Пређи на садржај

Менције

С Википедије, слободне енциклопедије
Менције
孟子
Ас депицтед ин тхе албум Халф Портраитс оф тхе Греат Саге анд Виртуоус Мен оф Олд (至聖先賢半身像), хоусед ин тхе Натионал Палаце Мусеум
Приказ из албума: Полупортрети великих мудраца и врлих људи далеке прошлости, који се чува у музеју Национална палата
Име по рођењуМèнг кē
孟軻
Датум рођења372. пне
Место рођењадржава Цоу, Џоу краљевство (данашњи Цоученг, Шандунг)
 Кина
Датум смрти289. пне
ПребивалиштеКина
Држављанствокинез
Занимањекинески филозоф
ЕраАнтичка филозофија
Деловањеконфучијанство
Радовиетика, социјална филозофија, политичка филозофија
ПретходникКонфучије, Циси
Наследникскоро сваки источни филозоф

Менције (кин. 孟子); рођен Мèнг кē (кин. 孟軻); (/ˈmɛnʃiəs/ men-SHEE-əs)[1] или Менгци (372–289 пне или 385–303 или 302 пне) био је кинески конфучијански филозоф који се често описује као „други мудрац”, то јест, после само Конфучија. Део је део Конфуцијеве четврте генерације ученика. Менције је наследио Конфуцијево мишљење и даље га развио.[2][3] Он је живео за време периода зараћених држава и сматра се да је већи део свог живота провео путујући широм Кине нудећи савете различитим владарима. Разговори с тим владарима чине основу књиге Менције, који је касније била канонизована као конфучијански класик.

Његово кључно веровање било је да су људи изнутра добри, али да је за тај квалитет потребна култивација и адеквано развојно окружење. Такође је подучавао да владари морају да оправдају свој положај моћи тако што делују добронамерно према својим поданицима, и у том смислу су подређени масама. Одговори грађана на политику владара оличавају овај принцип, а држава са праведном и хуманом политиком ће цветати по природи. Грађани, са слободом од добре владавине, тада ће посветити време бризи за своје жене, браћу, старије и децу, и образовати се уз обреде и природно постати бољи грађани. То га је довело у сукоб са својим блиским савремеником, Сјуенцијем, који је веровао да је људска природа зла по рођењу.[4]

Живот

[уреди | уреди извор]

Менције, такође познат по свом имену по рођењу Менг Ке (мèнг кē), рођен је у држави Цоу. Његово родно место сада је унутар града на нивоу округа Цоученг, провинција Шандунг, само тридесет километара (осамнаест миља) јужно од Конфучијевог родног места на Куфу.

Он је био путујући кинески филозоф и мудрац, један од главних тумача конфуцијанизма. Претпоставља се да је био ученик Конфуцијевог унука Цисија. Као и Конфуције, према легенди, путовао је Кином четрдесет година пружајући савете владарима за спровођење реформи.[5] Током периода зараћених држава (403–221. пне), Менције је служио као службеник и учењак на Академији Ђисја у држави Ки (1046. године пне до 221. године пне) од 319. до 312. године пне. Он је исказао своју синовљеву преданост када је узео три године одсуства са службених дужности за Ки да оџалио смрт своје мајке. Разочаран неуспехом да промени света своје садашњице, он се повукао из јавног живота.[6]

Менције је сахрањен на „гробљу Менције” (孟子林, Менгци Лин, такође познатом као 亞聖林, Јашенг Лин), које је лоцирано 12 км североисточно од централног градског подручја Цоученг. Стела коју носи џиновска камена корњача и која је окруњена змајевима стоји испред његовог гроба.[7]

Лоза

[уреди | уреди извор]

За време династије Минг, један од Менцијевих потомака је од цара добио наследну титулу на Ханлин академије. Титула коју су имали била је Вуђинг Боши (доктор пет класика, 五經博士; 五經博士; Wǔјīнг Бóсхì).[8][9][10] Године 1452, Вуђинг Боши је добио потомство Менгци-Менг Xивена (孟希文) 56. генерације[11][12][13][14][15] и Јен Хуеј-Јен Сихуеј (顔希惠) 59. генерације, исто је дарована потомцима Џоу Дуењи-Џоу Мјен (週冕) 12. генерације, два брата Ченг (Ченг Хао и Ченг Ји-Чен Керен (程克仁) 17. генерација), Џу Си-Џу Тинг (朱梴) 9. генерације, 1456–1457. Године 1539, исто је додељено Ценг Цановом потомку-ценг Џицуеј (曾質粹) 60. генерација. Године 1622. потомство Џанг Цаја добија титулу, а 1630. потомство Шао Јонга.[16]

Један од Менцијеових директних потомака био је др Менг Чи (на енглеском као др Пол Чи Менг), бивши директор Кинеске куће и директор Кинеског института 1944. Магазин Тајм је објавио да је др Менг те године имао 44 године. Др Менг је умро у Аризони 1990. године у 90. години живота.[17] Колеџ Дејвидсон у Северној Каролини и Универзитет Колумбија били су његова алма матер. Он је присуствовао говору заједно са Конфучијевим потомком Х. Х. Кунгом.[18]

У Републици Кини постоји канцеларија која се зове „жртвоносни службеник Менцијусу“ коју држи потомак Менција, као што је положај „жртвеног службеника Ценгзију“ за потомка Ценгзија, „службеник жртвовања Јан Хуеју” за потомка Јан Хуеја, и место „жртвеног званичника Конфучију”, које је имао Конфучијев потомак.[19][20][21]

Менцијеови потомци још увек користе песме генерације за своја имена која су им дали цареви Минг и Ћинг, заједно са потомцима остала четири мудраца (四氏): Конфучије, Ценгзи и Јан Хуеј.[22][23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Менције". Рандом Хоусе Wебстер'с Унабридгед Дицтионарy.
  2. ^ Меи, Yи Пао (1985). "Менције," Тхе Неw Енцyцлопæдиа Британница, в. 8, п. 3.
  3. ^ Схун, Кwонг Лои. „Менције”. Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Приступљено 18. 11. 2017. 
  4. ^ Голдин, Паул Р. (2018), „Xунзи”, Ур.: Залта, Едwард Н., Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (Фалл 2018 изд.), Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy, Приступљено 2022-05-15 
  5. ^ Цхан 1963, стр. 49
  6. ^ Јарослав Прůшек анд Збигниеw Сłупски, едс., Дицтионарy оф Ориентал Литературес: Еаст Асиа (Цхарлес Туттле, 1978): 115-116.
  7. ^ 孟子林 Архивирано 2012-08-05 на сајту Archive.today (Mencije Cemetery)
  8. ^ H.S. Brunnert; V.V. Hagelstrom (15. 4. 2013). Present Day Political Organization of China. Routledge. стр. 494—. ISBN 978-1-135-79795-9. 
  9. ^ „P.494-5. Present Day Political Organization of China”. Архивирано из оригинала 2016-04-25. г. Приступљено 2016-04-17. 
  10. ^ „Present day political organization of China”. archive.org. 
  11. ^ „熾天使書城----明史”. angelibrary.com. 
  12. ^ „Kanripo 漢籍リポジトリ : KR2m0014 欽定續文獻通考-清-嵇璜”. kanripo.org. 
  13. ^ Sturgeon, Donald. „欽定歷代職官表 : 卷六十六 - 中國哲學書電子化計劃”. ctext.org. 
  14. ^ „明史 中_翰林院”. inspier.com. Архивирано из оригинала 2016-10-07. г. Приступљено 2016-05-09. 
  15. ^ „●欽定續通典卷三十一 職官九-续通典-四大名著文学网”. Архивирано из оригинала 2016-10-07. г. Приступљено 2016-10-04. 
  16. ^ Wilson, Thomas A.. 1996. "The Ritual Formation of Confucian Orthodoxy and the Descendants of the Sage". The Journal of Asian Studies 55 (3). [Cambridge University Press, Association for Asian Studies]: 559–84. . JSTOR 2646446. doi:10.2307/2646446.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) p. 571.
  17. ^ „Paul Chih Meng, 90, Headed China Institute”. The New York Times. 7. 2. 1990. 
  18. ^ „Education: China House”. TIME. 4. 9. 1944. Архивирано из оригинала 14. 12. 2008. г. Приступљено 22. 5. 2011. 
  19. ^ „台湾拟将孔子奉祀官改为荣誉职 可由女性继承_台湾频道_新华网”. xinhuanet.com. Архивирано из оригинала 4. 12. 2014. г. 
  20. ^ „台湾儒家奉祀官将改为无给职 不排除由女子继任_新闻中心_新浪网”. sina.com.cn. 
  21. ^ 台湾拟减少儒家世袭奉祀官职位并取消俸禄 [Taiwan intends to reduce Confucian hereditary positions and cancel the salary.]. rfi.fr (на језику: кинески). 
  22. ^ 孔姓 (The Kong family, descendents of Confucius) Архивирано 2011-09-03 на сајту Wayback Machine
  23. ^ 孟姓 (Тхе Менг фамилy, десцендентс оф Менције) Архивирано 2006-01-16 на сајту Wayback Machine

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Менције на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mencije&oldid=28295650”