Пређи на садржај

Стари савски мост

Координате: 44° 48′ 39.27″ N 20° 26′ 52.1″ E / 44.8109083° С; 20.447806° И / 44.8109083; 20.447806
С Википедије, слободне енциклопедије

44° 48′ 39.27″ N 20° 26′ 52.1″ E / 44.8109083° С; 20.447806° И / 44.8109083; 20.447806

Стари Савски мост
Поглед на мост 2010. године
ПремошћујеНови Београд и Савски венац
МестоБеоград
 Србија
Карактеристике
Дужина430 м
Ширина40 м
Пуштен у рад1942.; пре 82 године (1942)

Стари савски мост, познат и као Савски мост је 430 метара дугачак[1][2] и 40 метара широк мост, преко реке Саве у Београду. То је најмањи друмски мост у престоници Србије и користи се и за аутомобилски и за трамвајски саобраћај. Главни распон између два стуба овог везаног лучног моста је дужине преко 157 м.[1][2] Мост користи две аутобуске и три трамвајске линије београдског јавног превоза.

Због своје историје, део јавности сматра да мост има веома важно место и улогу у обрису и сећању Београда, а многи грађани га сматрају једним од симбола града. Међутим, почев од 2016. и 2017. године, Градска управа града Београда је одлучила да га сруши и изгради нови мост. Ово је наишло на противљење дела јавности и стручњака, при чему је град неколико пута мењао будућност моста (проширење, надоградња, рушење, измештање на разне локације) пре него што је тврдио да су грађани путем интернета гласали за његово измештање на суво у Парк Ушће. Део новинара и јавности су се дистанцирали од гласања, а неки су га окарактерисали као намештено и нерепрезентативно.[3][4]

У августу 2023. предложено је да се конструкција моста премести у Земун и да буде пешачки мост до Великог ратног острва. Градске власти најавиле су да ће демонтажа моста почети 2. октобра 2024. године, а да ће на његовом месту бити изграђен нови мост.

Име

[уреди | уреди извор]

Током Другог светског рата Немци су мост звали „Принц Еуген“.[5] После 1945. грађани су га звали једноставно „Немачки мост“ или „Швапски мост“[2] и како су се градили и други мостови преко Саве, заменио га је назив „Стари савски мост“. У новије доба, после више деценија трамвајског саобраћаја преко њега, многи Београђани га колоквијално називају „Трамвајским мостом”. Ниједно од имена није било званично.

Удружење грађана под називом „Имамо план“ уз подршку општине Савски венац прикупљало је потписе за иницијативу да се мост назове по Миладину Зарићу, учитељу који га је спасио.[6] Градска изборна комисија Београда која даје имена градским улицама, трговима и мостовима, почетком 2017. године није ни прихватила нити одбила тај предлог[5]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Изградња и Други светски рат

[уреди | уреди извор]

Мост је изграђен 1942. године, за време немачке окупације, јер је једини преостали мост преко Саве у то време срушен. Из тог разлога, намена моста је била транспорт између две обале реке. Изградња моста била је предвиђена за постављање преко реке Тисе код Жабља, али је рушење Моста краља Александра од стране Немаца током бомбардовања Београда 6. априла 1941. године довело до изградње моста на овом подручју. Мост је пројектовала и изградила компанија Јучо из Дортмунда.[5] Челична, полупараболична, носећа конструкција постављена је на привремене дрвене шипове и мост је у потпуности завршен за шест месеци. Због лаке конструкције, мост је још увек био недовољан за тешку механизацију и возила, па су Немци одлучили да поправе Стари железнички мост.[7]

Борци 5. крајишке дивизије на Савском мосту приликом поласка на Сремски фронт, новембар 1944.

Био је то једини велики европски мост који није срушен током немачког повлачења. Лудендорфски мост преко Рајне, чувени „мост у Ремагену“, Немци такође нису успели да униште, али је био толико оштећен да се срушио у марту 1945. године, убрзо након што су га заузели савезници.[1]

У октобру 1944. године немачка војска је почела да се повлачи из Београда и на свом путу планирала је минирање моста. Миладин Зарић, учитељ који је живео у близини моста, неколико дана је посматрао где Немци постављају експлозив. Дана 20. октобра, како се Црвена армија приближавала, отишао је до моста и одлучио да ризикује живот и спасе једину везу између централне Србије и Срема. Испод трећег стуба приметио је дрвене чауре напуњене експлозивом и фитиљ је већ горео. Зграбио је пик, али то није било довољно да пресече жицу. Затим је узео крвави бајонет који се налазио поред мртвог немачког војника у близини и више пута ударао у фитиљ док није пресекао жицу.[1][7][8]

Зарић је тада приметио три пожара на земунској страни моста.[а] Пошто није могао сам да угаси ватру, позвао је припаднике Црвене армије и одазвала се група од 12 војника из Гардијског стрељачког пука, на челу са мајором Никанором Корњејевичем Ткаченком. Припадници Црвене армије су се борили на мостту, формирајући мостобран на другој страни. Немачка артиљерија је снажно гранатирала мост у покушају да га уништи. За нешто више од једног сата испалили су око 350 граната калибра 105 мм, али су само три погодиле мост, без веће штете. Немачке артиљеријске батерије су тада утишане доласком совјетске артиљерије и јуришне авијације. Након тога мост је остао једини у функцији у Београду.[7]

Комплетно разминирање моста такође је извршила Црвена армија. Сви прилази мосту су били јако утврђени, тако да је једини приступ био преко реке. Совјетски бродови Дунавске флотиле стигли су у Београд у то време, пловећи из Црног мора узводно Дунавом и притом деминирајући реку. Они су упућени на Савски мост, а у блиц акцији морнари и деминери су се укрцали испод конструкције моста, савладали војнике Вермахта на самом мосту и уклонили експлозивна пуњења. То је омогућило југословенским и совјетским снагама да пређу на леву обалу Саве у ноћи 20. на 21. октобар 1944. године. Операцију су организовали и водили Алексеј Алексејевич Матушкин и Григориј Николајевич Окирменко.[10]

Постоји и друга верзија и прича о спасавању моста од стране Земунаца Николе Милованчевића и Крсте Вујичића.[11] Наводно је мост могао да се деминира само са земунске стране, па је тако поменути двојац подмитио неког војника, како би деминирали мост. О њиховом херојству рад је написао Милорад Тончев, који је објављен у Институту за савремену историју, као и у својој књизи 22. српска космајска бригада.[11] Трећа верзија о спашавању моста нашла се у новинама Политика, 1964. године под насловом „Како је спасен Савски мост”, у сећањима Александра Алексејевића Матушкина, члана војног савета дунавске флоте СССР.[12] По његовој верзији бродови Црвене армије су засипани муницијом, али су ишли у правцу моста како би пререзали каблове који су водили до експлозива.[11]

Реконкструција

[уреди | уреди извор]

Мост је имао дрвени прилаз до 1964. године, када су пројектанти предложили реконструкцију моста председнику општине Бранку Пешићу. Након петогодишње реконструкције 1969. године постављена је нова бетонска плоча. Након одбијања изградње метроа, упркос томе што се пројекат развијао више од деценије, 1984. године преко моста су постављене трамвајске пруге до Блока 45 и бетонска плоча је замењена челичном.[13]

Саобраћај на мосту је увек био мањи у односу на друге београдске мостове који су прелазили реку, посебно до деведесетих година, због лошег приступа мосту на новобеоградској страни. То је био један од главних разлога зашто је обимна реконструкција моста почела 13. октобра 2007. године, а завршена је 31. марта 2008. године.[14] Реконструкција је укључивала нову саобраћајну сигнализацију, изливен асфалт, ограде и декоративну расвету.[11] Капацитет моста је повећан на 30.000 возила дневно.[1][2][15]

Планирано рушење

[уреди | уреди извор]

2010

[уреди | уреди извор]

Градоначелник Београда Синиша Мали најавио је у марту 2016. године масовну реконструкцију моста, која би требало да почне крајем 2017. У наредних 15 месеци Мали и градски архитекта Милутин Фолић објаснили су да пројекат подразумева проширење моста, мост са једном додатном траком за аутомобиле у сваком смеру и одвојеним трамвајским колосецима. Метална лучна конструкција је требало да буде исечена и подигнута изнад саобраћајних трака, чиме би мост заправо био на два нивоа, а документацијом је тражено да се сачува специфичан метални лук моста. Горњи ниво је требало да буде претворен у пешачке и бициклистичке стазе са бујном вегетацијом. Завршне конструкције су биле замењене и уместо распона главног моста пројектован је један стуб са спојном гредом. Ширина пловидбеног пута на Сави на главном распону моста остала је иста. Као инспирацију навели су техерански мост Табиат,[5][16] пошто се Мали тада вратио званичне посете Техерану.[4]

У мају 2017. године, Мали и Фолић су променили мишљење и истакли да је мост застарео, неподесан за саобраћај, са трулим дрвеним шиповима и омета речни саобраћај. Некадашњи услов да се лук мора сачувати разводњен је сугестијом да ће нови мост личити на стари, али је дан касније Фолић рекао да је то само препорука и да град не мора да је поштује, такође, истакао је да је овај мост „само један од многих генеричких немачких мостова“. Неки грађани су се успротивили, организовали петицију и тврдили да мост има традиционалну и историјску вредност, као једини мост који су Немци хтели да сруше током рата, али нису успели.[5][17]

Инжењер Љуба Костић, који је изградио неколико мостова, укључујући и Павловића мостна Дрини, критиковао је пројекат изградње новог и рушења старог моста. Он је истакао да ако мост није ометао речни саобраћај 75 година, неће ни сада. Истакао је и да остали мостови у Београду, Обреновцу, Остружници (сви на Сави) и Пупинов мост (на Дунаву) сви имају стубове у реци и ниједан од њих не спречава саобраћај. Он се дотакао и дрвених шипова, рекавши да су направљени од храстовог дрвета које је заштићено и може да траје скоро вечно. Осим тога, ионако постоје технике за њихово очување, наводећи пример Венеције, која је углавном изграђена на дрвеним шиповима. Он је такође сматрао да је челична конструкција предност, јер се мост лако може проширити, као што је то био Бранков мост педесетих година, а мост има историјску вредност.

Поглед на мост из правца Новог Београда, 2011. године

Архитекта Бранислав Јовин, који је пројектовао и реконструисао многа обележја Београда (оригинални пројекат београдског метроа, мостарска петља, Аутокоманда, Кнез Михаилова) сматрао је да мост ионако није важан за саобраћај, али би могао да буде пешачки.[5][17]

У другој конфузној изјави градског архитекте Фолића, он је рекао да мост неће бити уклоњен, да ће остати на истом месту, али ће добити нови облик, понављајући оно што је говорио и прошли пут. Комисија ће одлучити да ли ће задржати постојећи лук или ће мост изгледати потпуно другачије. Фолић је признао да је градски Завод за заштиту споменика културе предложио да се оригинални лук сачува, али је лично уверен да ће комисија узети у обзир да је реч о архитектонски небитном немачком војном мосту који ће, сигуран је Фолић, ускоро постати несигуран за коришћење.[18] Нови пројекат футуристичког белог моста представљен је 15. јуна 2017. године. Тадашњи градоначелник Београда Мали је изјавио да стари мост неће бити рушен, већ премештен на другу локацију која још увек није изабрана, као пешачки мост. Међутим, инжењер Александар Бојовић, који је био члан жирија који је изабрао рушење старог моста, а одабрао нови, рекао је да је потребна свеобухватна анализа да се види како ће се демонтирати и измештати, да мора да се изабере нова локација и процени да ли ће то бити исплативо.[19] Костић, такође председник Удружења грађана „Наши мостови“, истакао је да би првобитна идеја о проширењу моста коштала упола мање од онога што ће на крају коштати изабрани пројекат.[20] Александра Павићевић из Етнографског института Српске академије наука и уметности у свом есеју назвала је планирано рушење „аутодеструктивном” и „поремећеном, расипном идејом”.[21] Архитекта Драгољуб Бакић је напоменуо да, док би проширење моста било најскупље и најкомпликованије решење, те да је добро решење изградња моста близанца поред њега.

Мали је најавио да ће грађани одлучити где ће мост преместити, али је његова идеја била да се премести у Земун, као пешачки мост до Великог ратног острва. Александар Миленковић, члан Академије архитектуре Србије, успротивио се предлогу, и сматрао да је та наизглед бенигна идеја заправо стратешки погубан подухват у вези са заштићеним дивљим животињама на острву. Он је сумњао да ће Управа града Београда у овом случају, занемарити бројне теоријске и емпиријске смернице.[22] У децембру 2017. године радови на мосту померени су са 2018. на пролеће 2019. године.[23] Како је уговор за идејно решење потписан тек у фебруару 2018. године, а рок је одређен за 10 месеци, изградња је померена за другу половину 2019. године, упркос континуираним критикама целе идеје о рушењу и измештању старог моста.[24][25][26][27][28] Такође, део јавности сматра да је пројекат описан као очигледна копија моста шеика Заједа у Абу Дабију.[29]

Заменик градоначелника Горан Весић најавио је у августу 2018. да ће уклањање моста почети 1. јуна 2019. године, након што се заврши постављање трамвајских шина преко Моста на Ади.[30] Градски урбаниста Марко Стојчић је у марту 2019. рекао да ће мост бити постављен као продужетак Улице Омладинских бригада, у новобеоградском Блоку 70а и да ће га повезати са Адом Циганлијом. Рок за завршетак радова одређен је до 2021. године, али није реализован.[31] У мају 2019. рушење је одложено за 2020. годину.[32] Нову локацију су такође изабрали грађани на народном гласању 2017. године.[33]

У јулу 2019. Стојчић је рекао да ће грађани поново гласати за нову локацију, пошто је Градска управа града Београда коначно признала првобитну забринутост да ће пресељење бити компликовано и скупо. То би подразумевало пресецање моста на три дела, темељну реконструкцију и подизање на виши стуб. Процењено је да би све ово коштало више од изградње потпуно новог пешачког моста на тој локацији. Стојчић је тада прогурао идеју да се мост само вуче на суво у насељу Ушће, где би био улепшан зеленилом, а локали би били изграђени испод „сувог моста“. Локацију је описао као „зелену површину без корисне вредности”, како се нико не би бунио. Процењено је да, ако све буде у реду, нови мост неће бити завршен пре 2022. године.[33]

У августу 2019. године најављено је да ће нови мост бити изграђен поред постојећег, а да ће Стари савски мост остати на свом месту док се нови мост не заврши.[4][34][35][36][37][38] Један део јавности се побунио против овог пројекта, сматрајући да је мост функционалан.[37][39][40]

2020

[уреди | уреди извор]

У децембру 2019. године, иако није био надлежан за то питање, Републички завод за заштиту споменика културе Београд подржао је иницијативу за стављање моста под законску заштиту.[41][42] У априлу 2020. године, током избијања пандемија ковида 19 у Србији, Стојчић је рекао да се пројекат помера за 2021 или 2022. годину, не само због пандемије, већ зато што градња новог моста ионако није почела.[4] Стојчић је у октобру 2020. додао да ће се паралелно градити и нови мост, док ће стари мост бити пресечен на три дела и реком транспортован на неку од локација на Палилули, привремено. С друге стране, започео је правни процес за заштиту моста.[43] Стојчић је у септембру 2021. рекао да ће мост бити срушен 2022. године, када почиње изградња новог моста.[44]

Носећа конструкција на Старом савском мосту, поглед са Новог Београда ка старом делу града.

До августа 2022. године, град Београд је предложио да се нови мост гради истовремено са кружним током и тунелом Савамала-Палилула, што је велики пројекат који би требало да буде у продужетку саобраћајнице моста. Међутим, овај пројекат укључује рушење деонице Савамала на улазу у Теразијски тунел и пресељење, до средине 2022. године, још једног броја становника.[45] Влада Републике Србије је у новембру 2022. године узела кредит за рушење старог моста и изградњу новог. Речено је да ће цео пројекат коштати 94 милиона евра, од чега ће 80 милиона евра бити из овог кредита. Грађевински радови су додељени компанији из Кине. Бивши градоначелник Београда, Драган Ђилас и главни градски архитекта Ђорђе Бобић истакли су да мост не треба бити срушен.[46][47] Александар Шапић је назвао мост „нацистичким", док су активисти реаговали осликавањем мурала на стубу моста на новобеоградској страни, који представља Миладина Зарића, који је спречио нацисте да сруше мост 1944. године.[48][49]

Дана 9. децембра 2022. Мирослав Чучковић поручио да мост неће бити рушен. Уместо тога, стубови ће бити проширени, а са обе стране старог моста биће дограђене додатне конструкције, „два брата близанца“.[50] Шапић је у фебруару 2023. истакао да ће мост бити срушен, јер „спречава развој Београда“, као и да није безбедан јер пуца због подрхтавања.[51] Опозиција у градском парламенту Србије затражила је од БНП Парибас да престане да кредитира рушење моста.[52] Шапић је рушење најавио за јун 2023. године, али га је потом одложио тврдећи да нови мост неће имати сврхе без тунела. Рушење је затим одложено за пролеће или лето 2024. године, уз дуге припремне радове као разлог одлагања.[53][54]

Икар, група од 300 руских архитеката и дизајнера, предложила је ревитализацију моста као Полумост сећања, споменик наслеђа моста. Виталиј Стадников је предводио тим који је мост замислио као саставни део меморијалног комплекса Старо сајмиште. Према овој идеји, мост би био увучен у обалу (дакле не доспевши на другу обалу и остао „недовршен“), постављен у осовину са постојећим спомеником и адаптиран као застакљени пролаз са 39.000 звона, што представља страдалнике у логору Сајмиште.[55] Председник Србије Александар Вучић је августа 2023. рекао да је „место за мост већ пронађено”, које повезује Земун и Велико ратно острво и да ће ту идеју „предложити” грађанима.[56]

Градске власти Београда најавиле су да ће демонтажа моста почети 2. октобра 2024. године, а политичка опозиција протестовала је против ове идеје.[57]

У популарној култури

[уреди | уреди извор]

Сликар Коста Хакман осликао је мост 1948. године. Слика је једноставно носила назив „Мост у Београду“ и остала је у Хакмановој породичној колекцији. Његова ћерка Милица Хакман је у мају 2021. године поклонила слику Скупштини града Београда за излагање у Старом двору. Хакманов услов је да слика мора бити изложена у неком од репрезентативних квартова зграде, јер је мост „симбол историјског континуитета престонице, али и симбол љубави грађана према свом граду”.[58]

Догађаји из 1944. драматизовани су у ТВ серији Повратак отписаних, делу изузетно популарне франшизе Отписани о подземним герилцима у Београду. Прича је испричана у 12. епизода, а једња од њих носи назив „Мост“.[58] Епизода је емитована 19. марта 1978. Име Миладина Зарића је промењено у Захарије С. Јовановић, а тумачио га је глумац Никола Милић.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Мост ноћу, 2021. године
    Мост ноћу, 2021. године
  • Мурал „Замисли жељу” из 2016. године на стубу моста, код Савске променаде
    Мурал „Замисли жељу” из 2016. године на стубу моста, код Савске променаде

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мост се тада налазио у Земуну, а данас се налази у општини Нови Београд, која је основана 1952. године на простору који је некада припадао Земуну.[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Marija Brakočević (31. 7. 2013). „Tramvajski most - most učitelja Miladina Zarića” (на језику: српски). Politika. 
  2. ^ а б в г Dejan Spalović (9. 4. 2013), „Krpljenje rupa na Starom savskom mostu”, Politika (на језику: српски), стр. 16 
  3. ^ Daliborka Mučibabić (1. 4. 2020). Пешачко-бициклистички мост први у престоници. Politika (на језику: српски). стр. 14. 
  4. ^ а б в г Daliborka Mučibabić, Dejan Aleksić (4—5. 4. 2020). Обнова улица до краја године, Кнеза Милоша, нови мост и тунел на чекању. Politika (на језику: српски). стр. 24. 
  5. ^ а б в г д ђ Dejan Aleksić, Daliborka Mučibabić (18. 5. 2017). „Stari savski most pada u vodu” (на језику: српски). Politika. стр. 1 & 16. 
  6. ^ Marija Brakočević (7. 8. 2013). „Spasao most, ime mu se ne čuva od zaborava” (на језику: српски). Politika. 
  7. ^ а б в Branko Bogdanović (27. 10. 2019). Насукани мост (на језику: српски). стр. 28—29. 
  8. ^ M.Luković (8. 7. 2010), „"Gazelini regenti" preuzimaju dužnost”, Politika (на језику: српски) 
  9. ^ „Историја Новог Београда”. Општина Нови Београд. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 26. 6. 2016. 
  10. ^ Goran Vesić (2. 12. 2022). Ко је спасавао Стари савски мост. Politika (на језику: српски). 
  11. ^ а б в г Kako je izgrađen i ko je spasio Stari savski most nedeljnik.rs 1. 11. 2024.
  12. ^ Ко је спасио Стари савски мост 1944. године Политика 27. 2. 2021.
  13. ^ Linija tramvaja koja je bila simbol Novog Beograda kaldrma.rs 27. 11. 2023.
  14. ^ Otvaranje Starog savskog mosta 31. marta - u prvo vreme bez tramvajskog saobraćaja ekapija.com 28. 3. 2008.
  15. ^ „Rekonstruisan Stari savski most” (на језику: српски). B92. 31. 3. 2008. 
  16. ^ Dijana Radisavljević (17. 3. 2016). „Rekonstrukcija Savskog mosta 2017 godine” (на језику: српски). Blic. 
  17. ^ а б Adam Santovac (16. 5. 2017). „Peticija da se ne ruši Stari savski most” (на језику: српски). N1. Архивирано из оригинала 9. 11. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2017. 
  18. ^ FoNet (25. 5. 2017). „Sećanje Folić: Stari Savski most se ne uklanja već dobija novi oblik” (на језику: српски). N1. 
  19. ^ Ana Vuković (15. 6. 2017), „Zeleni savski most u istoriju, beli – vizija modernog Beograda”, Politika (на језику: српски), стр. 15 
  20. ^ Ljubivoje Kostić (23. 6. 2017), „Ne rušite mostove”, Politika (на језику: српски) 
  21. ^ Aleksandra Pavićević (15. 7. 2017), „Civilizacija bezosećajnosti”, Politika-Kulturni dodatak, year LXI, No. 14 (на језику: српски), стр. 8 
  22. ^ Dr Aleksandar Milenković (26. 7. 2017), „Oblak nad Velikim ratnim ostrvom”, Politika (на језику: српски) 
  23. ^ Dejan Aleksić, Daliborka Mučibabić (6. 12. 2017), „Izgradnja novog savskog mosta - na proleće 2019”, Politika (на језику: српски), стр. 17 
  24. ^ Dejan Aleksić (24. 1. 2018). „Idejno rešenje za novi lučni most - krajem godine”. Politika (на језику: српски). стр. 15. 
  25. ^ Beta (4. 2. 2018). „Kovačević: Ideja o premeštanju Savskog mosta - nebuloza” (на језику: српски). N1. 
  26. ^ „Đilas: Neću dozvoliti da se sruši stari tramvajski most” (на језику: српски). N1. 31. 1. 2018. 
  27. ^ Jovan Popović (2. 2. 2018). „Stari savski most broji poslednje dane”. Politika (на језику: српски). 
  28. ^ Milan Janković (5. 2. 2018). „Polemika oko rušenja Starog savskog mosta”. Politika (на језику: српски). стр. 15. 
  29. ^ Maja Nikolić (6. 2. 2018). „Savski most "beskućnik", menja ga inspiracija iz Abu Dabija” (на језику: српски). N1. 
  30. ^ Milan Janković (30. 7. 2018). „Премештање Савског моста следећег јуна” (на језику: српски). стр. 13. 
  31. ^ Daliborka Mučibabić, Dejan Aleksić (7. 3. 2019). „Stari savski most će od 2021. povezati Blok 70a i Adu Ciganliju”. Politika (на језику: српски). стр. 14. 
  32. ^ Milan Janković (20. 5. 2019). „Од један до пет - Остаје мост”. Politika (на језику: српски). 
  33. ^ а б Miljana Vranić (16. 7. 2019). „Stari savski most "na suvom" - Premeštanje između blokova i Ade Ciganlije preskupo, sada je u igri nova lokacija”. Blic (на језику: српски). 
  34. ^ FoNet (27. 10. 2019). „Bastać najavljuje blokade Savskog mosta, Stojčić poručuje - ostanak nije opcija” (на језику: српски). N1. 
  35. ^ Miodrag Sovilj (27. 10. 2019). „Profesor Vujanić: Zašto se sasvim ispravan most rasklapa i odnosi?” (на језику: српски). N1. 
  36. ^ Dule Astro [astrodule] (26. 10. 2019). „Trenutno se dešavaju velike neregularnosti na anketi o sudbini Starog savskog mosta....” (твит) — преко Twitter-а. 
  37. ^ а б Mladen Savatović (19. 12. 2019). „Stari savski most - od mosta na Savi do mosta na travi” (на језику: српски). N1. Архивирано из оригинала 21. 12. 2019. г. Приступљено 21. 12. 2019. 
  38. ^ N1 Beograd (21. 12. 2019). „Arhitekta: Građani će osetiti velike posledice uklanjanja Starog savskog mosta” (на језику: српски). Politika. 
  39. ^ Daliborka Mučibabić (17. 12. 2019). Речна саобраћајница као скулптура у парку Ушће. Politika (на језику: српски). стр. 14. 
  40. ^ Dejan Aleksić, Daliborka Mučibabić (7. 8. 2019). Савски трг, Кнеза Милоша па нови савски мост. Politika (на језику: српски). стр. 15. 
  41. ^ N1 Beograd (21. 12. 2019). „PSG: Zavod podržao inicijativu o stavljanju Starog savskog mosta pod zaštitu” (на језику: српски). N1. 
  42. ^ Pokret Slobodnih Građana [pokretslobodnih] (20. 12. 2019). „Republički zavod za zaštitu spomenika kulture podržao Inicijativu PSG o stavljanju Starog savskog mosta pod zaštitu ...” (твит) — преко Twitter-а. 
  43. ^ Dejan Aleksić (5. 10. 2020). „Sačuvati Stari most”. Politika (на језику: српски). стр. 14. 
  44. ^ Radio Television Serbia & BETA (29. 9. 2021). „Stojčić: Stari savski most će se izvesno rušiti, odluka o Pančevačkom dogodine” (на језику: српски). N1. 
  45. ^ Dejan Aleksić, Daliborka Mučibabić (7. 8. 2022). „U planu četiri mosta, zasad izvestan samo novi savski”. Politika (на језику: српски). стр. 16. 
  46. ^ Dejan Aleksić, Daliborka Mučibabić (5. 11. 2022). „Za rušenje Starog savskog mosta i gradnju novog – 94 miliona evra”. Politika (на језику: српски). стр. 13. 
  47. ^ Daniela Ilić Krasić (3. 11. 2022). „Srbija se zadužuje 80 miliona € za novi most i uklanjanje Starog savskog” (на језику: српски). N1. 
  48. ^ Dejan Aleksić (24. 11. 2022). „Zarić dobio mural na mostu koji je spasao”. Politika (на језику: српски). стр. 15. 
  49. ^ Beta (16. 11. 2022). „DS: Šapić izjavom o Starom savskom mostu probudio gnev Beograđana” (на језику: српски). N1. 
  50. ^ Blic (9. 12. 2022). „Neće biti srušen, već obnovljen - Čučković otkrio šta će biti sa Starim savskim mostom”. Blic (на језику: српски). 
  51. ^ Beta (26. 2. 2023). „Šapić: Savski most koči razvoj grada, ne plašim se reakcije građana” (на језику: српски). N1. 
  52. ^ Beta (16. 3. 2023). „Opozicioni odbornici traže od Francuske da zaustavi kreditiranje rušenja Savskog mosta” (на језику: српски). Beta. 
  53. ^ N1 Beograd, FoNet (31. 5. 2023). „Odloženo uklanjanje Starog savskog mosta u Beogradu”. Politika (на језику: српски). 
  54. ^ Daliborka Mučibabić, Dejan Aleksić (28. 5. 2023). „Prvo podizanje privremenog gradilišnog platoa, onda demontaža Starog savskog mosta”. Politika (на језику: српски). стр. 18. 
  55. ^ N1 Beograd (7. 7. 2023). „Rusi dali predlog za Savski most: Umesto rušenja, memorijalni kompleks” (на језику: српски). N1. 
  56. ^ Tanjug (8. 8. 2023). „"Vozom od aerodroma do centra Beograda za 15 do 25 minuta do 2026. godine"”. Nova.RS (на језику: српски). 
  57. ^ Stari savski most u Beogradu: Najavljeno uklanjanje, protesti opozicije bbc.com 1. 11. 2024.
  58. ^ а б Muharem Šehović (15. 5. 2021). Две слике за два двора. Politika-Kulturni dodatak, year LXV, No. 5 (на језику: српски). стр. 1. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стари_савски_мост&oldid=28837689”