Пређи на садржај

Невенка Петрић

С Википедије, слободне енциклопедије
Невенка Петрић
Лични подаци
Датум рођења(1927-03-11)11. март 1927.
Место рођењаМасловаре, Краљевина СХС
Датум смрти27. децембар 2015.(2015-12-27) (88 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Књижевни рад
Најважнија дела

Невенка Петрић (Масловаре, 11. март 1927Београд, 27. децембар 2015) била је српска књижевница.

Живот и рад[уреди | уреди извор]

По завршетку основне школе пошла је у средњу Женску грађанску школу у Бањалуци, али с обзиром да је Други светски рат у Југославији почео 6. априла 1941. године, све школе су престале са радом до ослобођења 1945.[1] године, па је прекинуто и Невенкино школовање.

После напада нацистичке Немачке на Југославију, њене слободољубиве снаге почеле су дизати устанак против окупатора, па је тако и Невенкина цела породица одмах 1941. године ступила у прве редове, а са њима и Невенка, која је тада имала 14 година.

Народноослободилачка борба 1941—1945.[уреди | уреди извор]

У Народноослободилачкој борби Југославије (1941—1945), против немачке окупације и њихових следбеника, Невека Петрић била је борац, а врло брзо постаје омладински руководилац у чети, батаљону, одреду, а нешто касније и на округу Бањалуке, а потом и целој централној Босни. Радила је на оснивању омладинске антифашистичке организације, како на слободној, тако и на неослобођеној територији и то и на терену и у војсци, пошто су, после извесног времена, поред два постојећа одреда, бањалучког и прњаворског, оснивани и нови на подручју централне Босне – влашићки, травнички, узломачки, добојски, дервентски, тешањски и други, а знатно касније и средњобосанске бригаде: Четрнаеста, Осамнаеста и Деветнаеста.

Невенка Петриц, 1945. године

На првој окружној конференцији антифашистичке омладине за округ Бањалуку, Невенка је изабрана за првог председника омладине (УСАОЈ-а - Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије) за округ Бања Луку, а нешто касније на Окружној конференцији омладине целе централне Босне, одржаној у Теслићу, септембра 1944. године, такође је изабрана за председника омладине (УСАОЈ-а) за целу централну Босну.

Тако је Невенка Перић била активно политички ангажована, како међу омладином на терену целог округа централне Босне, тако и у свим војним одредима коју су током рата оснивани на подручју централне Босне: бањалучком, узломачком, мотајничком, прњаворском, влашићком, србачком, теслићко-тешањском и другим, који су током рата оснивани.

Како је у пролеће 1944. године, 2, 3. и 4. маја одржан Други конгрес УСАОЈ-а у Дрвару, Невенка Петрић је била веома ангажована у припремама и предводила је делегате антифашистичке омладине тога краја који су били изабрани за овај конгрес.

После ослобођења[уреди | уреди извор]

Одмах по ослобођењу у пролеће 1945. године, Невека Перић је распоређена на рад у ослобођеној Бањалуци, 22.04.1945. године и постављења је за првог председника омладине града Бањалуке, у коме је ускоро изабрана за председника Окружног одбора УСАОЈ-а за округ Бањалуку.

У 1949. постављена је за организационог секретара, а од 1950. године изабрана је за председника Обласног комитета Народне омладине за Босанску крајину.

Са те дужности упућена је у Вишу политичку школу у Београд (1951—1953), коју је завршила са одличним успехом (10). 1954.године враћа се у Бањалуку и постављена је за начелника за здравље и социјалну политику у Скупштини града Бањалуке. 1956. године прелази на рад у Београд где је постављена за начелника за здравље и социјалну политику у централној београдској општини – Стари Град у Београду.

Затим је изабрана на Скупштини представника жена свих република и покрајина Југославије, одржаној у Загребу, 2, 3 и 4 маја 1961. године, за секретара Конференције за друштвену активност жена Југославије. На тој функцији је била два мандата од по четири године и интезивно се бавила и пословима на међународном плану. У овом периоду радила је и на пословима у области науке и образовања, такође на нивоу Федерације.

У 1967. години изабрана је за потпредседника Савета за планирање породице Југославије, а наредне године за председника, са мандатом од четири године. На исту дужност је поново изабрана за још један четверогодишњи председнички мандат.

У својству председника Савета за планирање породице Југославије, обављала је изборне функције и на европском и на интернационалном нивоу у области образовања у домену планирања породице. Била је представник Југославије у тој међународној организацији у Лондону. У том својству изабрана је за председника Европског комитета за образовање Међународне федерације за планирање породице и за члана одговарајућег комитета на интернационалном нивоу у својству представника Европе. Такође је била члан Централног Савјета Међународне федерације за планирање породице (ИППФ – Интернатионал Планед Парентхоод Федератион), у својству представника Европе.

Била је 10 година директор међународног курса УН на тему „Хуманизатион оф Релатионс Беатwеен Сеxес анд Респонсибле Парентхоод“ („Хумани односи међу половима и одговорно родитељство“), основаном при Ректорату Универзитета у Сарајеву, од 1982 – 1992. године. Учесници на овим курсевима били су из земаља у развоју са свих континената, а бирали су их и слали на курсеве одговарајуће установе влада одређених земаља.

Невенка Петрић била је и експерт Уједнињених нација – Фонда УН за популациона питања, у периоду од 1982 – 1992. године. У том својству повремено је била укључена у реализацију појединих научно-истраживаћких пројеката у Индији, Индонезији, Грчкој, Румунији...

Библиографија[уреди | уреди извор]

Објавила је тринаест књига, од тога и једну трилогију „И звијезде смо досезали“ (1, 2. и 3.), а издата је биобиблиографија објављених радова Невенке Петрић током педесет година: „Невенка Петрић: Библиографија 1945—1995.“ (са укупно 893 објављена рада у наведеном периоду), затим 1997. године штампана је књига „Сто педесет година моје породице 1855—2005.“, коју је издао НИП „Радничка штампа“, Београд, 2006. године (479 стр.).

Међу објављеним књигама је и докторска дисертација - Др Невенка Петрић: „Човјекове слободе, рађање, самоуправљање“ – са акцентом на уставном људском праву на планирање породице у Југославији, 1987. год. (тираж 1.500 примерака).

Међу објављеним књигама су и три на енглеском језику:

а) Невенка Петрић: „Тхе Хуман Ригхт то Фрее Цхоице он Цхилдбиртх ин тхе Социал Федерал Републиц оф Yугославиа“, тираж 500, (1945) - књига је прво објављена на енглеском језику и била један од основних материјала за државну делегацију, а затим и на српском: „Право човека да слободно одлучује о рађању у Социјалискичкој Федеративној Југославији“ објављена је у истом тиражу. Ова књига послужила је и као основни материјал за припреме делегације Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) за Светски конгрес жена, одржан у оквиру деловања Уједињених нација. Невенка Петрић била је члан те делегације на Светском конгресу жена, одржаном у Мексику 1975. године.

б) Невенка Петрић: „Тхе Интегратион оф тхе цонтенс он хуманизатион оф релатионс бетwеен тхе сеxес анд респонсибле парентхоод инто цуррицула оф педагогиц анд псyцхологицал дисциплинес фор транинг оф педагогуес, псyцхологистс анд теацхерс“, 1980. тираж 500.

ц) Невенка Петрић: „Цхилдрен ин Yугослав Социалист Селф-Манагемент Социетy“, 1980, тираж 500.

Објављена је 21 књига у којима је Невенка Петрић коаутор (12 на српском, 1 на македонском и 8 на енглеском) и бројне студије и чланци на српском и страним језицима.

Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, 1963. године, као ванредни студент.

Др Невенка Петрић на једном од стручих излагања везаних за планирање породице и васпитање младих

Докторирала је на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву на тему, „Човјекове слободе, рађање, самоуправљање“. Књига на наведену тему објављена је у Сарајеву, „Свијетлост“, 1981. године, 474 стр, тираж 1500.

Невенка Петрић је аутор и четири збирке песама:

  1. „Тражих трачак сунца погледом“, Београд, 1993, 57 страна, ауторско издање;
  2. „Запис на ветру“, Београд, 1994, 65 страна, ауторско издање;
  3. „Пролећни акорди“, Београд, 1994, 79 страна, ауторско издање;
  4. „Кап росе на цветку“, Београд, 1996, 224 страна, издавач ДИК Књижевне новине – ЕНЦИКЛОПЕДИЈА, Београд, Кнеза Милоша број 82, тел 011/658-441.

У друштвеном ангажовању Невенка Петрић је:

  1. Члан Удружења писаца Србије и потпредседник Савеза књижевника Југославије;
  2. Као учесник Народноослободилачког рата Југославије, од 1941. до 1945. године, носилац је „Споменице 1941“ и других одликовања и друштвених признања;
  3. Члан је Комисије за међународну сарадњу Републичког одбора СУБНОР-а
  4. Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата 1941-1945 Србије;
  5. Светска федерација бораца, Париз, именовала је Невенку Петрић за члана своје Комисије за међународну сарадњу;
  6. Републички одбор СУБНОР-а Србије делегирао је Невенку Петрић за свог представника у Светској федерацији бораца.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Петрић, Невенка. I звијезде смо досезали : револуционарни омладински покрет Бањалуке 1919-1949. Београд : Графомарк, 2001. стр. 661—662.