Метрополитанско подручје
Метрополитанско подручје, такође метро подручје (област, регион), подручје је односно регија која се састоји од густо насељеног урбаног језгра и ређе насељених околних подручја, укључујући индустрију, инфраструктуру и стамбене блокове.[1] Метрополитанско подручје се најчешће састоји од више јурисдикционих нивоа и општина: насеља, предграђа, градова, округа, држава, па чак и нација попут европских Евродистрикта. Како су се друштвене, економске и политичке институције мењале, градска подручја су постала кључне економске и политичке регије.[2] Метрополитанско подручје укључује једну или више урбаних средина, као и сателитске градове, градове и рурална подручја која су друштвено-економски везана за урбана језгра.[3]
Општа дефиниција
[уреди | уреди извор]Метрополитанско подручје је комбинација урбане агломерације са зонама које не морају нужно бити урбаног карактера, али су уско везане са урбаним језграма преко запослења или обављања трговине. Ова околна подручја су позната и као путнички појас, те се могу проширити и изван урбане зоне према другим политичким субјектима односно јединицама. На примјер, Ел Монти у Калифорнији се сматра делом метрополитанског подручја Лос Анђелеса. У пракси, параметри метрополитанског подручја, како у службеним тако и у неслужбеним употребама, нису доследни. Понекад су ова подручја мало другачија од урбаних подручја, док у другим случајевима она покривају широку регију. Подаци о броју становника једног метрополитанског подручја могу се разликовати у милионским вредностима.
Није било значајнијих промена основног концепта метрополитанског подручја од његовог усвајања 1950. године,[4] иако су се десиле значајне промене што се тиче географских дистрибуција — а исте се очекују и у будућности.
Примери у свету
[уреди | уреди извор]У различитим државама света се користе различити критеријуми да се дефинишу метрополитанска подручја односно метрополе.
Европска унија
[уреди | уреди извор]Еуростат, статистичка агенција Европске уније, створио је концепт назван Веће урбане зоне (енгл. Larger Urban Zone, ЛУЗ). Овај концепт представља покушај усклађивања дефиниција метрополитанског подручја, а циљ је да се подручја из којих значајан удео становништва путује на посао у град назове концептом познатим као „функционалне урбане регије”.[5]
Немачка
[уреди | уреди извор]Немачка има 11 метрополитанских региона (нем. Metropolregionen).
Приликом упоређивања метрополитанских региона, мора се имати на уму да границе метрополитанског региона често одговарају различитим погледима појединачних субјеката, тако да значајно упоређивање кључних бројки становника и подручја као и економске снаге може бити од користи само у ограниченој мери. Демаркација може бити независна од било каквог чланства у градовима и окрузима. У фебруару 2017. године бивши Рен-Рур нестао је оснивањем Метрополитанског региона Рајнланд.
Филипини
[уреди | уреди извор]Метро Манила је највећа конурбација или урбана агломерација на Филипина и званично метрополитанско подручје које чини град Манила плус 15 суседних градова и општина. Друга метрополитенска подручја су смештена у градовима Анхелес, Метро Баколод, Метро Багио, Батангас Сити, Кагајан де Оро, Себу, Дагупан, Давао, Илоило, Нага и Олонгапо.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Squires, G.; ur. (2002). Urban Sprawl: Causes, Consequences, & Policy Responses. The Urban Institute Press.
- ^ Mark, M.; Katz, B.; Rahman, S.; Warren, D. (2008). MetroPolicy: Shaping A New Federal Partnership for a Metropolitan Nation. Brookings Institution: Metropolitan Policy Program Report. 4—103.
- ^ „Дефинитион оф Урбан Термс”. Приступљено 28. 8. 2017.
- ^ „Метрополитан анд Мицрополитан Статистицал Ареас Маин”. Приступљено 28. 8. 2017.
- ^ „Wхат ис тхе Урбан Аудит?”. Приступљено 28. 8. 2017.