Пређи на садржај

Музичка удружења у Србији

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Музичка удружења представљају профитне или непрофитне организације у које се музички ствараоци (извођачи - инструментални и вокални уметници, композитори, аранжери...) удружују ради промовисања сопственог ауторског стваралаштва, афирмације популарних жанрова музике у друштву, остваривања различитих права итд.

Најистакнутије, и данас активно музичко удружење у Србији, које обједињује ствараоце и из уметничке и из сфере популарне музике јесте Сокој,[1] које се данас превасходно бави бригом о ауторским правима.

Сокој је за седамдесет година свог постојања “прошао дуг пут од организације основане са циљем да обликује музички живот послератне државне заједнице кроз пропагирање југословенског музичког стваралаштва и материјалну заштиту музичких стваралаца све до модерне ауторске агенције која штити интелектуалну својину домаћих стваралаца и истовремено права иностраних аутора – практично целокупан светски музички репертоар.”[2] У том времену САКОЈ, СОКОЈ, па Сокој је био, како истичу Ивана Неимаревић и Ксенија Стевановић, важан чинилац у развијању и професионализацији наше музике у свим њеним видовима и жанровским облицима.[2]

Значај музичких удружења подцртао је музички критичар Петар Пеца Поповић истакавши да: „Организација музичких аутора Србије може бити поносна што јесте спона између стваралаца, без обзира на њихов жанр, што је окренута изазовима савременог музичког стваралаштва, што од заборава чува своје пионире и штити права оних који су живот посветили музици као уметности. Доказујући да гесло заједништва: ՚Једни без других нисмо ништа, а једни са другима можемо много՚ има смисла у времену бесмисла.ˮ [2]

Историјат

[уреди | уреди извор]

У контексту Југославије „три стожерна републичка удружења композитора конституисала су се једно за другим током 1945. године: Удружење композитора Србије[3] (УКС) у фебруару, Хрватско друштво складатеља (ХДС) у мају, а Друштво слвоенских складатељев (ДСС) у децембру. Придружио им се и Сојуз на композиторите на Македонија (СОКОМ) 1947. године.ˮ[2] Након тога јавила се потреба за обухватнијом „савезном организацијом која би их објединила и давала потребну тежину музичком животу, уз то се борећи и за бољу економску позицију музичких стваралаца. На иницијативу ХДС-а, у Загребу је у новембру 1946. године одржана конференција на којој је постигнут споразум са удружењима из Србије и Словеније о изгледу будућег савеза, који би тежио развијању југословенске музике у земљи и њеној промоцији у иностранству, као и регулисању ауторског права.ˮ[2]

Један од проблема САКОЈ-а представљало је постојање „две друштвене организације композитора – Савеза композитора Југославије основаног 1950. године, који је чинило пет републичких удружења (у том тренутку није постојало удружење у Црној Гори, већ само Секција композитора, док ће удружење у овој републици бити формирано тек (...) 1969. године) са преко 300 чланова и Савеза композитора лаке музике Југославије, састављеног од једног удружења из Хрватске и појединаца из других република директно учлањених у Савез, са нешто више од 100 чланова.ˮ[2]

Крајем педесетих, Савез прави велике напоре да се два удружења фузионирању, а ови састанци се интензивирају 1961. године. Пресудни тренутак у развоју интеграционог процеса био је састанак одржан 12. јуна 1962, на којем су се окупили Миленко Живковић и Александар Обрадовић испред САКОЈ-а и Бојан Адамич, Фердо Помикало и Богољуб Сребрић у име Савеза композитора лаке музике. На основу закључка овог састанка, у којем је наведено да „представници оба савеза сматрају да је друштвено једино оправдано постојање јединственог Савеза композитора Југославије”, приступило се спајању ових организација. Убрзо је Главном одбору наложено да приступи изради новог статута, који би осликавао нову ситуацију и формирање јединственог Савеза композитора, а формално су ове одлуке потврђене на Ванредном конгресу одржаном маја 1963. године у Београду.[2]

Дана 7. маја 1971. године уговор са Савезом аутора народне музике – САНАМ као израз обостране жеље „за усклађивањем ставова по питању подизања стручног и уметничког нивоа домаћег музичког стваралаштва и музичке културе уопште”.[2]

Године 1972.је основано и Удружење композитора Косова.[2]

Следеће године, 1973. године основано је и Удружење композитора Војводине чији је први председник био Рудолф Бручи. Оснивањем ова два Савеза довршен је пројекат САКОЈ-а окренут стварању појединачних организација композитора.[2]

На Конгресу Савеза (јун 1975. године на Бледу), Савез композитора Југославије самоуправним споразумом мења назив у Савез организација композитора Југославије (СОКОЈ) чији су оснивачи осам републичких и покрајинских удружења.[2]

Распад Југославије у ратовима 90-их довео је и до распада СОКОЈ-а као организације која је 1991. године ушла у своју пету деценију постојања.[2]

СОКОЈ – Друштво за заштиту ауторских права (1997–2006) Године 2006. усвојен је нови статут организације, који је довео до знатно веће заступљености представника других жанрова музике у управним телима Друштва, док је систем вредновања накнада престао да фаворизује композиторе озбиљне музике, као осниваче Друштва, већ су они изједначени са ауторима популарне музике, односно хитмејкерима. Истовремено, акроним СОКОЈ прераста у назив „Сокој”, а Друштво најпре постаје Организација за колективну заштиту ауторских музичких права, да би две године касније био дефинисано као Организација музичких аутора Србије.[2]

Удружења музичара популарне музике у Србији данас

[уреди | уреди извор]

Данас се у сфери популарне музике у Србији као активна издвајају удружења попут Удружења рок музичара Србије (УРМУС), Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије, и Савеза естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС). Статус репрезентативних удружења у култури имају два од три поменута удружења (УРМУС нема тај статус). Поменути статус значи да су чланови удружења са тим статусом социјално осигурани и да им се признаје радни стаж. Репрезентативна удружења у култури се налазе у Регистру репрезентативних удружења у култури који води Министарство културе.[4]

УРМУС – Удружење рок музичара Србије

[уреди | уреди извор]

УРМУС – Удружење рок музичара Србије основано је 2009. године. Као свој основни циљ УРМУС истиче „рад на афирмацији чланова Удружења, као и генерално на афирмацији рок музике у нашем друштвуˮ[5] Уз то као циљ УРМУС издваја „залагање за афирмацију и опстанак рок музике, а посебно ауторске рок музикеˮ. Сходно томе, УРМУС је „2011. године оановао први Београдки ауторски рок фестивал – БАРФ[6] како би на најбољи могући начин помогао младим ауторима да се афирмишу и прикажу што ширем аудиторијуму.ˮ[5]

У активности УРМУСА убрајају се:

  1. Одржавање годишњег фестивала БАРФ[7]
  2. Традиционални концерти у клубу УРМУС-а „100.000 музичара за променеˮ који се одржавају сваке године, последње суботе у септембру у знак подршке за промену садашње ситуације у свету – за мање глади, мање рата, мање оружја и више људских права
  3. Концерти младих и неафирмисаних рок група и аутора у клубу УРМУС-а
  4. Хуманитарне активности (одржавање хуманитарних концерата)
  5. Промоције књига
  6. Културне дебате
  7. Музичке радионице
  8. Организација и подршка члановима приликом учешћа на другим фестивалима у земљи и региону.

Удружење музичара џеза, забавне и рок музике Србије[8] - Репрезентативно удружење у култури

[уреди | уреди извор]

Основано у априлу 1953. године у Београду у жељи музичара да заштите своја права на рад и делатност којом се баве.[9] Потом је уследила реорганизација (1957) захваљујући порасту броја чланова који више нису били искључиво из Београда, што је денело измене у раду и већу одговоност. На место секретара именован је г. Петар Вујић. Основана је школа џез музичара. Оснива се и издаваћка секција „Метрономˮ захваљујући којој из штампе излази више од 100 књижица популарних шлагера домаће и стране продукције, као и ванредна издања мелодија са Југословенских фестивала: Опатија, Загреб, Београдско пролеће, као и 50 клавирских извода светских шлагера. Удружење се изборило да чланство буде социјално осигурано, као и да им се призна радни стаж 1962. године. Удружење купује нове пословне просторије 1963. године у улици Цара Душана бр. 96. Основан је први Југословенски џез клуб у улици Генерал Жданова (данашња Ресавска улица). Издата су два броја листа Џез, затим 12 примерака билтена Удружења џез музичара, па је настављено писање о џезу у листу Дуга.

Организује дочек Музичарске нове године 4. јануара. Ова манифестација постаје традиционална и због великог интресовања одржана је 44 пута.

Сваког месеца организовани су концерти и приредбе под називом „Метроном за васˮ које су имале ревијални карактер. Посебно су организовани концерти и гостовања највећих џез великана: Луја Армстронга, оркестра Глена Милера, Дјука Елингтона, Каунт Бејзија и легендарних певаћица Еле Фицџералд, Саре Вон и многих других. Удружење је коорганизатор југословенског фестивала забавне музике „омладина 70ˮ у Суботици. Исте године почињу репрезентативне игранке у хотелу Метропол под називом „музика моје младостиˮ.

У том периоду Удружење добија место представника у комисији за признавање статуса уметника. Већ тада у својим редовима има 148 носиоца са звањем уметника и истакнутог уметника.

Удружење прославља 50 година свог рада и постојања 2003. године.

Формиран је и регистрован Синдикат Удружења 2005. године као репрезентативан код Министарства за рад и социјалну политику. За председника Синдиката на Изборној скупштини изабран је Петар Јабланов.

У октобру је одржана изборна скупштина на којој је изабрано ново руководство и прихваћена будућа стратегија развоја и рада Удружења

Године 2024. председник удружења постаје Иван Илић. Председница управног одбора је Маја Цветковић, док чланове одбора чине Никола Чутурило, Маја Цветковић, Драган Мирковић, Петар Јабланов, Васил Хаџиманов, Милош Радоњић и Весна Раденковић. Председник надзорног одбора удружења и синдиката је Јован Маљоковић.

СЕМУС – Савез естрадно-музичких уметника Србије

[уреди | уреди извор]

Савез естрадно-музичких уметника Србије основано 1969. Године у циљу „организовања и заштите радио-музичких права естрадно-музичких уметника и извођача на територији Србије.ˮ Садашњи председник СЕМУС-а је Драгиша Голубовић.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Насловна”. СОКОЈ (на језику: енглески). Приступљено 2024-09-15. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Неимаревић, Ивана; Стевановић, Ксенија (2021). Сокој - Организација музичких аутора Србије: 70 година. Београд: Сокој - Организација музичких аутора Србије. ИСБН 978-86-84337-09-4. 
  3. ^ „Удружење композитора Србије”. цомпосерс.рс. Приступљено 2024-09-15. 
  4. ^ култура.гов.рс. „Регистар репрезентативних удружења у култури”. култура.гов.рс (на језику: српски). Приступљено 2024-09-15. 
  5. ^ а б „О нама - УРМУС - Удружење рок музичаара Србије”. УРМУС.РС (на језику: српски). Приступљено 2024-09-15. 
  6. ^ „Одабрани финалисти Београдског ауторског рок фестивала - БАРФ - Сцена - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2023-11-10. Приступљено 2024-09-15. 
  7. ^ ФоНет (2024-10-03). „Удружење рок музичара Србије позива бендове на конкурс за БАРФ”. Н1 (на језику: српски). Приступљено 2024-11-07. 
  8. ^ „РТС :: Музика :: Уручене годишње награде Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије”. www.ртс.рс. Приступљено 2024-09-15. 
  9. ^ „О Нама”. www.умјаззпопроцк.орг.рс. Приступљено 2024-09-15. 
  10. ^ „СЕМУС / О нама”. www.семус.орг.рс. Приступљено 2024-09-15. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Muzička_udruženja_u_Srbiji&oldid=28953917”