Кнежево

За друге употребе, погледајте Кнежево (вишезначна одредница).

Кнежево
Панорама Кнежева
Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Кнежево
Основан	1463. као Скендер Вакуф
Становништво
— 2013.	3.749
Географске карактеристике
Координате	44° 29′ 24″ С; 17° 22′ 46″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	861 m
Кнежево Кнежево на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	78230
Позивни број	051
Веб-сајт	www.opstinaknezevo.rs.ba/index.php

Кнежево (прије Скендер-Вакуф) је градско насеље и седиште истоимене општине у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Налази се на обронцима планине Влашић. Прије распада Југославије општина и град носили су име Скендер Вакуф. Народна скупштина Републике Српске је 14. септембра 1992. године донела одлуку о промени имена насеља и општине у Кнежево (Сл. Гласник РС 17/92). Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Кнежево укупно је пописано 3.749 лица, а у општини Кнежево је пописано 9.793 становника.

Географија

Налази се 50 km југоисточно од Бање Луке са којом је повезана магистралним путем М-56. Сама општина заузима површину од 360 km², на којој је настањено око 10.000 становника. Налази се на надморској висини од 864 метара и богата је црногоричном и бјелогоричном шумом.

Град је окружен планинама Чемерницом и Ранчом на западу, Влашићем на југу и Јежицом на сјевероистоку. Ове планине су неприступачне и обрасле густом црногоричном и бјелогоричном шумом.

Историја

На подручју општине Кнежево, налази се велики број стећака, камених споменика из средњовјековне Босне. Најпознатији су они на Вуковој баштини, недалеко од града. Из XVII и XVIII вијека налазимо већи број дрвених цркава, занимљиве, локалне архитектуре. Најпознатије су оне у Јаворанима (Св. Николе) и у Имљанима (Св. Илије), које је завод за заштиту споменика културе БиХ укњижио као културну баштину. У Цркви Светог Илије у Имљанима чува се вриједна реликвија, позната као ђедовски штап, за коју локално становништво вјерује да је штап светитеља по коме је црква добила име.

Кнежево је основано у исто вријеме када и Прусац 1463. године. Оснивачем се сматра Али-дедо Скендер, по којем је град и добио пријашњи назив. У Кнежеву се налазила једна од најстаријих џамија у Босни и Херцеговини, џамија Али-деде Скендера, позната као Стара џамија, једина џамија на Балкану која је у унутрашњости садржавала кабур. Џамију су заједно с другом скендервакуфском џамијом познатом као Нова џамија, почетком рата 1992. године, срушиле паравојне формације. Након тога власт у Скендер Вакуфу мијења име града и општине у Кнежево. Прије распада Југославије и рата у БиХ Кнежево се звало Скендер Вакуф. Након Дејтонског споразума, претежно хрватска мјеста јужно од ријеке Угар су образовала општину Добретићи, у саставу Федерације Босне и Херцеговине.

Образовање

У општини Кнежево се налази основна школа „Доситеј Обрадовић“, која је прије рата у БиХ носила назив „Лука Радетић“ и Средњошколски центар „Јован Дучић“, који је носио назив „Ђуро Пуцар Стари“. У већим селима такође се налазе подручне основне школе. У центру општине се налази градска библиотека Народна библиотека Кнежево.

Становништво

Већину становништва општине чине Срби православне вјероисповијести.

Националност	2013.	1991.	1981.	1971.
Срби	3.278 (87,44%)	2.484 (66,08%)	1.491 (51,23%)	723 (42,83%)
Муслимани	425 (11,34%)	1.063 (28,27%)	1.118 (38,41%)	923 (54,68%)
Југословени	―	111 (2,95%)	205 (7,04%)	5 (0,29%)
Хрвати	10 (0,27%)	42 (1,11%)	45 (1,54%)	17 (1,00%)
остали и непознато	36 (0,95%)	59 (1,56%)	51 (1,75%)	20 (1,18%)
Укупно	3.749	3.759	2.910	1.688

Демографија
Година	Становника
1879.	7.742
1885.	8.108
1895.	8.910
1948.	2.931
1953.	7.100
1961.	992
1971.	1.688
1981.	2.910
1991.	3.759
2013.	3.749

Становништво по општинама Среза Котор Варош, 1953.

Пописно подручје	Укупно	Срби	Хрвати	Словенци	Македонци	Црногорци	Југословени неопредијељени	Чеси	Пољаци	Русини — Украјинци	Остали Словени	Остали несловени
СРЕЗ КОТОР ВАРОШ	37.898	25.008	6.485	4	4	10	6.375	2	–	2	–	8
Котор Варош	4.715	805	2.640	2	3	6	1.253	1	–	1	–	4
Масловаре	4.574	3.966	8	–	–	–	600	–	–	–	–	–
Превиле	4.576	3.537	696	–	–	–	342	–	–	–	–	1
Скендер Вакуф	7.100	6.566	16	–	–	–	518	–	–	–	–	–
Шипраге	7.746	6.036	24	1	1	–	1.682	–	–	–	–	2
Врбањци	4.919	1.678	1.728	1	–	4	1.505	1	–	1	–	1
Забрђе	4.268	2.420	1.373	–	–	–	475	–	–	–	–	–

Познате личности

• Радојка Лакић, народни херој Југославије
• Лука Радетић, народни херој Југославије
• Дујко Комљеновић, народни херој Југославије
• Лазар Тешановић, официр Југословенске војске у отаџбини
• Жељко Копања, новинар
• Жељко Раљић, новинар
• Момир Ћелић, математичар
• Тихомир Радетић, редитељ
• Дамир Шпица, фудбалер

Галерија слика

• 
  Храм Рођења пресвете Богородице у Кнежеву.
• 
  Зграда општине у Кнежеву.
• 
  Црква брвнара Светог Николе у селу Јаворани.

Види још

• Општина Кнежево

Литература

• Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везе

• Општина Кнежево, званична страница (језик: српски)
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)