Параболоид
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: математика. |
У геометрији, параболоид је квадратна површина која има тачно једну осу симетрије и нема центар симетрије. Термин "параболоид" изведен је од параболе, што се односи и на конусни пресјек који има слично својство симетрије.[1]
Параболоид је геометријска површина која настаје ротацијом параболе по њеној оси.
Параболоид
[уреди | уреди извор]Параболоид је геометријска површина другог реда. Постоје две врсте параболоида: елиптични и хиперболички.
Елиптични параболоид
[уреди | уреди извор]Елиптични параболоид је тело чија је база елиптичног облика и има минималну или максималну тачку.
Алгебарски модел Елиптични параболоид с врхом у тачки и равни симетрије паралелним с равни и има једначину:
где је
Ротациони параболоид
[уреди | уреди извор]Ротациони параболоид је тело које настаје ротацијом параболе око сопствене осе и круга који чини базу тела. Алгебарски модел Ротациони параболоид са врхом у тачки је специјалан случај елиптичног параболида, за који важи да је , то значи за ротациони параболоид са осом ротације паралелној са осом з важи:
Волумен ротационог параболоида: где је полупречник кружне базе и је висина параболоида
Хиперболички параболоид
[уреди | уреди извор]Алгебарски модел Хиперболички параболоид са врхом у тачки и равни симетрије паралелне са равни и има једначину:
где је
Особине
[уреди | уреди извор]У области хиперболичког параболоида постоје два система правих, при чему свака права једног система пресеца сваку праву другог система, или произвољне две праве једног система се мимоилазе. За параболоид са центром у тачки могу се оба система правих записати као
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Тхомас' Цалцулус 11тх ед.", Тхомас Георге Б., Маурице D. Wеир, Јоел Хасс, Франк Р. Гиордиано, 2005., публисхер= Пеарсон Едуцатион, Инц.