Нови железнички мост (Београд)
Нови железнички мост | |
---|---|
![]() Нови железнички мост | |
Место | Београд![]() |
Карактеристике | |
Дужина | 1.928 |
Историја | |
Отварање | 1979. |
Нови железнички мост је железнички мост преко реке Саве у Београду. Изграђен је у склопу реконструкције београдског железничког чвора (тзв. решења „Прокоп”). Мост је двоколосечни на око 250 m узводно од Старог железничког моста. Мост има укупну дужину од 1.928 m, од чега су прилази на десној обали 579 m, прилази на левој обали 791 m и централни део изнад Саве и зимовника 558 m. Изградња моста је обављена у периоду 1975-1979. године.[1]
Пројекат
[уреди | уреди извор]Пројектно решење требало је да поред естетских захтева градског моста испуни и функционалне услове провођења трасе пруге као и остале услове прописане детаљним урбанистичким планом. У погледу захтеваног пловног габарита најпре је захтевано да износи у централном распону 150 m са 7,5 m, а затим је извршена корекција с тиме што је остављена могућност и за речни стуб у пловном путу (фундиран у речном кориту) са два пловна габарита ширине од по 100 m. У циљу изналажења решења за главну мостовску конструкцију, урађено је осам модела. Издвојила су се два; плитак укљештени лук и греда са косим затегама; оба са главним распоном од око 250 m. За главни пројекат је изабран мост са косим кабловима због малог процентуалног учешћа фундирања и коловоза у застору по целој дужини моста (смањење буке), при сличној прорачунској вредности извођења као и естетике. Овакво решење у виду железничког моста са косим кабловима, у време изградње, представљало је јединствено решење у свету.
Конструкција моста
[уреди | уреди извор]Прилазне конструкције на левој обали су континуални носачи од преднапрегнутог бетона распона 45 m изузев два распона од по 61 m изнад широке градске саобраћајнице. На десној обали су преднапрегнуте бетонске конструкције распона 63+755+63m, које се настављају на армиранобетонске конструкције распона 35+38,5+38,5+35 m. Тако је добијен континуални носач на седам ослонаца са главним распоном од 253,7 m придржаним са косим кабловима овешаним о два пилона.
Главна конструкција моста
[уреди | уреди извор]Главни распон премошћује корито реке Саве, а распон од 85 m улаз у зимовник на новобеоградској страни. Крајњи стубови су од армираног бетона, а остали су израђени од челика. Фундирање је на армиранобетонским кесонима и бушеним шиповима. Попречни пресек моста састоји се од два главна носача сандучастог попречног пресека који су међусобно повезани ортотропном плочом, са упуштеним лимом за 90 cm у циљу формирања корита за застор. Службене пешачке стазе ширине 1 m, налазе се поред главних носача.
Пилони
[уреди | уреди извор]Пилони који су постављени у осама главних носача изнад стубова на левој и десној обали реке, имају висину од 52,49 m од главних носача и повезани су попречном руглом при врху анкеровања каблова. Ширина пилона је константна 1.940 mm, а друга димензија се смањује ка врху у нагибу од 5%. Коси каблови су од четири челична ужета, које је састављено из снопа паралелних жица пречника 7 mm (у зависности од тражене носивости има их од 240 до 290 комада).
Пројектанти конструкције
[уреди | уреди извор]Пројекат је урадила компанија „Мостпројект” из Београда, а главни и одговорни пројектанти су академик проф. др. Никола Хајдин, дипломирани инжењер грађевине и Љубомир Јефтовић, дипломирани инжењер грађевине.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Нови железнички мост ноћу
-
Поглед узводно према новобеоградској страни
-
Поглед узводно са новобеоградске стране
-
Преглед доњег дела моста
-
Пилон на десној обали Саве
-
Пилон на левој обали Саве
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Нови железнички мост преко Саве у Београду, Монтажни грађевински објекти; Н.Хајдин, Љ.Јевтовић, С.Цветковић, V.Матић, Економика, Београд, 1983.