Пређи на садржај

Ономастика

С Википедије, слободне енциклопедије

Onomastika (grč. ónoma [onoma] — „ime“[1][2][3]) je posebna grana lingvistike koja se bavi proučavanjem ličnih imena (imena i prezimena) i nadimaka, odnosno proučava značenje i istoriju imena ljudi (antroponimi) i imena mjesta (toponimi).[4]

Pri svom proučavanju, onomastika se koristi etimologijom, dijalektologijom, istorijom, etnologijom, mitologijom.

Antroponomastika

[уреди | уреди извор]

Antroponimi (grč. ántrophōs) su imena ljudi.

Proučava ih grana onomastike koja se naziva antroponomastika. Ova imena mogu biti:

  • lična imena;
  • nadimci;
  • prezimena.

Toponimi su imena mjesta. Toponime proučava toponomastika.

Toponimi su podijeljeni na ove grupe:

Imena naseljenih mjesta: Rijeka, Split, Pula, Zagreb, Zadar, Požega, Begovo Razdolje itd.

Imena planina i uzvišenja: Učka, Biokovo, Velebit, Papuk, Dinara, Medvednica itd.

Imena voda — rijeka, potoka, jezera: Drina, Sava, Vrbas, Vrljika, Karašica, Vransko jezero, Tribaljsko jezero itd.

Демоними (етници) и ктетици

[уреди | уреди извор]

Демоними, односно етници (grč. ethnikós — „који припада народу“) су именице које означавају становнике неког места или области.

Примери: Београђанин, Мачванин, Србијанац, Европљанин.

Ктетици (grč. ktētikós — „prisvojni“) су присвојни придеви изведени из назива неког места или области.

Примери: београдски, мачвански, србијански, европски.

Egzonimi su nazivi za strane toponime, nastali su zbog dodira kultura i jezika, razlikuju se od izvornoga naziva, endonima.

Neki su egzonimi nestali, ali su bili česti u istoriji: Dražđani (Dresden), Jakin (Ancona), Lipisko (Lajpcig), Turin (Torino), Monakov (München), Gradac (Graz).

Neki su egzonimi specifični za određeni istorijski period: Mleci (Venecija), Carigrad (Istanbul), Požun (Bratislava).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ ὀνομαστικός, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus project
  2. ^ Online Etymology Dictionary
  3. ^ ὄνομα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus project
  4. ^ Anderson, John M. (2008). The Grammar of Names. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-953395-4. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Маријан Јелић, "Нормирање етника и ктетика", Примењена лингвистика, бр. 6 (2005), стр. 177-182.
  • Вељко Брборић, "Називи насељених места, њихови етници и ктетици у правописним речницима српског језика", Развојни процеси и иновације у српском језику, 1 (2009), стр. 327-339.
  • Грковић, Милица (2006). „Имена места и људи на Косову и у Метохији у средњем веку”. Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа (PDF). Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 43—51. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 05. 2009. г. Приступљено 01. 08. 2017. 
  • Драго Ћупић, "Ономастика Косовског Полабља", Баштина, бр. 14 (2002), стр. 293-297.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]