Пређи на садржај

Отелотворени ум

С Википедије, слободне енциклопедије

Отелотворени ум је концепт који сугерише да су многе особине сазнања обликоване стањем и капацитетима организма. Когнитивне карактеристике укључују широк спектар когнитивних функција, као што су пристрасност перцепције, памћење, разумевање и ментални конструкти високог нивоа (као што су атрибуција значења и категорије) и учинак на различитим когнитивним задацима (расуђивање или пресуђивање). Телесни аспекти обухватају моторички систем, перцептивни систем, телесне интеракције са околином (ситуираност), а претпоставке о свету изградиле су функционалну структуру мозга и тела организма.

Теза о отелотвореном уму доводи у питање друге теорије, као што су когнитивизам, компјутеризам и картезијански дуализам.[1][2] То је уско повезано са тезом проширеног ума, ситуираном спознајом и активизмом. Модерна верзија зависи од схватања извучених из савремених истраживања психологије, лингвистике, когнитивних наука, динамичких система, вештачке интелигенције, роботике, когниције животиња, когниције биљака и неуробиологије.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wилсон РА, Фоглиа L (2011). „Ембодиед Цогнитион”. Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. 
  2. ^ Варела ФЈ, Тхомпсон Е, Росцх Е (1991). Тхе ембодиед минд: Цогнитиве сциенце анд хуман еxпериенце. МИТ Пресс. ИСБН 978-0262720212. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашњ везе

[уреди | уреди извор]