Морфологија земљишта
Морфологија земљишта је део[1] науке о земљишту, која обухвата изучавање морфолошких особина, односно морфолошких карактеристика земљишта.[2]
Морфолошке особине спадају међу најважније и најчешће изучаване особине земљишта, чије изучавање је најстарија метода изучавања земљишта. Морфологија земљишта спада међу најважније карактеристике појединих систематских јединица земљишта. Разликују се два типа морфологије:
- Ектоморфолошка морфологија
- Ендоморфолошка морфологија
Међу најважнија ендоморфолошка својства земљишта спадају:
- Грађа земљишног профила
- Дубина појединих хоризоната
- Боја земљишта
- Механички састав
- Структура
- Порозност и збијеност
- Степен влажности
- Специфична педогенетска образовања
- Умеци у земљишту
Грађа земљишног профила
[уреди | уреди извор]Профили већине типова наших земаљишта диференцирани су на мањи или већи број генетских хоризоната. Они се разликују и према другим физичким, хемијским и минераолошком саставу. Генетски хоризонти су добили називе према[3] педогенетском процесу који је довео до њиховог образовања. За обележавање разних хоризоната користе се као симболи велика слова латинице. Поред великих слова користе се и мала слова латинице као и арапски бројеви као допунске ознаке.
Најпознатији хоризонти су:
- Ао или О - Органогени хоризонт
- А или Аи - Иницијални хоризонт
- Ах или А1 - Хумусни или хумусно-акумулативни хоризонт
- Ахп или П - Оранични или плужни хоризонт
- Е или А2 - Елувијални хоризонт
- Б - Илувијални хоризонт
- (Б) - Камбични хоризонт
- Г - Глејни хоризонт
- г - Псеудоглејни хоризонт
- Т - Тресетни хоризонт
Боја земљишта
[уреди | уреди извор]Боја је најупадљивија физичко-морфолошка карактеристика земљишта, према којој се међусобно разликују разни генетски хоризонти у земљишном профилу, а зависна је од садржаја у земљишту разних бојених састојака, у знатном[4] степену такође од механичког састава и од степена влажности земљишта. Преовлађују три основне боје : црна, црвена и бела, са многобројним нијансама. Боју дају углавном следеће бојене материје :
- Хумусне материје дају им разне нијансе, од тамно-сиве и сиво-смеђе до црне боје
- Оксиди и хидроксиди гвожђа дају земљиштима црвену, смеђу до жуту боју
- Кварц даје земљиштима белу до светло-сиве боје
- Феро једињења дају плаву и зелену боју
Унутрашња грађа појединих хоризоната
[уреди | уреди извор]Под унутрашњом грађом појединих хоризоната се подразумева начин паковања механичких фракција и структурних агрегата земљишта. Механички састав, структура, степен збијености и карактер порозности су најважније особине унутрашње грађе појединих хоризоната.[5] На основу степена збијености, грађа земљишта се дели на сипкава, растресита, збијена и јако збијена . На основу карактера порозности, грађа земљишта се дели на:
- Ситно порозна(поре пречника) <1мм
- Порозна(поре пречника) 1-3мм
- Сунђераста(поре пречника) 3-5мм
- Шупљикаста(поре пречника) 5-10мм
- Крупно шупљикаста(поре пречника) >10мм
Специфична новообразована земљишта
[уреди | уреди извор]Специфичним новообразовањима земљишта називају се накупине разних материја у земљишним порама и на површинама структурних агрегата, образоване у резултату протицања разних педогенетских процеса, углавном илувације растворених материја, као и трагови рада земљине фауне . Према њоховом пореклу, издвајају се две групе специфичних новообразовања земљишта : Хемијска и биогена.
- Хемијска новообразовања обухватају велики број разних материја које се премештају по дубини земљишног профила. Таложе се и накупљају у земљишним порама као и на површинама структурних агрегата, најчешће у илувијалним хоризонтима земљишта. Јављају се у разним формама: исцветањима на површини земљишта, прослојцима гипса, кречног псеудомицелијума и конкреција, ситних зрнаца и конкреција фери и манган хидроксида.
- Биолошка новообразовања се јављају у форми екскремената глиста и ларви инсеката, ходника кишних глиста и других земљишних ровки као и шупљика заосталих после минерализације биљних корена.
Умеци у земљишту
[уреди | уреди извор]Умеци представљају страна тела у земљишном профилу, која су у њега доспела на разне начине. Међу уметке спадају нераспаднути људски и животињски остаци, затим љуштуре пужева и шкољки итд. Међутим већина уметака у земљиштима су антропогеног порекла. У земљиштима доспевају на разне начине. Значај уметака у земљишту је мали са аспекта детерминације земљишта . У задње време је све веће интересовање за уметке, јер је већина уметака на тржишту веома скупа.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Настанак, састав и особине земљишта” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 12. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2016.
- ^ Буол, Станлеy W.; Соутхард, Рандал Ј.; Грахам, Роберт C.; МцДаниел, Паул А. (2003). Соил Генесис анд Цлассифицатион, 5тх Едитион. Амес, Иоwа: Иоwа Стате Пресс, А Блацкwелл Пуб. Цо. стр. 494. ИСБН 0-8138-2873-2.
- ^ „Морфолошка својства и теренско истраживање земљишта” (ПДФ).[мртва веза]
- ^ „Педоморфологија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 07. 2016. г. Приступљено 30. 05. 2016.
- ^ Зоран Андрић. „Постанак земљишта – Генеза и еволуција”. Ацадемиа.еду.
Литература
[уреди | уреди извор]- Александар Ђорђевић, Свјетлана Радмановић (2016): Педологија
- Хуснија Ресуловић, Хамид Чустовић (2002) : Педологија