Миодраг Ерић
| Миодраг Ерић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 30. децембар 1935. |
| Место рођења | Ресник Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 25. јануар 2009. (73 год.) |
| Место смрти | Крагујевац Србија |
Миодраг Ерић (30. децембар 1935 — 25. јануар 2009) био је гинеколог, акушер, и онколог.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен у Реснику крагујевачком, где је завршио четири разреда основне школе. Потом 1955. године завршава гимназију у Крагујевцу, а Медицински факултет у Београду 1962. године.
За време стажа у Крагујевцу радио је у здравственој станици Страгари где је био ВД управник.
- Стручни испит полаже у Загребу 1964. и ради као управник здравствене станице Дарда; 1967. јд изабран је за директора Дома Здравља у Белом Манастиру, 1970.завршио двосеместрални курс из јавног здравства за руководиоце великих здраствених установа у Београду. Затим одлази на специјализацију из гинекологије и акушерства, стаж обавља у Осијеку и Београду где је 1975. положио специјалистички испит. Исте године завршио је и шестомесечну едукацију из колпоскопије и ексфолијативне цитологије.
- Као директор Дома Здравља Бели Манастир, а затим диспанзера за жене и ванболничког породилишта у Кнежеву код Белог Манастира, био је руководилац пројекта (1969-1973) "Утицај здраствене заштите на ниво смртности одојчади у општини Бели Манастир", у сарадњи са Савезним заводом из Београда и Института за мајку и дете из Загреба. Показано је како успеси зависе од адекватног приступа-смртност новорођених у општини Бели Манастир смањен је са 85 промила на 19,3 промила.
- Затим 1984. прелази у Клиничко-Болнички Центар Крагујевац у Завод за Онкологију где убрзо одлази на базични курс у школи за образовање кадрова института "Борис Кидрич" у Винчи где се 1985. оспособио за рад са отвореним и затвореним изворима радиоактивног зрачења, а додатне едукације завршио у вишемесечном периоду на Институту за Онкологију и Радиологију Медицинског факултета у Београду.
- Био је Управник Завода за Онкологију и Нуклеарну медицину Клиничко-Болничког Центра у Крагујевцу. 1988. Републички комитет за здравље и социјалну политику додељује му назив Примаријуса.
Признања и похвале
[уреди | уреди извор]У свом дугогодишњем клиничком раду као лекар добио је бројна признања и похвале за успешно решавање проблема:
- рано откривање рака и превенција малигних обољења гениталија и дојке,
- планирање породице,
- лечење стерилитета,
- дијагностика гинеколошких поремећаја и болести,
- организовање хируршког рада
- савремени приступ анте-наталној застити као битном фактору смањења пери-наталних губитака и стварању здравог подмлатка.
Научни рад
[уреди | уреди извор]Написао је и објавио на конгресима, симпозијумима, недељама и другим различитим научним скуповима у Србији, Хрватској и Југославији више од тридесет научно-истраживачких и стручних радова.