Пређи на садржај

Marija Knežević

С Википедије, слободне енциклопедије
Marija Knežević
Književni rad
Najvažnija dela
Hrana za pse
Elegijski saveti Juliji
Doba Salome
Ekaterini
Šen
Tehnika disanja

NagradeNagrada „Đura Jakšić”

Marija Knežević (Beograd, 1963), srpska je pesnikinja, prozni pisac, prevodilac i profesor književnosti.

Rođena je 1963. godine u Beogradu. Diplomirala je na grupi za Opštu književnost i teoriju književnosti, Filološkog fakulteta u Beogradu i magistrirala Komparativnu književnost na Mičigen univerzitetu (Michigan State University) gde je i predavala kreativno pisanje u periodu 1996-2000. Između ostalih poslova, radila je i kao novinar u Radio Beogradu. Član je Srpskog književnog društva. Ima status samostalnog umetnika. Njene pesme, eseji, priče, prikazi i prevodi mogu se naći u gotovo svim domaćim i mnogim inostranim listovima i časopisima za književnost, kao i u velikom broju domaćih i stranih antologija.

O delu Marije Knežević pisali su brojni kritičari, između ostalih: Ljiljana Šop i Bogdan A. Popović, Zorica Bečanović-Nikolić, Jasmina Vrbavac, Tanja Kragujević, Aleksandar B. Laković, Radmila Lazić, Mirko Magarašević, Nikola Živanović, Aleksandar Jerkov, Ewa Zonnenberg, Mihailo Pantić, Svetlana Tomić…

  • Nagrada „Đura Jakšić” za knjigu pesama In tactum, 2006.
  • Priča Bez straha od promene, iz knjige Fabula rasa, odabrana je da predstavlja Srbiju u godišnjem zborniku „Best European Fiction” za 2012. godinu (prevod Will Firth). Reč je o trećem tomu ove antologije koju svake godine objavljuje Dalkey Archive Press iz Ilinoisa.

Knjige i prevodi

[уреди | уреди извор]
  • Hrana za pse(roman u kratkim pričama, Matica srpska, Novi Sad, 1989)
  • Elegijski saveti Juliji (poezija, BIGZ, Beograd, 1994)
  • Stvari za ličnu upotrebu (poezija, “Prosveta”, Beograd, 1994)
  • Doba Salome (poezija, “Prosveta”, Beograd, 1996)
  • Moje drugo ti (poezija, “Vajat”, Beograd, 2001)
  • Querida – elektronska prepiska sa Anikom Krstić iz bombardovanog Beograda (“Vajat”, Beograd, 2001)
  • Dvadeset pesama o ljubavi i jedna ljubavna (poezija, RAD, Beograd, 2003)
  • Knjiga o nedostajanju (eseji, Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, Beograd, 2003)
  • Das Buch vom Fehlen (izbor iz knjige eseja “Knjiga o nedostajanju”, Wieser Verlag, Wien, 2004, dvojezično izdanje, prevod na nemački: Goran Novaković)[1]
  • Kasni sat (izbor i prevod poezije Čarlsa Simića, “Otkrovenje”, Beograd, 2000)
  • Ekaterini (roman, “Filip Višnjić”, Beograd, 2005)
  • In tactum (poezija, »Povelja«, Kraljevo, 2005)
  • Uličarke (poezija, RAD, Beograd, 2007)
  • Knjiga utisaka (kratki eseji, »Treći trg«, Beograd 2008)[2]
  • Ekaterini (Czarne, Poland, 2008, prevod na poljski: Dorota Jovanka Ćirlić)[3]
  • Fabula rasa (rad na knjizi je finansirao »KulturKontakt« iz Beča, samostalno izdanje autorke, 2008)
  • Ekaterini (Wieser Verlag, Klagenfurt, 2009, prevod na nemački: Silvia Zimermann)[4]
  • Ulicznice (»slowo/obraz terytoria«, Gdanjsk, prevod na poljski: Dorota Jovanka Ćirlić) (Ova knjiga je predstavljala Srbiju 2010. na Evropskom festivalu poezije Pesnik slobode koji organizuje grad Gdanjsk.)[5]
  • Šen (poezija, MALI NEMO, Pančevo, 2011)[6]
  • Roman Ekaterini je objavljen u Rusiji tokom 2011.
  • Fabula rasa (priče, MALI NEMO, Pančevo, 2012)[7]
  • Ekaterini (Istros Books, London, 2013, prevod na engleski: Will Firth)[8]
  • Tehnika disanja, (izdavač „Povelja“, biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2015)
  • Auto, roman, izdavač Agora Zrenjanin, 2017.
  • Moje drugo ti, odabrane pesme (Kontrast izdavaštvo, Beograd, 2019)
  • Breathing Technique, izbor iz poezije, dvojezično izdanje, Zephyre Press, Masačusets, SAD, 2020.
  • Krajnje pesme, poezija, Povelja Kraljevo, biblioteka „Stefan Prvovenčani”, 2020.
  • Hvatač Sunca, roman, Presing, Mladenovac, 2023.[9][10]
  1. ^ „wieser-verla prevod/ Knjiga o nedostajanju”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 29. 12. 2013. 
  2. ^ Promocija/Knjiga utisaka
  3. ^ „Ekatarina na poljskom”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2012. г. Приступљено 29. 12. 2013. 
  4. ^ Ekatarina na nemačkom
  5. ^ „Uličarke na poljskom”. Архивирано из оригинала 13. 03. 2016. г. Приступљено 29. 12. 2013. 
  6. ^ „Šen/Marija Knežević”. Архивирано из оригинала 29. 12. 2013. г. Приступљено 29. 12. 2013. 
  7. ^ „Fabula rasa/Marija Knežević”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2009. г. Приступљено 29. 12. 2013. 
  8. ^ „Ekatarina na engleskom”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 29. 12. 2013. 
  9. ^ „Marija Knežević – Hvatač Sunca”. Presing Mladenovac. Приступљено 3. 12. 2023. 
  10. ^ „književna premijera: ROMAN MARIJE KNEŽEVIĆ “HVATAČ SUNCA”, Presing, 11/2023; odlomak”. čovjek-časopis. Приступљено 3. 12. 2023. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]