Pređi na sadržaj

Neizvesnost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Često se javljaju situacije u kojima se mora doneti odluka kada su rezultati svakog mogućeg izbora neizvesni.

Neizvesnost ili nesigurnost se odnosi na epistemičke situacije koje uključuju nesavršene ili nepoznate informacije. Ona se primenjuje na predviđanja budućih događaja, na fizička merenja koja su već izvršena ili na nepoznato. Neizvesnost nastaje u delimično vidljivim ili stohastičnim okruženjima, kao i zbog neznanja, indolentnosti ili oboje.[1] Pojavljuje se u znatnom broju oblasti, uključujući osiguranje, filozofiju, fiziku, statistiku, ekonomiju, finansije, medicinu, psihologiju, sociologiju, inženjering, metrologiju, meteorologiju, ekologiju i informatiku.

Koncepti

[uredi | uredi izvor]

Iako se termini koriste na različite načine u široj javnosti, mnogi stručnjaci za teoriju odlučivanja, statistiku i druge kvantitativne oblasti definišu nesigurnost, rizik i njihovo merenje kao:

Neizvesnost

[uredi | uredi izvor]

Nedostatak izvesnosti, stanje ograničenog znanja gde je nemoguće tačno opisati postojeće stanje, budući ishod ili više mogućih ishoda.[2]

Merenje nesigurnosti
Skup mogućih stanja ili ishoda gde su verovatnoće dodeljene svakom mogućem stanju ili ishodu – ovo takođe uključuje primenu funkcije gustine verovatnoće na kontinuirane promenljive.[3]

Neizvesnost drugog reda

[uredi | uredi izvor]

U statistici i ekonomiji, neizvesnost drugog reda je predstavljena u funkcijama gustine verovatnoće nad verovatnoćama (prvog reda).[4][5]

Mišljenja u subjektivnoj logici[6] nose ovu vrstu neizvesnosti.

Rizik je stanje neizvesnosti, gde neki mogući ishodi imaju neželjeni efekat ili značajan gubitak. Merenje rizika uključuje skup izmerenih neizvesnosti, gde su neki mogući ishodi gubici i veličine tih gubitaka. Ovo takođe uključuje funkcije gubitka nad kontinualnim promenljivim.[7][8][9][10]

Neizvesnost naspram varijabilnosti

[uredi | uredi izvor]

Postoji razlika između neizvesnosti i varijabilnosti. Neizvesnost se kvantifikuje distribucijom verovatnoće koja zavisi od znanja o verovatnoći koja je pojedinačna, prava vrednost neizvesne veličine. Varijabilnost se kvantifikuje distribucijom frekvencija višestrukih instanci količine, izvedene iz posmatranih podataka.[11]

Najtovska neizvesnost

[uredi | uredi izvor]

U ekonomiji, Frenk Najt je 1921. godine razlikovao neizvesnost od rizika pri čemu je neizvesnost nedostatak znanja koje je nemerljivo i nemoguće izračunati. Zbog odsustva jasno definisane statistike u većini ekonomskih odluka gde se ljudi suočavaju sa neizvesnošću, on je verovao da se može meriti verovatnoće u takvim slučajevima; ovo se sada naziva Najtovskom nesigurnošću.[12]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Peter Norvig; Sebastian Thrun. „Introduction to Artificial Intelligence”. Udacity. Архивирано из оригинала 22. 01. 2014. г. Приступљено 04. 07. 2013. 
  2. ^ Hubbard, D. W. (2014). How to measure anything: finding the value of "intangibles" in business. Wiley.
  3. ^ Kabir, H. M. Dipu; Khosravi, Abbas; Hosen, Mohammad Anwar; Nahavandi, Saeid (2018). „Neural Network-Based Uncertainty Quantification: A Survey of Methodologies and Applications”. IEEE Access. 6: 36218—36234. Bibcode:2018IEEEA...636218K. doi:10.1109/ACCESS.2018.2836917. 
  4. ^ Gärdenfors, Peter; Sahlin, Nils-Eric (1982). „Unreliable probabilities, risk taking, and decision making”. Synthese. 53 (3): 361—386. S2CID 36194904. doi:10.1007/BF00486156. 
  5. ^ David Sundgren and Alexander Karlsson. Uncertainty levels of second-order probability. Polibits. 48: 5—11. 2013.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), .
  6. ^ Audun Jøsang. Subjective Logic: A Formalism for Reasoning Under Uncertainty. Springer, Heidelberg, 2016.
  7. ^ Douglas Hubbard (2010). How to Measure Anything: Finding the Value of Intangibles in Business (2nd изд.).  John Wiley & Sons. „Description”. Архивирано из оригинала 22. 11. 2011. г. , „contents”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2013. г. , and preview.
  8. ^ Jean-Jacques Laffont (1989). The Economics of Uncertainty and Information. MIT Press. . „Description”. Архивирано из оригинала 25. 01. 2012. г.  and chapter-preview links.
  9. ^ Jean-Jacques Laffont (1980). Essays in the Economics of Uncertainty. Harvard University Press. . Chapter-preview links.
  10. ^ Robert G. Chambers and John Quiggin (2000). Uncertainty, Production, Choice, and Agency: The State-Contingent Approach. . Cambridge. Description and preview. ISBN 0-521-62244-1
  11. ^ Begg, Steve H., Matthew B. Welsh, and Reidar B. Bratvold. "Uncertainty vs. Variability: What’s the Difference and Why is it Important?." SPE Hydrocarbon Economics and Evaluation Symposium. OnePetro, 2014.
  12. ^ Knight, Frank H. (2009). Risk, uncertainty and profit. Kessinger Publishing. OCLC 449946611. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]