Пређи на садржај

Паула Хек

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Паула Хек рођ. Кеслер (Paula Heck рођ. Keszler) (Бездан, 1958 – Суботица, 2014) једна од знаменитих суботичких и војвођанских позоришних уметница 20. века.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у уметничкој породици, отац Ференц и мајка Либис Паула. Детињство је провела у Бездану. Звали су је Пипика и од малена је била окружена уметницима.

Године 1936. уписује се у Госпин завод за образовање девојака у Баји у Мађарској. Од десете до двадесете године школовала се за учитељицу код калуђерица. Године 1943. прелази у школу у Печују а у Бају се враћа 1944.године. Због рата није добила диплому и враћа се кући. Године 1945. уписује у Загребу Вишу ликовну школу. На путу за Сомбор у возу упузнаје др Павла Хека (Pavle Heck) са којим склапа брак (1848). Живе у Сомбору. Захваљујући везама са познатим уметницима са којима се породица Хек дружила, певала је у културно-уметничком друштву у Сомбору али је Сомборска филхармонија није узела за своју чланицу. Године 1952. глумачку каријеру започиње у Сомбору. Први наступ има у Сомборском културном друштву „Шандор Петефи“ у представи Оттоа I. Индиг „Човек испод моста“ (аматерска представа).

Од 1953. ради као професионална глумица у Народном позоришту у Сомбору на мађарском језику. Затварањем сцене на мађарском језику (1955) Паула Хек прелази као примадона у Народно позориште у Суботици. Прва улога на сцени суботичког театра била је Елиза у Шоовом „Пигмалиону“ 1955. Сматрали су је „првом и последњом примадоном мађарског позоришта у Војводини“ а између 1950-1980. остварује преко 50 позоришних улога у Народном позоришту у Сомбору и Народном позоришту у Суботици. Игра највеће улоге у познатим оперетама и музичким комадима на мађарском и српско(хрватском) језику. Наступа и на Радио Новом Саду у уметничком програму певајући познате оперске арије.

Последња позоришна улога била је у представи „Handabasa“ (режија Gorgey Gabor 1973) у улози Катице у Народном позоришту у Суботици. Театар је напустила 1973.године. Касније наступа у хуманитарне сврхе највише у домовима за старије особе. Посвећује се сликарству и пише поезију.

Након пензионисања и смрти свог супруга живи је у дому за старе у Суботици. У јавности се појављује последњи пут 2011. у представи „Живела љубав” (режија Саболча Толнаија) у позоришту „Костолањи Деже” у Суботици на мађарском језику.[1] Сахрањена је у свом родном месту Бездану.[2]

Признања

[уреди | уреди извор]
  • Награда жирија југословенских радио станица,глумачку награду за улогу Еве у драми „Вучјак“ Мирослава Крлеже (1958)
  • Награду жирија Сусрета фестивала дечијих игара у Скопљу-глумачка награда за улогу Марција у дечијој игри „Упомоћ крадем“ (1961)
  • Октобарска награда града Суботице за глумачко остварење (1964)
  • XIX YУ-МЕ Фестивал поезије и песника „ЗЛАТНИ ПЕСНИЧКИ ПРСТЕН“ Суботица-Палић,за песму „Љубав мајке“(2008)

Улоге

[уреди | уреди извор]
  • Антониа, Кактусов цвет, режија Вираг Михаљ (премијера 1966, Народно позориште у Суботици на мађарском језику)
  • Маделеина , Бал у Савоји, режија Вершањи Ида (премијера 1966, Народно позориште у Суботици,на мађарском језику)
  • Естер, Птица певачица, режија Сабо Иштван (премијера 1971, Народно позориште у Суботици, на мађарском језику)
  • Антониа, Дон Кихот, режија Сереги Ласло (премијера 1972, у Народном позоришту Суботица, на мађарском језику)

Позоришне представе (избор)

[уреди | уреди извор]
  • Народно позориште Суботица у периоду 1951-1974, Драма на мађарском језику
  • „Шевина песма“ у режији Иштвана Варге, премијера 07.07.1956. – улога Млада
  • Прва музичка бурлеска изведена је у јануару 1964. у режији Беле Гараја. у улози госпође Чури
  • „Пигмалион“ у режији Михаља Вирага, у улози Елизе
  • „Много вике ни око чега“ Вилијама Шекспир у режији Вираг Михаљ, у улози Беатриче
  • „Вештице из Салема“драма Артура Милера у режији Иштвана Варге у улози слушкиње Мери Ворен.
  • „Крвава свадба“ Лорке, режирао Михаљ Вираг. У улози шпанске младе
  • „Отмена кућа“ трагикомедија, у оригиналу „Морал госпође Дулске“ Габријела Заполска у режији Михаљ Вираг, у улози госпође Дулске.
  • „Лето седамнаесте лутке“ Реј Лолер, у режији Михаљ Вираг, у улози Перл.
  • „Опера за три гроша“ мјузикл који је написао Бертолд Брехт, у улози Поли
  • „Иван Грозни“ Михаил Булгаков,режија Михаљ Вираг, у улози домареве жене
  • „Сверачије гнездо“ је режирао Михаљ Вираг, тумачи мрзовољну старицу.
  • „Мишија стаза“ Миклоша Ђарфаши, у режији Кароља Сас; у улози седамдесетогодишње тете Тони.
  • „Женски оркестар“ комедија Жана Ануја, у режији Имре Керењи, у улози Ермелине.
  • „Иронија судбине“ комедија Емила Брагинског и Елдара Рјазанова у режији Михаља Вирага; у улози тета Олга.
  • „Кактусов цвет“ франсцуска музичка комедија, у режији Михаља Вирага; у улози Стефани.
  • „Бака“ Гергељ Чики, у режији Ласла Шерегија; у улози грофице Сереми.
  • „Кнегиња чардаша“ оперета Имреа Калмана, ау режији Шандор Шанта; насловна улога (Силва Верецки).
  • „Љубичица са Монмартра“, оперета Имреа Калмана, у режији Иштвана Варге , у улози Нинон.
  • „Маја“ оперета Саболча Фењеша, у режији Ида Вершењи; у улози Мадлен.
  • „Земља смешка“ оперета Ференца Лехара, у режији Ида Верњеши, у лози Лизи.
  • „Хонолулу“ Feher Klara-Nemes Laszlo, у улози Kapitany Gyorgyne.
  • „Хандабаса“ Горгеy Габор, у улози Катица.
  • "Голгота“ Мирослва Крлеже; у улози Кристиан Јелесеге.
  • „Ноћас ћу се оженити“ („Ма ејјел мегносулок“) Емил Брагинсзкиј, у улози Олга нени.
  • „Птица певачица“ („Енекес мадар“) Тамаси Арона; у улози Eszter.
  • „Дон Кихот“ („Ла Манцха ловагја“) Дале Wассерман-Митцх Леигх; у улози Антониа.
  • „Хенрик VIII и његових шест жена“ („ВИИИ Хенрик ес хат фелесеге“) Херманн Гресиецкер; у улози Кате Парр.
  • „Мушка верност“ ( „Ферфихусег“); у улози Анна.
  • „Лизистрата“ („Ноуралом“)Аристопханес; у улози Лампито.
  • „Бал у Савоји“ („Бал а Савоyбан“) Алфред Грунwалд, Фритз Лохлер Беда; у улози Маделеине.
  • „Осам жена“ („Нyолц но “) Роберт Тхомас; у улози Габy.
  • „Господин доктор“ („Доктор ур“) Молнар Ференца; у улози Сарканyне.
  • „Кавијар и социво“ („Кавиар ес Ленцсе “) Гиулио Сцарницци-Рензо Тарабуси; у улози Хелене.
  • „Сунчане пеге“ („Напфолток“) Раде Павелкић; у улози Анyа.

Репертоар улога у оперетама

  • Јохан Страусс-Хаффнер-Генее: Тхе Бат (1955), Росалинда, редитељ: Сандор Сантха.
  • Имре Абрахам Пал-Фолдес: Ружа Хаваја (1965), Лилиан принцеза, режија: Сандор Сантха.
  • Калман Имре-L. Стеин и Б. Јенбацх: Краљица кафана (1957), Силвија, редитељ: Сандор Сантха.
  • Калман Имре-Ј. Браммер и А. Грунвалд: Љубичица Монмартра (1958), Нинон, режија: Иштван Варга
  • Фали Лео-Ј. Браммер и А. Грунвалд: Ружа из Истанбула (1960), Гул Кондзса, редитељ: Бела Гараи
  • Абрахам Пал-А. Грунвалд и Ф. Лохлер: Бал у Савои (1966), Мадлен, режија: Ида Версењи (Будимпешта)
  • Имре Фениес Саболцс-Харматх: Маја (1967), Мадлен, режија:Ида Версењи (Будимпешта)

Улоге у кабаретским представама

  • Золтан-Мартон Девавари Домонкос-Јанос Мухи: Ноћу на врху омни аутобуса, 1962.
  • Ласло Силађи: Минден 13, 1962
  • Иштван Квазимодо Браун: Углавном љубав, 1964

Учешће у Југословенским позоришним играма

[уреди | уреди извор]
  • Прве Југословенске позоришне игре одржане су 14 – 28. април 1956. године у част 150-годишњице рођења и 100-годишњице смрти Јована Стерије Поповића. Народно позориште Суботица, Мађарска драма, Суботица узело је учешће са представом Јована Стерије Поповића „Покондоирана тиква“ у режији Иштван Варга, са глумачком поставом: Марија САБО-ЧЕХ (Фема), Рожи БОЧКОВИЋ (Евица), Иштван САБО (Митар), Ана ЈУХАС (Анча), Ласло ПЕТЕР (Јован), Паула ХЕК (Сара), Ласло СИЛАЂИ (Светозар Ружичић), Арпад ФАРАГО (Василије).
  • Осме Југословенске позоришне игре одржане су 4 – 17. мај 1963. године. Народно позориште Суботица узело је учешће са представом Мирослав Крлежа „Леда“ редитеља Михаљ Вираг са глумачком поставом : Ласло ПАТАКИ (Витез Оливер Урбан), Ђерђ ФЕЈЕШ (Кланфар), Паула ХЕК (Мелита), Ласло СИЛАЂИ (Аурел), Ева ТОТ (Клара), Иби РОМХАЉИ (Фани), Като МАЈОРАШ (Прва дама), Илона ХУЋКА (Друга дама), Јанош САБО (Господин), Ференц САБО (Чистач улице), Јожеф НАЂ (Пролазник).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ https://www.politika.rs/sr/clanak/170334/Posle-pola-veka-ponovo-na-sceni
  2. ^ https://gradsubotica.co.rs/odlazak-suboticke-primadone

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Стеријино позорје и заједница професионалних позоришта Војводине (1978), „Алманах позоришта Војводине бр.7-8“, Нови Сад
  • Позоришни музеј Војводине (2013/2014), „Алманах позоришта Војводине бр. 48“; Нови Сад
  • Барациус, Золтан (Barácius, Zoltán) (2002), Néhány boldog óránk: Heck Paula, D. Juhász Zsuzsa és Romhányi Ibi pályaképe, Szabadegyetem, Szabadka.
  • Каич, Каталин (2017), У славу глумца и сценске игре. Првих четрдесет година Мађарске драме Народног позоришта у Суботици, Позоришни музеј Војводине, Нови Сад
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Paula_Hek&oldid=28861640”