца”. Пресинг Младеновац. Приступљено 3. 12. 2023. 
  10. ^ „књижевна премијера: РОМАН МАРИЈЕ КНЕЖЕВИЋ “ХВАТАЧ СУНЦА”, Пресинг, 11/2023; одломак”. човјек-часопис. Приступљено 3. 12. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]