Пређи на садржај

Пиролизин

С Википедије, слободне енциклопедије
Пиролизин
Називи
IUPAC назив
N6-​{[(2R,​3R)-​3-​metil-​3,​4-​dihidro-​2H-​pirol-​2-​il]​karbonil​L-​лизин}-
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
КЕГГ[1]
  • O=C(NCCCC[C@@H](C(=O)O)N)[C@@H]1/N=C\C[C@H]1C
Својства
C12H21N3O3
Моларна маса 255,313 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Пиролизин (Пyл, О) се јавља у природи као гентички кодирана аминокиселина коју користе поједине метаногениске археје као и неке бактерије. Он се јавља у ензимима који учествују у дељу њиховог метаболизма којим се формира метан. Пиролизин је сличан лизину, али има додатни пиролински прстен везан на крају лизинског бочног остатка. Постоје специфична тРНК и аминоацил тРНК синтетаза за пиролизин. Оне формирају део неуобичајеног генетичког кода тих организама. Пиролизин се сматра двадесетдругом протеиногеном аминокиселином.

Заједнички номенклатурни комитети ИУПАЦ-а/ИУБМБ-а су званично препоручили ознаке Pyl и О за пиролизин.

Структура[уреди | уреди извор]

На основу кристалографских[4] и МАЛДИ масено спектрометријских мерења, пиролизин се састоји од 4-метилпиролин-5-карбоксилата везаног амидном везом за ϵN лизина.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Бинг Хао; Wеимин Гонг; Тсунео К. Фергусон; Цареy M. Јамес; Јосепх А. Крзyцки; Мицхаел К. Цхан (24. 05. 2002). „А Неw УАГ-Енцодед Ресидуе ин тхе Струцтуре оф а Метханоген Метхyлтрансферасе”. 296 (5572). Сциенце: 1462—1466. ПМИД 12029132. дои:10.1126/сциенце.1069556. 
  5. ^ Јитесх А. Соарес; Лиwен Зханг; Рхонда L. Питсцх; Нанетте M. Клеинхолз; Р. Бењамин Јонес; Јеремy Ј. Wолфф; Јон Амстер; Кари Б. Греен-Цхурцх & Јосепх А. Крзyцки (04. 11. 2005). „Тхе ресидуе масс оф L-пyрролyсине ин тхрее дистинцт метхyламине метхyлтрансферасес”. Тхе Јоурнал оф биологицал цхемистрy. Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 280 (44): 36962—36969. ПМИД 16096277. дои:10.1074/јбц.М506402200. 

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]