Пређи на садржај

Muzička udruženja u Srbiji

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Мuzička udruženja predstavljaju profitne ili neprofitne organizacije u koje se muzički stvaraoci (izvođači - instrumentalni i vokalni umetnici, kompozitori, aranžeri...) udružuju radi promovisanja sopstvenog autorskog stvaralaštva, afirmacije popularnih žanrova muzike u društvu, ostvarivanja različitih prava itd.

Najistaknutije, i danas aktivno muzičko udruženje u Srbiji, koje objedinjuje stvaraoce i iz umetničke i iz sfere popularne muzike jeste Sokoj,[1] koje se danas prevashodno bavi brigom o autorskim pravima.

Sokoj je za sedamdeset godina svog postojanja “prošao dug put od organizacije osnovane sa ciljem da oblikuje muzički život posleratne državne zajednice kroz propagiranje jugoslovenskog muzičkog stvaralaštva i materijalnu zaštitu muzičkih stvaralaca sve do moderne autorske agencije koja štiti intelektualnu svojinu domaćih stvaralaca i istovremeno prava inostranih autora – praktično celokupan svetski muzički repertoar.”[2] U tom vremenu SAKOJ, SOKOJ, pa Sokoj je bio, kako ističu Ivana Neimarević i Ksenija Stevanović, važan činilac u razvijanju i profesionalizaciji naše muzike u svim njenim vidovima i žanrovskim oblicima.[2]

Značaj muzičkih udruženja podcrtao je muzički kritičar Petar Peca Popović istakavši da: „Organizacija muzičkih autora Srbije može biti ponosna što jeste spona između stvaralaca, bez obzira na njihov žanr, što je okrenuta izazovima savremenog muzičkog stvaralaštva, što od zaborava čuva svoje pionire i štiti prava onih koji su život posvetili muzici kao umetnosti. Dokazujući da geslo zajedništva: ՚Jedni bez drugih nismo ništa, a jedni sa drugima možemo mnogo՚ ima smisla u vremenu besmisla.ˮ [2]

Istorijat

[уреди | уреди извор]

U kontekstu Jugoslavije „tri stožerna republička udruženja kompozitora konstituisala su se jedno za drugim tokom 1945. godine: Udruženje kompozitora Srbije[3] (UKS) u februaru, Hrvatsko društvo skladatelja (HDS) u maju, a Društvo slvoenskih skladateljev (DSS) u decembru. Pridružio im se i Sojuz na kompozitorite na Makedonija (SOKOM) 1947. godine.ˮ[2] Nakon toga javila se potreba za obuhvatnijom „saveznom organizacijom koja bi ih objedinila i davala potrebnu težinu muzičkom životu, uz to se boreći i za bolju ekonomsku poziciju muzičkih stvaralaca. Na inicijativu HDS-a, u Zagrebu je u novembru 1946. godine održana konferencija na kojoj je postignut sporazum sa udruženjima iz Srbije i Slovenije o izgledu budućeg saveza, koji bi težio razvijanju jugoslovenske muzike u zemlji i njenoj promociji u inostranstvu, kao i regulisanju autorskog prava.ˮ[2]

Jedan od problema SAKOJ-a predstavljalo je postojanje „dve društvene organizacije kompozitora – Saveza kompozitora Jugoslavije osnovanog 1950. godine, koji je činilo pet republičkih udruženja (u tom trenutku nije postojalo udruženje u Crnoj Gori, već samo Sekcija kompozitora, dok će udruženje u ovoj republici biti formirano tek (...) 1969. godine) sa preko 300 članova i Saveza kompozitora lake muzike Jugoslavije, sastavljenog od jednog udruženja iz Hrvatske i pojedinaca iz drugih republika direktno učlanjenih u Savez, sa nešto više od 100 članova.ˮ[2]

Krajem pedesetih, Savez pravi velike napore da se dva udruženja fuzioniranju, a ovi sastanci se intenziviraju 1961. godine. Presudni trenutak u razvoju integracionog procesa bio je sastanak održan 12. juna 1962, na kojem su se okupili Milenko Živković i Aleksandar Obradović ispred SAKOJ-a i Bojan Adamič, Ferdo Pomikalo i Bogoljub Srebrić u ime Saveza kompozitora lake muzike. Na osnovu zaključka ovog sastanka, u kojem je navedeno da „predstavnici oba saveza smatraju da je društveno jedino opravdano postojanje jedinstvenog Saveza kompozitora Jugoslavije”, pristupilo se spajanju ovih organizacija. Ubrzo je Glavnom odboru naloženo da pristupi izradi novog statuta, koji bi oslikavao novu situaciju i formiranje jedinstvenog Saveza kompozitora, a formalno su ove odluke potvrđene na Vanrednom kongresu održanom maja 1963. godine u Beogradu.[2]

Dana 7. maja 1971. godine ugovor sa Savezom autora narodne muzike – SANAM kao izraz obostrane želje „za usklađivanjem stavova po pitanju podizanja stručnog i umetničkog nivoa domaćeg muzičkog stvaralaštva i muzičke kulture uopšte”.[2]

Godine 1972.je osnovano i Udruženje kompozitora Kosova.[2]

Sledeće godine, 1973. godine osnovano je i Udruženje kompozitora Vojvodine čiji je prvi predsednik bio Rudolf Bruči. Osnivanjem ova dva Saveza dovršen je projekat SAKOJ-a okrenut stvaranju pojedinačnih organizacija kompozitora.[2]

Na Kongresu Saveza (jun 1975. godine na Bledu), Savez kompozitora Jugoslavije samoupravnim sporazumom menja naziv u Savez organizacija kompozitora Jugoslavije (SOKOJ) čiji su osnivači osam republičkih i pokrajinskih udruženja.[2]

Raspad Jugoslavije u ratovima 90-ih doveo je i do raspada SOKOJ-a kao organizacije koja je 1991. godine ušla u svoju petu deceniju postojanja.[2]

SOKOJ – Društvo za zaštitu autorskih prava (1997–2006) Godine 2006. usvojen je novi statut organizacije, koji je doveo do znatno veće zastupljenosti predstavnika drugih žanrova muzike u upravnim telima Društva, dok je sistem vrednovanja naknada prestao da favorizuje kompozitore ozbiljne muzike, kao osnivače Društva, već su oni izjednačeni sa autorima popularne muzike, odnosno hitmejkerima. Istovremeno, akronim SOKOJ prerasta u naziv „Sokoj”, a Društvo najpre postaje Organizacija za kolektivnu zaštitu autorskih muzičkih prava, da bi dve godine kasnije bio definisano kao Organizacija muzičkih autora Srbije.[2]

Udruženja muzičara popularne muzike u Srbiji danas

[уреди | уреди извор]

Danas se u sferi popularne muzike u Srbiji kao aktivna izdvajaju udruženja poput Udruženja rok muzičara Srbije (URMUS), Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije, i Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS). Status reprezentativnih udruženja u kulturi imaju dva od tri pomenuta udruženja (URMUS nema taj status). Pomenuti status znači da su članovi udruženja sa tim statusom socijalno osigurani i da im se priznaje radni staž. Reprezentativna udruženja u kulturi se nalaze u Registru reprezentativnih udruženja u kulturi koji vodi Ministarstvo kulture.[4]

URMUS – Udruženje rok muzičara Srbije

[уреди | уреди извор]

URMUS – Udruženje rok muzičara Srbije osnovano je 2009. godine. Kao svoj osnovni cilj URMUS ističe „rad na afirmaciji članova Udruženja, kao i generalno na afirmaciji rok muzike u našem društvuˮ[5] Uz to kao cilj URMUS izdvaja „zalaganje za afirmaciju i opstanak rok muzike, a posebno autorske rok muzikeˮ. Shodno tome, URMUS je „2011. godine oanovao prvi Beogradki autorski rok festival – BARF[6] kako bi na najbolji mogući način pomogao mladim autorima da se afirmišu i prikažu što širem auditorijumu.ˮ[5]

U aktivnosti URMUSA ubrajaju se:

  1. Održavanje godišnjeg festivala BARF[7]
  2. Tradicionalni koncerti u klubu URMUS-a „100.000 muzičara za promeneˮ koji se održavaju svake godine, poslednje subote u septembru u znak podrške za promenu sadašnje situacije u svetu – za manje gladi, manje rata, manje oružja i više ljudskih prava
  3. Koncerti mladih i neafirmisanih rok grupa i autora u klubu URMUS-a
  4. Humanitarne aktivnosti (održavanje humanitarnih koncerata)
  5. Promocije knjiga
  6. Kulturne debate
  7. Muzičke radionice
  8. Organizacija i podrška članovima prilikom učešća na drugim festivalima u zemlji i regionu.

Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije[8] - Reprezentativno udruženje u kulturi

[уреди | уреди извор]

Osnovano u aprilu 1953. godine u Beogradu u želji muzičara da zaštite svoja prava na rad i delatnost kojom se bave.[9] Potom je usledila reorganizacija (1957) zahvaljujući porastu broja članova koji više nisu bili isključivo iz Beograda, što je denelo izmene u radu i veću odgovonost. Na mesto sekretara imenovan je g. Petar Vujić. Osnovana je škola džez muzičara. Osniva se i izdavaćka sekcija „Metronomˮ zahvaljujući kojoj iz štampe izlazi više od 100 knjižica popularnih šlagera domaće i strane produkcije, kao i vanredna izdanja melodija sa Jugoslovenskih festivala: Opatija, Zagreb, Beogradsko proleće, kao i 50 klavirskih izvoda svetskih šlagera. Udruženje se izborilo da članstvo bude socijalno osigurano, kao i da im se prizna radni staž 1962. godine. Udruženje kupuje nove poslovne prostorije 1963. godine u ulici Cara Dušana br. 96. Osnovan je prvi Jugoslovenski džez klub u ulici General Ždanova (današnja Resavska ulica). Izdata su dva broja lista Džez, zatim 12 primeraka biltena Udruženja džez muzičara, pa je nastavljeno pisanje o džezu u listu Duga.

Organizuje doček Muzičarske nove godine 4. januara. Ova manifestacija postaje tradicionalna i zbog velikog intresovanja održana je 44 puta.

Svakog meseca organizovani su koncerti i priredbe pod nazivom „Metronom za vasˮ koje su imale revijalni karakter. Posebno su organizovani koncerti i gostovanja najvećih džez velikana: Luja Armstronga, orkestra Glena Milera, Djuka Elingtona, Kaunt Bejzija i legendarnih pevaćica Ele Ficdžerald, Sare Von i mnogih drugih. Udruženje je koorganizator jugoslovenskog festivala zabavne muzike „omladina 70ˮ u Subotici. Iste godine počinju reprezentativne igranke u hotelu Metropol pod nazivom „muzika moje mladostiˮ.

U tom periodu Udruženje dobija mesto predstavnika u komisiji za priznavanje statusa umetnika. Već tada u svojim redovima ima 148 nosioca sa zvanjem umetnika i istaknutog umetnika.

Udruženje proslavlja 50 godina svog rada i postojanja 2003. godine.

Formiran je i registrovan Sindikat Udruženja 2005. godine kao reprezentativan kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Za predsednika Sindikata na Izbornoj skupštini izabran je Petar Jablanov.

U oktobru je održana izborna skupština na kojoj je izabrano novo rukovodstvo i prihvaćena buduća strategija razvoja i rada Udruženja

Godine 2024. predsednik udruženja postaje Ivan Ilić. Predsednica upravnog odbora je Maja Cvetković, dok članove odbora čine Nikola Čuturilo, Maja Cvetković, Dragan Mirković, Petar Jablanov, Vasil Hadžimanov, Miloš Radonjić i Vesna Radenković. Predsednik nadzornog odbora udruženja i sindikata je Jovan Maljoković.

SEMUS – Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije

[уреди | уреди извор]

Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije osnovano 1969. Godine u cilju „organizovanja i zaštite radio-muzičkih prava estradno-muzičkih umetnika i izvođača na teritoriji Srbije.ˮ Sadašnji predsednik SEMUS-a je Dragiša Golubović.[10]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Naslovna”. SOKOJ (на језику: енглески). Приступљено 2024-09-15. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Neimarević, Ivana; Stevanović, Ksenija (2021). Sokoj - Organizacija muzičkih autora Srbije: 70 godina. Beograd: Sokoj - Organizacija muzičkih autora Srbije. ISBN 978-86-84337-09-4. 
  3. ^ „Udruženje kompozitora Srbije”. composers.rs. Приступљено 2024-09-15. 
  4. ^ kultura.gov.rs. „Registar reprezentativnih udruženja u kulturi”. kultura.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-09-15. 
  5. ^ а б „O nama - URMUS - Udruženje rok muzičaara Srbije”. URMUS.RS (на језику: српски). Приступљено 2024-09-15. 
  6. ^ „Odabrani finalisti Beogradskog autorskog rok festivala - BARF - Scena - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-11-10. Приступљено 2024-09-15. 
  7. ^ FoNet (2024-10-03). „Udruženje rok muzičara Srbije poziva bendove na konkurs za BARF”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2024-11-07. 
  8. ^ „RTS :: Muzika :: Uručene godišnje nagrade Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije”. www.rts.rs. Приступљено 2024-09-15. 
  9. ^ „O Nama”. www.umjazzpoprock.org.rs. Приступљено 2024-09-15. 
  10. ^ „SEMUS / O nama”. www.semus.org.rs. Приступљено 2024-09-15. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Muzička_udruženja_u_Srbiji&oldid=28953917”