Етнологија

Српска народна ношња из 19. века

Етнологија (Грчки: ἔθνος, ethnos са значењем 'нација') наука је о пореклу, друштвеној организацији, начину живота, веровањима и обичајима различитих, друштвених заједница. Део етнологије који се бави искључиво дескрипцијом материјалне и духовне културе (језик, обреди, вредности, веровања итд.) назива се етнографијом. Етнологија настоји и да објасни структуру и функцију друштвених и културних институција, као и мишљења, да одгонетне смисао различитих уметничких творевина, табуа, ритуала, правила понашања и ирационалних уверења.

Научна дисциплина

Адам Франтишек Колар, 1779

У поређењу са етнографијом, проучавањем појединачних група кроз директан контакт са културом, етнологија узима истраживање које су етнографи саставили, а затим упоређује и супротставља различите културе.

Термин етнологија приписује се Адаму Колару (1718-1783) који га је користио и дефинисао у својој књизи Historiae ivrisqve pvblici Regni Vngariae amoenitates објављеној у Бечу 1783. као: „наука о нацијама и људима“., то проучавање учених људи у којем се они испитују о пореклу, језицима, обичајима и установама разних народа, и на крају о отаџбини и древним седиштима, да би могли боље да суде о нацијама и народима у њиховом времену. ”

Коларово интересовање за језичку и културну разноликост изазвала је ситуација у његовој матичној мултиетничкој и вишејезичкој Краљевини Мађарској због његових корена међу Словацима, као и промене које су почеле да настају након постепеног повлачења Отоманског царства у удаљеније земље Балкана.

Међу циљевима етнологије били су реконструкција људске историје и формулисање културних инваријанти, као што су табу инцеста и промена културе, и формулисање генерализација о „људској природи“, концепту који је критикован од 19. века. од стране разних филозофа ( Хегел, Маркс, итд. ). У неким деловима света, етнологија се развијала независним путевима истраживања и педагошке доктрине, при чему је културна антропологија постала доминантна, посебно у Сједињеним Америчким Државама, а социјална антропологија у Великој Британији. Разлика између ова три појма је све нејаснија. Етнологија се сматра академским пољем од касног 18. века, посебно у Европи, а понекад је замишљена као било која компаративна студија људских група.

Клод Леви-Строс

Истраживање Америке у 15. веку од стране европских истраживача имало је важну улогу у формулисању нових појмова Окцидента ( западног света ), као што је појам „ Другог “. Овај израз је коришћен у спрези са „дивљацима“, који су или били виђени као брутални варвари, или алтернативно, као „ племенити дивљак “. Дакле, цивилизација је на дуалистички начин била супротстављена варварству, класичној опозицији која конституише још чешће заједнички етноцентризам . Напредак етнологије, на пример са структурном антропологијом Клода Леви-Строса, довео је до критике концепција линеарног напретка, или псеудо-опозиције између „друштва са историјом“ и „друштва без историје“, за које се сматрало да сувише зависе од ограничени поглед на историју конституисану акумулативним растом.

Леви-Строс је често спомињао Монтењов есеј о канибализму као рани пример етнологије. Леви-Строс је имао за циљ, кроз структурални метод, да открије универзалне инваријанте у људском друштву, међу којима је сматрао да је главна табу инцеста . Међутим, тврдње о таквом културном универзализму критиковали су различити друштвени мислиоци 19. и 20. века, укључујући Маркса, Ничеа, Фукоа, Дериду, Алтисера и Делеза.

Етноцентризам

У друштвеним наукама, етноцентризам значи судити о другој култури на основу стандарда сопствене културе уместо стандарда друге посебне културе. Када људи користе сопствену културу као параметар за мерење других култура, често су склони да мисле да је њихова култура супериорна и виде друге културе као инфериорне и бизарне. Етноцентризам се може објаснити на различитим нивоима анализе. На пример, на међугрупном нивоу, овај термин се посматра као последица сукоба између група; док на индивидуалном нивоу, кохезија унутар групе и непријатељство ван групе могу објаснити особине личности. Такође, етноцентризам може помоћи да се објасни конструкција идентитета. Етноцентризам може објаснити основу нечијег идентитета искључивањем ван групе која је мета етноцентричних осећања и која се користи као начин разликовања од других група које могу бити мање или више толерантне. Ова пракса у друштвеним интеракцијама ствара друштвене границе, такве границе дефинишу и цртају симболичке границе групе са којом неко жели да буде повезан или којој припада. На овај начин, етноцентризам је термин који није ограничен само на антропологију, већ се може применити и на друге области друштвених наука као што су социологија или психологија. Етноцентризам може бити посебно појачан у присуству међуетничке конкуренције или непријатељства. С друге стране, етноцентризам може негативно утицати на учинак радника у иностранству.

Литература

• Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
• Forster, Johann Georg Adam. Voyage round the World in His Britannic Majesty’s Sloop, Resolution, Commanded by Capt. James Cook, during the Years 1772, 3, 4, and 5 (2 vols), London (1777).
• Lévi-Strauss, Claude. The Elementary Structures of Kinship, (1949), Structural Anthropology (1958)
• Mauss, Marcel. originally published as Essai sur le don. Forme et raison de l'échange dans les sociétés archaïques in 1925, this classic text on gift economy appears in the English edition as The Gift: The Form and Reason for Exchange in Archaic Societies.
• Maybury-Lewis, David (1967). Akwe-Shavante society. , The Politics of Ethnicity: Indigenous Peoples in Latin American States (2003).
• Clastres, Pierre (1974). Society Against the State. .
• Pop, Mihai and Glauco Sanga. „"Problemi generali dell'etnologia europea"”. април 1980. JSTOR 1479329. CS1 одржавање: Формат датума (веза), La Ricerca Folklorica, No. 1, La cultura popolare. Questioni teoriche, pp. 89–96.
• „Article: Ethnicity, Race, and a Possible Humanity”. World Order. 33 (1): 23—34. јануар 2002. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Barth, Fredrik (ed). Ethnic groups and boundaries. The social organization of culture difference, Oslo: Universitetsforlaget, 1969
• Beard, David and Kenneth Gloag. 2005. Musicology, The Key Concepts. London and New York: Routledge.
• Billinger, Michael S (2007). „"Another Look at Ethnicity as a Biological Concept: Moving Anthropology Beyond the Race Concept"”. Critique of Anthropology. 27: 5—35.  .
• Craig, Gary, et al., eds (2012). Understanding 'race'and ethnicity: theory, history, policy, practice. Policy Press. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Danver, Steven L (2012). Native Peoples of the World: An Encyclopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues. 
• Eriksen, Thomas Hylland (1993). Ethnicity and Nationalism: Anthropological Perspectives. London: Pluto Press. 
• Eysenck, H.J. Race, Education and Intelligence. ISBN 0-85117-009-9.  (London: Temple Smith, 1971) ()
• Healey, Joseph F., and Eileen O'Brien. Race, ethnicity, gender, and class: The sociology of group conflict and change (Sage Publications, 2014)
• Hartmann, Douglas (2001). „Notes on Midnight Basketball and the Cultural Politics of Recreation, Race, and At-Risk Urban Youth”. Journal of Sport and Social Issues. 25 (2001): 339—366. S2CID 145605663. doi:10.1177/0193723501254002. .
• Hobsbawm, Eric, and Terence Ranger, editors, The Invention of Tradition. (Cambridge: Cambridge University Press, 1983).
• Hutcheon, Linda (1998). „Crypto-Ethnicity” (PDF). PMLA: Publications of the Modern Language Association of America. 113 (1): 28—51. JSTOR 463407. S2CID 155794856. doi:10.2307/463407. 
• Kappeler, Andreas (2014). The Russian empire: A multi-ethnic history. Routledge. 
• Levinson, David. Ethnic Groups Worldwide: A Ready Reference Handbook. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-1-57356-019-1. (1998), .
• Magocsi, Paul Robert, ed. Encyclopedia of Canada's Peoples (1999)
• Merriam, A.P. 1959. "African Music", in R. Bascom and, M.J. Herskovits (eds), Continuity and Change in African Cultures, Chicago, University of Chicago Press.
• Morales-Díaz, Enrique; Gabriel Aquino; & Michael Sletcher, "Ethnicity", in Michael Sletcher, ed., New England, (Westport, CT, 2004).
• Omi, Michael; Winant, Howard (1986). Racial Formation in the United States from the 1960s to the 1980s. New York: Routledge and Kegan Paul, Inc. 
• Seeger, A. 1987. Why Suyá Sing: A Musical Anthropology of an Amazonian People, Cambridge, Cambridge University Press.
• Seidner, Stanley S. Ethnicity, Language, and Power from a Psycholinguistic Perspective. (Bruxelles: Centre de recherche sur le pluralinguisme1982).
• Sider, Gerald, (1993). Lumbee Indian Histories. Cambridge: Cambridge University Press. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Smith, Anthony D. (1987). „The Ethnic Origins of Nations”. Blackwell. 
• Smith, Anthony D (1998). Nationalism and modernism. A Critical Survey of Recent Theories of Nations and Nationalism. . London; New York: Routledge.
• Smith, Anthony D. (1999). „Myths and memories of the Nation”. Oxford University Press. 
• Steele, Liza G.; Bostic, Amie; Lynch, Scott M.; Abdelaaty, Lamis (2022). "Measuring Ethnic Diversity". Annual Review of Sociology. 48 (1).
• Thernstrom, Stephan A. ed (1981). Harvard Encyclopedia of American Ethnic Groups. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• U.S. Census Bureau State & County QuickFacts: Race.
• Ankerl, Guy (2000). Coexisting Contemporary Civilizations: Arabo-Muslim, Bharati, Chinese, and Western : a Scientific Essay. Geneva: INU PRESS. ISBN 978-2-88155-004-1. 
• Bizumic, Boris (2019). Ethnocentrism: Integrated Perspectives. Abingdon: Routledge. ISBN 9781138187733. 
• Kinder, Donald R.; Kam, Cindy D. (2009). Us against them: ethnocentric foundations of American opinion. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0226435718. 
• Martineau, H. (1838). How to Observe Morals and manners. London: Charles Knight and Co. 
• Reynolds, V.; Falger, V.; Vine, I., ур. (1987). The Sociobiology of Ethnocentrism. Athens, Georgia: University of Georgia Press. 
• Salter, F. K., ур. (2002). Risky Transactions. Trust, Kinship, and Ethnicity. Oxford and New York: Berghahn. ISBN 9781571813190. 
• van den Berghe, P. L. (1981). The ethnic phenomenon. Westport, Connecticut: Praeger. ISBN 9780275927097. 
• Wade, Nicholas (10. 1. 2011). „The Dark Side of Oxytocin, the Hormone of Love: Ethnocentrism”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2022-01-01. г. Приступљено 19. 1. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• What is European Ethnology?
• Webpage "History of German Anthropology/Ethnology 1945/49-1990
• Languages describes the languages and ethnic groups found worldwide, grouped by host nation-state.
• Division of Anthropology, American Museum of Natural History - Over 160,000 objects from Pacific, North American, African, Asian ethnographic collections with images and detailed description, linked to the original catalogue pages, field notebooks, and photographs are available online.
• National Museum of Ethnology - Osaka, Japan
• Текстови на Викизворнику:
  • Rhyn, G. A. F. Van (1879). „Ethnology”. The American Cyclopædia. 
  • McGee, W. J. (1905). „Ethnology”. New International Encyclopedia. 
  • „Ethnology”. The Nuttall Encyclopædia. 1907. 
  • „Ethnology and ethnography”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911. 
  • „Ethnology”. The New Student's Reference Work. 1914. 
  • Butler, Amos W. (1920). „Ethnology”. Encyclopedia Americana. 
  • „Ethnology”. Collier's New Encyclopedia. 1921.