Пређи на садржај

Масловаре (Котор Варош)

Координате: 44° 33′ 53″ С; 17° 32′ 01″ И / 44.56476° С; 17.53358° И / 44.56476; 17.53358
С Википедије, слободне енциклопедије
Масловаре
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаКотор Варош
Становништво
 — 2013.Пад 1.930[1]
 — густина84,8/km2
Географске карактеристике
Координате44° 33′ 53″ С; 17° 32′ 01″ И / 44.56476° С; 17.53358° И / 44.56476; 17.53358
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина400-418 m
Површина23,18 km2
Масловаре на карти Босне и Херцеговине
Масловаре
Масловаре
Масловаре на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број78220
Позивни број051

Масловаре су насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Котор Варош, ентитет Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 2.293 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Мјесна Заједница Масловаре се налази испод планине Борја, у долини ријеке Крушевице, на 53 км удаљености од Бање Луке, према Теслићу и Добоју. Са сјевера Масловаре опасује планина Узломац, са запада Бодњички вис, а са југа масив планине Влашић, а са истока планина Борја. Кроз Масловаре пролази магистрални пут који спаја Бању Луку — Котор Варош — Теслић — Добој. Масловаре су највећа мјесна заједница општине Котор Варош, и броје око 900 домаћинстава. Састоји се од више села и засеока од којих су највећи Раштани, Буџак, Борци, Лауши, Бодњик, Ободник, Гарићи, Долина, Горње Масловаре.

Историја

[уреди | уреди извор]

Рудник мрког угља су 1916. отвориле аустроугарске власти.[2] За потребе рудника исте године је отворена ускотрачна пруга Бања Лука — Масловаре коју су изградили аустроугарски заробљеници руске националности.[2] Соколско друштво је основано 1930.[2]

Споменик

[уреди | уреди извор]

Споменик краљу Александру је подигло Соколско друштво 1935.[2] Уништен је током Другог свјетског рата.[2]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Основна школа „Петар Петровић Његош“.[3]

Насеље је у вријеме Краљевине Југославије па све до Другог свјетског рата имало своје тениско игралиште.[4] Спортске активности Соколског друштва су се обављале у дому „Соколани“.[4]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 2.251 2.190 1.983
Југословени 25 8 4
Црногорци 1 9
Хрвати 6 2 3
Муслимани 3 8
остали и непознато 11 2 4
Укупно 2.293 2.206 2.011 '
Демографија[5]
Година Становника
1948. 3.050
1953. 4.574
1961. 1.774
1971. 2.011
1981. 2.206
1991. 2.293

Становништво по општинама Среза Котор Варош, 1953.

[уреди | уреди извор]
Пописно подручје Укупно Срби Хрвати Словенци Македонци Црногорци Југословени
неопредијељени
Чеси Пољаци Русини
Украјинци
Остали Словени Остали несловени
СРЕЗ КОТОР ВАРОШ 37898 25008 6485 4 4 10 6375 2 2 8
Котор Варош 4715 805 2640 2 3 6 1253 1 1 4
Масловаре 4574 3966 8 600
Превиле 4576 3537 696 342 1
Скендер Вакуф 7100 6566 16 518
Шипраге 7746 6036 24 1 1 1682 2
Врбањци 4919 1678 1728 1 4 1505 1 1 1
Забрђе 4268 2420 1373 475

[6]

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА
  2. ^ а б в г д „Историјат”. Мјесна заједница Масловаре. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  3. ^ „Историјат школе”. Мјесна заједница Масловаре. 8. 4. 2012. Приступљено 13. 4. 2012. [мртва веза]
  4. ^ а б „Култура и спорт”. Мјесна заједница Масловаре. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  5. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  6. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1953/pdf/G19534001.pdf.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]