Плискавице

Плискавице; Временски распон: Миоцен до садашњости ПреЄ Є О С D C П Т Ј К Пг Н
	Лучка плискавица (Phocoena phocoena)
	Долова плискавица (Phocoenoides dalli)
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Цхордата
Класа:	Маммалиа
Ред:	Артиодацтyла
Инфраред:	Цетацеа
Натпородица:	Делпхиноидеа
Породица:	Пхоцоенидае; Gray, 1825
Родови
	Погледајте текст

Плискавице или морске свиње (лат. Phocoenidae) су породица малих китова зубана са шест врста унутар четири рода. Сродни су с делфинима, али се по низу анатомских особина од њих разликују.^[1] Посебно је карактеристичан облик главе и зуба. У Европи је најпознатија перајаста плискавица (Phocoena phocoena), која живи у Северном и Балтичком мору.

Плискавице се крећу по величини од ваките, дужине 1,4 метрес (4 феет 7 инцхес) и 54 килограмс (119 поундс) тежине, до Далове плискавице, са 2,3 м (7 фт 7 ин) и 220 кг (490 лб). Неколико врста показује полни диморфизам у томе што су женке веће од мужјака. Плискавице имају аеродинамична тела и два уда који су модификовани у пераје. Плискавице користе ехолокацију као свој примарни сензорни систем. Неке врсте су добро прилагођене за роњење на велике дубине. Као и сви китови, оне имају слој масти или лоја испод коже да би очувале топлоту у хладној води.

Анатомија

Дужина тела до 2,5 м плискавице сврстава међу мале китове, а калифорнијска плискавица је својом максималном дужином до 1,5 м једна од најмањих.^[2]^[3] Свеукупно гледано, оне су углавном у мале у поређењу са осталим китовима.

Плискавице имају збијено тело с округлом главом и тупом њушком без кљуна. У чељустима имају до 120 лопатастих зуби. Леђна пераја им је троугласта и смештена је иза средине тела, једино безперајаста плискавица је уопште нема. Плискавице имају лоптасту главу, без спољашњих ушних залистака, нефлексибилни врат, тело у облику торпеда, удове модификоване у пераја, и репно пераје. Њихова лобања има мале очне орбите, и очи смештене на странама главе. Скоро све врсте имају полни диморфизам који даје предност женкама, тако да су женке веће од мужјака,^[4]^[5] мада су те физичке разлике углавном мале; један изузетак су Далове плискавице.^[6]^[7]

Распрострањеност

Ова породица настањује све океане задржавајући се ипак претежно уз обале. Предност дају морима северне полутке, само две од шест врста живе на јужној хемисфери. Глатка плискавица се може срести и у неким рекама, на пример у Јангцеу.

Понашање

Плискавице лове најчешће рибе, али се хране и главоношцима и раковима. Живе у групама до десетак јединки, мада се могу окупити и у групе од више стотина. Између себе се споразумевају различитим кликтавим и звиждавим тоновима. Као и други китови зубани, и плискавице се користе ултразвуком и ехолокацијом. Плискавице су брзи пливачи, тако се Долова плискавица с брзином од 55 км/х убраја у најбрже китове. Њихови су скокови мање акробатски него они које изводе океански дупини.

Класификација

Плискавице, заједно са китовима и делфинима, су потекле из копнених унгилата (копитарских животиња) које су ушле у океан пре око 50 милиона година. Током миоцена (пре 23 до 5 милиона година), су биле у знатној мери сличне садашњим врстама, те се ретко физиолошки мењале током времена. Китови су се диверсификовали, а фосилни докази указују на то да су се плискавице и делфини одвојили од последњег заједничког претка пре око 15 милиона година. Најстарији фосили познати су из плитких мора око северног Пацифика, са животињама које се шире ка европским обалама и јужној хемисфери само много касније, током плиоцена.^[8]

Ред Artiodactyla
- Инфраред Cetacea
  - Парвред Odontoceti зубати китови
    - Суперфамилија Delphinoidea
      - Фамилија Phocoenidae – плискавице
        Род †Haborophocoena^[9]
        H. toyoshimai
        
        Род Neophocaena
        N. phocaeniodes – безперајаста плискавица
        
        N. asiaeorientalis
        
        Род †Нуматапхоцоена^[10]
        N. yamashitai
        
        Род Phocoena
        П. пхоцоена – перајаста плискавица
        
        П. синус – калифорнијска плискавица
        
        П. диоптрица – шарена плискавица
        
        П. спинипиннис – Бурмајстерова плискавица
        
        Род Пхоцоеноидес
        P. dalli – Далова плискавица
        
        Род †Septemriocetus^[11]
        S. bosselaersii
        
        Род †Piscolithax
        P. aenigmaticus
        
        P. longirostris
        
        P. boreios
        
        P. tedfordi

Недавно откривени хибриди између мужјака лучке плискавице и женке Далове плискавице указује на то да су те две врсте чланови истог рода.^[12]

Утицај човека

Плискавице се често лове за јело или се користи као мамац за друге врсте морских животиња. Додатно, популација је десеткована јаловим уловом рибарским мрежама. Једна од најугроженијих врста китова је калифорнијска плискавица јер живи на ограниченом подручју које је уз то врло индустријализирано. Врло слична ситуација је и с популацијом плискавица које живе у балтичком мору.

Плискавице се ретко држе у делфинаријима, јер су далеко мање популарне од дупина, а и пуно је компликованије њихово држање у заточеништву.

Референце

^ МцГоwен, M.Р.; Тсагкогеорга, Г.; Алварез-Царретеро, Г.; et al. (2020). „Пхyлогеномиц Ресолутион оф тхе Цетацеан Трее оф Лифе Усинг Таргет Сеqуенце Цаптуре”. Сyст Биол. 69 (3): 479—501. ПМИД 31633766. дои:10.1093/сyсбио/сyз068 .
^ Wорлд Wилдлифе Фунд. „Ваqуита”. WWФ Глобал. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 3. 12. 2015.
^ Реевес, Рандалл; Стеwарт, Брент; Цлапхам, Пхиллип; Поwелл, Јамес (2002). Натионал Аудубон Социетy Гуиде то Марине Маммалс оф тхе Wорлд (1ст изд.). Кнопф. ИСБН 978-0-375-41141-0.
^ Раллс, Катхерине; Сарах Месницк. Сеxуал Диморпхисм (ПДФ). стр. 1005—1011. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 07. 2019. г. Приступљено 29. 8. 2015.
^ Реиденберг, Јоy (2007). „Анатомицал адаптатионс оф аqуатиц маммалс”. Тхе Анатомицал Рецорд. 290 (6): 507—513. ПМИД 17516440. дои:10.1002/ар.20541.
^ Реевес, Рандалл; Стеwарт, Брент; Цлапхам, Пхиллип; Поwелл, Јамес (2002). Натионал Аудубон Социетy Гуиде то Марине Маммалс оф тхе Wорлд. ИСБН 978-0-375-41141-0.
^ Франдсен, Марие; Галатиус, Андерс (2013). „Сеxуал диморпхисм оф Далл'с порпоисе анд харбор порпоисе скуллс”. Маммалиан Биологy. 78 (2): 153—156. дои:10.1016/ј.мамбио.2012.04.005.
^ Гаскин, Давид Е. (1984). Мацдоналд, D., ур. Тхе Енцyцлопедиа оф Маммалс. Неw Yорк: Фацтс он Филе. стр. 196-199. ИСБН 978-0-87196-871-5.
^ Ицхисхима, Х.; Кимура, M. (2005). „Харборопхоцоена тоyосхимаи, а неw еарлy Плиоцене порпоисе (Цетацеа, Пхоцоенидае) фром Хоккаидо, Јапан”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 25 (3): 655—664. дои:10.1671/0272-4634(2005)025[0655:хтанеп]2.0.цо;2.
^ Ицхисхима, Х.; Кимура, M. (2000). „А неw фоссил порпоисе (Цетацеа; Делпхиноидеа; Пхоцоенидае) фром тхе Еарлy Плиоцене Хорокаосхирарика Форматион, Хоккаидо, Јапан”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 20 (3): 561—576. ЈСТОР 4524127. дои:10.1671/0272-4634(2000)020[0561:АНФПЦД]2.0.ЦО;2.
^ Ламберт, О. (2008). „А неw порпоисе (Цетацеа, Одонтоцети, Пхоцоенидае) фром тхе Плиоцене оф тхе Нортх Сеа”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 28 (3): 863—872. дои:10.1671/0272-4634(2008)28[863:АНПЦОП]2.0.ЦО;2.
^ Wиллис, Памела; Цреспи, Бернард; Дилл, Лаwренце; Баирд, Робин; Хансон, M. (2004). „Натурал хyбридизатион бетwеен Далл'с порпоисес (Пхоцоеноидес далли) анд харбоур порпоисес (Пхоцоена пхоцоена)” (ПДФ). Цанадиан Јоурнал оф Зоологy. 82 (5): 828—834. дои:10.1139/З04-059. Приступљено 22. 11. 2015.

Литература

Делл, Леигх‐Анне, ет ал. "Организатион оф тхе слееп‐релатед неурал сyстемс ин тхе браин оф тхе харбоур порпоисе (Пхоцоена пхоцоена)." Јоурнал оф Цомпаративе Неурологy 524.10 (2016): 1999–2017.
Wригхт, Андреw Ј., ет ал. "Силент порпоисе: потентиал слеепинг бехавиоур идентифиед ин wилд харбоур порпоисес." Анимал Бехавиоур 133 (2017): 211–222.
Бјöргвинссон, Áсбјöрн; Лугмаyр, Хелмут; Цамм, Мартин; Скаптасон, Јóн (2002). Wхале wатцхинг ин Ицеланд. ИСБН 978-9979-761-55-6.
Беланд, Пиерре (1996). Белуга: А Фареwелл то Wхалес (1ст изд.). Тхе Лyонс Пресс. стр. 224. ИСБН 978-1-55821-398-2.
Боннер, Нигел (1980). Wхалес. Бландфорд Пресс. ИСБН 978-0-7137-0887-5.
Даwкинс, Рицхард (2004). Тхе Анцестор'с Тале, А Пилгримаге то тхе Даwн оф Лифе. Хоугхтон Миффлин. ИСБН 978-0-618-00583-3.
Гормлеy, Герард (1990). Орцас оф тхе Гулф: А Натурал Хисторy. Линцолн, НЕ: тоЕxцел. ИСБН 978-0-595-01118-6.
Кеннедy, Роберт; Перрин, W.Ф.; Wурсиг, Б.; Тхеwиссен, Ј. Г. M. (2008). „Ригхт wхалес (Е. глациалис, Е. јапоница, анд Е. аустралис”. Енцyцлопедиа оф Марине Маммалс. ИСБН 978-0-12-373553-9.
Кеттен, Дарлене Р. (1992). „Тхе Марине Маммал Еар: Специализатионс фор Аqуатиц Аудитион анд Ецхолоцатион”. Ур.: Wебстер, Доуглас Б.; Фаy, Рицхард Р.; Поппер, Артхур Н. Тхе Еволутионарy Биологy оф Хеаринг. Спрингер–Верлаг. стр. 717—750. ИСБН 978-1-4612-7668-5. дои:10.1007/978-1-4612-2784-7_44.
Клиноwска, Маргарет (1991). Долпхинс, Порпоисес, анд Wхалес оф тхе Wорлд: тхе ИУЦН Ред Дата Боок (ПДФ). Цолумбиа Университy Пресс, НY: ИУЦН Публицатионс. ИСБН 978-2-88032-936-5.
Мацк, Јохн (2013). Тхе Сеа: а цултурал хисторy. Реактион Боокс. стр. 205—206. ИСБН 978-1-78023-184-6.
Манн, Јанет; Цоннор, Рицхард C.; Тyацк, Петер L.; Wхитехеад, Хал, ур. (2000). Цетацеан Социетиес: Фиелд Студиес оф Долпхинс анд Wхалес. Университy оф Цхицаго. стр. 9. ИСБН 978-0-226-50341-7.
МцБреартy, D. (1991). „Рецордс оф 'блацкфисх' (киллер, фалсе киллер, пилот, пyгмy киллер, анд мелон-хеадед wхалес) ин тхе Индиан Оцеан Санцтуарy, 1772-1986”. Ур.: Леатхерwоод, С.; Донован, Г.П. Цетацеанс анд цетацеан ресеарцх ин тхе Индиан Оцеан Санцтуарy. Марине Маммал Тецхницал Репорт. 3. Наироби: УНЕП. стр. 33—65. ОЦЛЦ 28388647.
Меад, Ј.Г.; Броwнелл, Р.L. Јр. (2005). „Ордер Цетацеа”. Маммал Специес оф тхе Wорлд: А Таxономиц анд Геограпхиц Референце. Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 723—743. ИСБН 978-0-8018-8221-0.
Немото, Т.; Окиyама, M.; Иwасаки, Н.; Кикуцхи, Т. (1988). „Сqуид ас Предаторс он Крилл (Еупхаусиа суперба) анд Преy фор Сперм Wхалес ин тхе Соутхерн Оцеан”. Ур.: Диетрицх Сахрхаге. Антарцтиц Оцеан анд Ресоурцес Вариабилитy. Спрингер Берлин Хеиделберг. стр. 292—296. ИСБН 978-3-642-73726-8. дои:10.1007/978-3-642-73724-4_25.
Проулx, Јеан-Пиерре (1994). Басqуе wхалинг ин Лабрадор ин тхе 16тх центурy. стр. 260—286. ИСБН 978-0-660-14819-9.
Раллс, Катхерине; Месницк, Сарах (1984). „Сеxуал Диморпхисм” (ПДФ). Енцyцлопедиа оф Марине Маммалс (2нд изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. стр. 1005—1011. ИСБН 978-0-08-091993-5. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 7. 2019. г. Приступљено 17. 8. 2015.
Риедман, M. (1991). Тхе Пиннипедс: Сеалс, Сеа Лионс, анд Wалрусес. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 168. ИСБН 978-0-520-06498-0.
Скеат, Wалтер W. (1898). Ан Етyмологицал Дицтионарy оф тхе Енглисх Лангуаге (3рд изд.). Цларендон Пресс. стр. 704.
Стевенс, C. Едwард; Хуме, Иан D. (1995). Цомпаративе Пхyсиологy оф тхе Вертебрате Дигестиве Сyстем. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-44418-7.
Тхеwиссен, Ј. Г. M.; Перрин, Wиллиам Р.; Wирсиг, Бернд (2002). „Хеаринг”. Енцyцлопедиа оф Марине Маммалс. Сан Диего: Ацадемиц Пресс. стр. 570–572. ИСБН 978-0-12-551340-1.
Тхомас, Јеанетте А.; Кастелеин, Роналд А. (1990). Сенсорy Абилитиес оф Цетацеанс: Лабораторy анд Фиелд Евиденце. 196. Неw Yорк: Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. ИСБН 978-1-4899-0860-5. С2ЦИД 32801659. дои:10.1007/978-1-4899-0858-2.
Тоннессен, Ј.Н.; Јохнсен, А.О (1982). Тхе Хисторy оф Модерн Wхалинг. C. Хурст. ИСБН 978-0-905838-23-6.
Wхитехеад, Х. (2003). Сперм Wхалес: Социал Еволутион ин тхе Оцеан. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 4. ИСБН 978-0-226-89518-5.

Спољашње везе

Whale Trackers – An online documentary series about whales, dolphins and porpoises.

[McGoven2020-1] МцГоwен, M.Р.; Тсагкогеорга, Г.; Алварез-Царретеро, Г.; et al. (2020). „Пхyлогеномиц Ресолутион оф тхе Цетацеан Трее оф Лифе Усинг Таргет Сеqуенце Цаптуре”. Сyст Биол. 69 (3): 479—501. ПМИД 31633766. дои:10.1093/сyсбио/сyз068 .

[2] Wорлд Wилдлифе Фунд. „Ваqуита”. WWФ Глобал. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 3. 12. 2015.

[3] Реевес, Рандалл; Стеwарт, Брент; Цлапхам, Пхиллип; Поwелл, Јамес (2002). Натионал Аудубон Социетy Гуиде то Марине Маммалс оф тхе Wорлд (1ст изд.). Кнопф. ИСБН 978-0-375-41141-0.

[4] Раллс, Катхерине; Сарах Месницк. Сеxуал Диморпхисм (ПДФ). стр. 1005—1011. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 07. 2019. г. Приступљено 29. 8. 2015.

[Cetacean_anatomy-5] Реиденберг, Јоy (2007). „Анатомицал адаптатионс оф аqуатиц маммалс”. Тхе Анатомицал Рецорд. 290 (6): 507—513. ПМИД 17516440. дои:10.1002/ар.20541.

[r.reeves-6] Реевес, Рандалл; Стеwарт, Брент; Цлапхам, Пхиллип; Поwелл, Јамес (2002). Натионал Аудубон Социетy Гуиде то Марине Маммалс оф тхе Wорлд. ИСБН 978-0-375-41141-0.

[7] Франдсен, Марие; Галатиус, Андерс (2013). „Сеxуал диморпхисм оф Далл'с порпоисе анд харбор порпоисе скуллс”. Маммалиан Биологy. 78 (2): 153—156. дои:10.1016/ј.мамбио.2012.04.005.

[EoM-8] Гаскин, Давид Е. (1984). Мацдоналд, D., ур. Тхе Енцyцлопедиа оф Маммалс. Неw Yорк: Фацтс он Филе. стр. 196-199. ИСБН 978-0-87196-871-5.

[Ichishima2005-9] Ицхисхима, Х.; Кимура, M. (2005). „Харборопхоцоена тоyосхимаи, а неw еарлy Плиоцене порпоисе (Цетацеа, Пхоцоенидае) фром Хоккаидо, Јапан”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 25 (3): 655—664. дои:10.1671/0272-4634(2005)025[0655:хтанеп]2.0.цо;2.

[Ichishima2000-10] Ицхисхима, Х.; Кимура, M. (2000). „А неw фоссил порпоисе (Цетацеа; Делпхиноидеа; Пхоцоенидае) фром тхе Еарлy Плиоцене Хорокаосхирарика Форматион, Хоккаидо, Јапан”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 20 (3): 561—576. ЈСТОР 4524127. дои:10.1671/0272-4634(2000)020[0561:АНФПЦД]2.0.ЦО;2.

[Lambert2008-11] Ламберт, О. (2008). „А неw порпоисе (Цетацеа, Одонтоцети, Пхоцоенидае) фром тхе Плиоцене оф тхе Нортх Сеа”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 28 (3): 863—872. дои:10.1671/0272-4634(2008)28[863:АНПЦОП]2.0.ЦО;2.

[12] Wиллис, Памела; Цреспи, Бернард; Дилл, Лаwренце; Баирд, Робин; Хансон, M. (2004). „Натурал хyбридизатион бетwеен Далл'с порпоисес (Пхоцоеноидес далли) анд харбоур порпоисес (Пхоцоена пхоцоена)” (ПДФ). Цанадиан Јоурнал оф Зоологy. 82 (5): 828—834. дои:10.1139/З04-059. Приступљено 22. 11. 2015.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]