Никл(II) хидроксид
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Nikl(II) hidroksid
| |
| Други називи
Никл хидроксид, теофразит
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.031.813 |
| EC број | 235-008-5 |
| RTECS | QР648000 |
| |
| Својства | |
| Ni(OH)2 | |
| Моларна маса | 92,724 g/mol (anhidrat) 110,72 g/mol (monohidrat) |
| Агрегатно стање | зелени кристали |
| Густина | 4,10 g/cm3 |
| Тачка топљења | 230°C (anhidrat, razlaže se) |
| 0,013 g/100 mL | |
| Растворљивост | растворан у разблаженим киселинама, амонијаку (монохидрат) |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | хексагонална |
| Термохемија | |
| Стандардна моларна ентропија S |
79 J·mol−1·K−1[3] |
Стд енталпија
формирања (ΔfH⦵298) |
−538 кЈ·мол−1[3] |
| Опасности | |
| Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ): | |
ЛД50 (ЛД50)
|
1515 mg/kg (орално, пацов) |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
_reactions.JPG)
Никл(II) хидроксид Ни(ОХ)2 је нерастворљиво једињење са снажним редокс својствима и широком лабораторијском и индустријском применом. Најчешће се користи у пунећим електродама батерија, преко оксидације никл(III) оксид-хидроксида.[4]
Особине
[уреди | уреди извор]Никл(II) хидроксид има две добро познате полиморфне структуре, α и β форму. α структура се састоји од Ni(OH)2 слојева са интеркалираним ањонима молекула воде који заузимају простор између слојева.[5][6] β форма је хексагонално најгушће пакована структура Ni2+ и OH- јона, без других интеркалираних јона.[5][6] У присуству воде, α полиморф се типично разлаже до β форме услед растварања и рекристализације.[5][7] Осим α и β полиморфа, неколико γ никл хидроксида је познато. Они су особени по кристалној структури са много већим растојањима између слојева.[5]
Реакције
[уреди | уреди извор]Ni(OH)2 брзо подлеже оксидацији до никл оксихидроксида, NiOOH, у комбинацији са реакцијом редукције.[8]
Реакција 1
- Ni(OH)2 + OH- → NiOOH + H2O + e-
Реакција 2
- M + H2O + e- → MH + OH-
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed. Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7.
- ^ Chen, J.; Bradhurst, D.H.; Dou, S.X.; Liu, H.K. J. Electrochem. Soc. 1999. 146, 3606-3612.
- ^ а б в г Oliva, P.; Leonardi, J.; Laurent, J.F. Journal of Power Sources. 1982, 8, 229-255.
- ^ а б Jeevanandam, P.; Koltypin, Y.; Gedanken, A. Am. Chem. Soc. Nano Letters. 2001, 1, 263-266.
- ^ Shukla, A.K.; Kumar, V.G.; Munichandriah, N. J. Electrochem. Soc.1994, 141, 2956-2959.
- ^ Ovshinsky, S.R.; Fetcenko, M.A.; Ross, J. Science. 1993, 260, 176-181.
Литература
[уреди | уреди извор]- Зумдахл, Стевен С. (2009). Цхемицал Принциплес 6тх Ед. Хоугхтон Миффлин Цомпанy. стр. А22. ИСБН 978-0-618-94690-7.
Види још
[уреди | уреди извор]- Никл-кадмијумска батерија
- Никл водонична батерија
- Никл метални хидрид батерија
- Никл-гвоздена батерија
