Пређи на садржај

Неизвесност

С Википедије, слободне енциклопедије
Често се јављају ситуације у којима се мора донети одлука када су резултати сваког могућег избора неизвесни.

Неизвесност или несигурност се односи на епистемичке ситуације које укључују несавршене или непознате информације. Она се примењује на предвиђања будућих догађаја, на физичка мерења која су већ извршена или на непознато. Неизвесност настаје у делимично видљивим или стохастичним окружењима, као и због незнања, индолентности или обоје.[1] Појављује се у знатном броју области, укључујући осигурање, филозофију, физику, статистику, економију, финансије, медицину, психологију, социологију, инжењеринг, метрологију, метеорологију, екологију и информатику.

Концепти

[уреди | уреди извор]

Иако се термини користе на различите начине у широј јавности, многи стручњаци за теорију одлучивања, статистику и друге квантитативне области дефинишу несигурност, ризик и њихово мерење као:

Неизвесност

[уреди | уреди извор]

Недостатак извесности, стање ограниченог знања где је немогуће тачно описати постојеће стање, будући исход или више могућих исхода.[2]

Мерење несигурности
Скуп могућих стања или исхода где су вероватноће додељене сваком могућем стању или исходу – ово такође укључује примену функције густине вероватноће на континуиране променљиве.[3]

Неизвесност другог реда

[уреди | уреди извор]

У статистици и економији, неизвесност другог реда је представљена у функцијама густине вероватноће над вероватноћама (првог реда).[4][5]

Мишљења у субјективној логици[6] носе ову врсту неизвесности.

Ризик је стање неизвесности, где неки могући исходи имају нежељени ефекат или значајан губитак. Мерење ризика укључује скуп измерених неизвесности, где су неки могући исходи губици и величине тих губитака. Ово такође укључује функције губитка над континуалним променљивим.[7][8][9][10]

Неизвесност наспрам варијабилности

[уреди | уреди извор]

Постоји разлика између неизвесности и варијабилности. Неизвесност се квантификује дистрибуцијом вероватноће која зависи од знања о вероватноћи која је појединачна, права вредност неизвесне величине. Варијабилност се квантификује дистрибуцијом фреквенција вишеструких инстанци количине, изведене из посматраних података.[11]

Најтовска неизвесност

[уреди | уреди извор]

У економији, Френк Најт је 1921. године разликовао неизвесност од ризика при чему је неизвесност недостатак знања које је немерљиво и немогуће израчунати. Због одсуства јасно дефинисане статистике у већини економских одлука где се људи суочавају са неизвесношћу, он је веровао да се може мерити вероватноће у таквим случајевима; ово се сада назива Најтовском несигурношћу.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Петер Норвиг; Себастиан Тхрун. „Интродуцтион то Артифициал Интеллигенце”. Удацитy. Архивирано из оригинала 22. 01. 2014. г. Приступљено 04. 07. 2013. 
  2. ^ Хуббард, D. W. (2014). Хоw то меасуре анyтхинг: финдинг тхе валуе оф "интангиблес" ин бусинесс. Wилеy.
  3. ^ Кабир, Х. M. Дипу; Кхосрави, Аббас; Хосен, Мохаммад Анwар; Нахаванди, Саеид (2018). „Неурал Нетwорк-Басед Унцертаинтy Qуантифицатион: А Сурвеy оф Метходологиес анд Апплицатионс”. ИЕЕЕ Аццесс. 6: 36218—36234. Бибцоде:2018ИЕЕЕА...636218К. дои:10.1109/АЦЦЕСС.2018.2836917. 
  4. ^ Гäрденфорс, Петер; Сахлин, Нилс-Ериц (1982). „Унрелиабле пробабилитиес, риск такинг, анд децисион макинг”. Сyнтхесе. 53 (3): 361—386. С2ЦИД 36194904. дои:10.1007/БФ00486156. 
  5. ^ Давид Сундгрен анд Алеxандер Карлссон. Унцертаинтy левелс оф сецонд-ордер пробабилитy. Полибитс. 48: 5—11. 2013.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ), .
  6. ^ Аудун Јøсанг. Субјецтиве Логиц: А Формалисм фор Реасонинг Ундер Унцертаинтy. Спрингер, Хеиделберг, 2016.
  7. ^ Доуглас Хуббард (2010). Хоw то Меасуре Анyтхинг: Финдинг тхе Валуе оф Интангиблес ин Бусинесс (2нд изд.).  Јохн Wилеy & Сонс. „Десцриптион”. Архивирано из оригинала 22. 11. 2011. г. , „цонтентс”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2013. г. , анд превиеw.
  8. ^ Јеан-Јацqуес Лаффонт (1989). Тхе Ецономицс оф Унцертаинтy анд Информатион. МИТ Пресс. . „Десцриптион”. Архивирано из оригинала 25. 01. 2012. г.  анд цхаптер-превиеw линкс.
  9. ^ Јеан-Јацqуес Лаффонт (1980). Ессаyс ин тхе Ецономицс оф Унцертаинтy. Харвард Университy Пресс. . Цхаптер-превиеw линкс.
  10. ^ Роберт Г. Цхамберс анд Јохн Qуиггин (2000). Унцертаинтy, Продуцтион, Цхоице, анд Агенцy: Тхе Стате-Цонтингент Аппроацх. . Цамбридге. Десцриптион анд превиеw. ISBN 0-521-62244-1
  11. ^ Бегг, Стеве Х., Маттхеw Б. Wелсх, анд Реидар Б. Братволд. "Унцертаинтy вс. Вариабилитy: Wхат’с тхе Дифференце анд Wхy ис ит Импортант?." СПЕ Хyдроцарбон Ецономицс анд Евалуатион Сyмпосиум. ОнеПетро, 2014.
  12. ^ Книгхт, Франк Х. (2009). Риск, унцертаинтy анд профит. Кессингер Публисхинг. ОЦЛЦ 449946611. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]