Пољопривредно инжењерство
Занимање | |
---|---|
Назив занимања | Инжењер пољопривреде, инжењер пољопривреде и биосистема |
Подручје рада | Инжењерство, пољопривреда |
Опис | |
Поља рада | Инжењерство, Агробизнис, фарма |
Квалификације | Инжењерство, пољопривреда |
Слични послови | Пољопривредник, фармер, радник на фарми, инжењер |
Пољопривредно инжењерство је инжењеринг пољопривредне производње и прераде. Пољопривредно инжењерство комбинује дисциплине машинских, грађевинских, електротехничких, прехрамбених и хемијских инжењерских принципа са познавањем пољопривредних принципа у складу са технолошким принципима. Кључни циљ ове дисциплине је побољшање ефикасности и одрживости пољопривредних пракси.[1][2]
Историја
[уреди | уреди извор]Прва употреба пољопривредног инжењерства била је увођење наводњавања у пољопривреду на великим размерама у рекама Нил и Еуфрат пре 2000. п. н. е. Велике структуре за наводњавање су такође биле присутне у Белуџистану и Индији пре хришћанске ере. У Јужној Америци наводњавање су Инке практиковале у Перуу, а у Северној Америци Астеци.[3] Та се пракса се није проширила све до индустријске револуције.
Најранији плуг је био ард или гребући плуг.[4] Досељеници су практиковали наводњавање у околини Сан Антонија 1715. године, Мормони су практиковали наводњавање у долини Солт Лејка 1847. године.[3]
Са успоном трактора и машина у индустријској револуцији, почело је ново доба у пољопривредном инжењерству. Током индустријске револуције, механички комбајни и сејалице су заменили ручну обраду поља у већем делу руковања прехрамбеним и индустријским усевима. Механичку вршидбу увели су 1761. Џон Лојд, Магнус Стриндберг и Дитрих. Вршилицу Битер Бар израдио је Андру Микл 1786. године.[5] Плуг од ливеног жељеза први је направио Чарлс Њуболд између 1790. и 1796. године.[3] Џејмс Смит конструирао је косилицу 1811. Џорџ Бери користио је парни комбајн 1886.[5] Џон Дир направио је свој први челични плуг 1833. године. Култиватор с два коња први пут је произведен око 1861. године.[3]
Увођење ових инжењерских концепата у област пољопривреде омогућило је енормно повећање продуктивности усева, названо „друга пољопривредна револуција” која се састојала од:[6]
- Прелаз са сеоске пољопривреде за властите потребе на пољопривреду за готовину за тржиште
- Техничке промене плодореда и побољшање сточарства
- Ручни рад је замијењен машинеријом
У 20. веку, с успоном поузданих мотора у авионима, имплементирани су авионски распршивачи за ширење пестицида. Увођење ових инжењерских концепата у област пољопривреде омогућило је огромно повећање продуктивности усева, што је названо „другом пољопривредном револуцијом”. Крајем 20. века створена је генетички модификована храна (ГМО) која је дала још један велики подстицај приносу усева и њиховој отпорности на штеточине.[7]
Специјалности
[уреди | уреди извор]Пољопривредни инжењери се ангажују у једној или више од следећих области:
- дизајн пољопривредних машина, опреме и пољопривредних конструкција[8]
- мотори са унутрашњим сагоревањем примењени у пољопривредној механизацији
- управљање пољопривредним ресурсима (укључујући употребу земљишта и воде)
- управљање водом, очување и складиштење за наводњавање усева и сточарство
- геодетска истраживања и профилисање земљишта
- климатологија и наука о атмосфери
- управљање и очување тла, укључујући ерозију и контролу ерозије
- сетва, ратарство, жетва и обрада усева
- сточарска производња, укључујући живину, рибе и млечне животиње
- управљање отпадом, укључујући животињски отпад, пољопривредне остатке и отицање ђубрива
- прехрамбено инжењерство и прерада пољопривредних производа
- основни принципи анализе кола, примењени на електричне моторе
- физичка и хемијска својства материјала који се користе, или производе у пољопривредној производњи
- биоресорски инжењеринг, који користи машине на молекуларном нивоу да би се помогло животној средини.
Прерада и складиштење жетве, која се бави обрадом усева након жетве
- Дизајн експеримената у контексту биљне и животињске производње
- Пољопривреда контролисане околине
Пољопривредни инжењери
[уреди | уреди извор]Пољопривредни инжењери могу обављати задатке попут планирања, надзора и управљања изградњом систама отпадних вода, наводњавања, дренаже, система за контролу поплавних вода, вршећи процене утицаја на животну средину, прераду пољопривредних производа, интерпретирају резултате истраживања и примењују релевантне праксе. Велики проценат пољопривредних инжењера ради у академским круговима или у владиним агенцијама, попут Министарства пољопривреде Сједињених Држава или државних пољопривредних служби. Неки су консултанти, запослени у приватним инжењерским фирмама, док други раде у индустрији, за произвођаче пољопривредних машина, опреме, технологије прераде и структуре за смештај стоке и складиштење усева. Пољопривредни инжењери раде на производњи, продаји, менаџменту, истраживању и развоју или примењеној науци.
У Уједињеном Краљевству термин пољопривредни инжењер се често такође користи за описивање особе која поправља или модификује пољпривредну опрему.
АСАБЕ стандарди
[уреди | уреди извор]Америчко удружење инжењера пољопривреде, данас познато као Америчко друштво пољопривредних и биолошких инжењера (енгл. American Society of Agricultural and Biological Engineers, ASABE), основано је 1907.[9] То је водећа организација у области пољопривредног инжењерства. АСАБЕ пружа сигурносне и регулаторне стандарде за пољопривредну индустрију. Ови стандарди[10] и прописи развијени су на међународној скали и укључују теме о ђубривима, условима тла, рибарству, биогоривима, биогасовима, крмним машинама, тракторима и машинерији.[1]
Образовање
[уреди | уреди извор]Први наставни план и програм пољопривредног инжењерства основао је Џ. Б. Дејвидсон на Државном универзитету Ајова 1905. године.
Многи универзитети имају додипломске програме посвећене студијама пољопривредног инжењерства и биоинжењеринга. Ови програми су важни за наставак образовања и напредовање на том пољу.[11]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „АСАБЕ”. www.асабе.орг (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2018.
- ^ „Агрицултурал анд Биосyстемс Енгинееринг | Профессионал Регулатион Цоммиссион”. www.прц.гов.пх. Приступљено 2021-05-01.
- ^ а б в г Давидсон Ј.Б. 1913. Агрицултурал енгинееринг, Wебб Публисхинг
- ^ Андерсен, Т.Б., Јенсен, П.С., Сковсгаард C.С., 2016. Тхе Хеавy Плоугх анд тхе Агрицултурал Револутион ин Медиевал Еуропе. Јоурнал оф Девелопмент Ецономицс
- ^ а б Х. Клаус, Милестонес ин тхе хисторy оф агрицултурал енгинееринг, Тхе wорлд оф агрицултурал енгинееринг 2011
- ^ Ф. M. L. Тхомпсон (1968), Тхе Сецонд Агрицултурал Револутион, 1815-1880, Тхе Ецономиц Хисторy Ревиеw, Wилеy
- ^ „АСАБЕ 100 yеарс оф инноватион” (ПДФ). АСАБЕ.
- ^ Агрицултурал енгинееринг Британница Онлине.
- ^ „АСАБЕ wебсите”. Архивирано из оригинала 14. 5. 2009. г. Приступљено 15. 5. 2009.
- ^ АСАБЕ - Стандардс Девелопмент
- ^ Петерсон'с (1. 5. 2011). Градуате Програмс ин Енгинееринг & Апплиед Сциенцес 2011 (Град 5) (на језику: енглески). Петерсон'с. ИСБН 978-0-7689-3091-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Броwн, Р.Х..., ур. (1988). ЦРЦ хандбоок оф енгинееринг ин агрицултуре. ИСБН 0-8493-3860-3. Боца Ратон, ФЛ.: ЦРЦ Пресс. .
- Фиелд, Х. L., Солие, Ј. Б., & Ротх, L. О. (2007). Интродуцтион то агрицултурал енгинееринг тецхнологy: а проблем солвинг аппроацх. ИСБН 0-387-36913-9. . Неw Yорк: Спрингер. .
- Стеwарт, Роберт Е. (1979). Севен децадес тхат цхангед Америца: а хисторy оф тхе Америцан Социетy оф Агрицултурал Енгинеерс, 1907-1977.. Ст. Јосепх, Мицх.: АСАЕ. ОЦЛЦ 5947727.
- ДеФорест, С. С. (2007). Тхе висион тхат цут другерy фром фарминг форевер. ИСБН 1-892769-61-1.. Ст. Јосепх, Мицх.: АСАЕ. .
- „Неw Хигх-Тецх Фарм Еqуипмент Ис а Нигхтмаре фор Фармерс”. Wиред. 5. 2. 2015.
- „Wе Цан'т Лет Јохн Деере Дестроy тхе Верy Идеа оф Оwнерсхип”. Wиред. 21. 4. 2015.
- Цханце, Qуентин; Меyер, Морган (6. 6. 2017). „Л'агрицултуре либре. Лес оутилс агрицолес à л'éпреуве де л'опен соурце”. Тецхниqуес & Цултуре. Ревуе семестриелле д'антхропологие дес тецхниqуес (на језику: француски) (67): 236—239. ИССН 0248-6016.
- Тхе Стате оф Фоод анд Агрицултуре 2022 − Леверагинг агрицултурал аутоматион фор трансформинг агрифоод сyстемс. Роме: Фоод анд Агрицултуре Организатион оф тхе Унитед Натионс (ФАО). 2022. ИСБН 978-92-5-136043-9.
- Агрицултурал енгинееринг Британница Онлине.
- „Хоw то Манаге Превент Плант Wеедс”. Суццессфул Фарминг (на језику: енглески). 2019-12-06. Приступљено 2020-08-13.
- Ин бриеф то Тхе Стате оф Фоод анд Агрицултуре 2022 − Леверагинг аутоматион ин агрицултуре фор трансформинг агрифоод сyстемс. Роме: Фоод анд Агрицултуре Организатион оф тхе Унитед Натионс (ФАО). 2022. ИСБН 978-92-5-137005-6.
- Валле, Сантос; С. Киензле Ј. (2020). Агрицултуре 4.0 – Агрицултурал роботицс анд аутоматед еqуипмент фор сустаинабле цроп продуцтион. Интегратед Цроп Манагемент Но. 24. Роме: Фоод анд Агрицултуре Организатион оф тхе Унитед Натионс (ФАО).
- „Неw Хигх-Тецх Фарм Еqуипмент Ис а Нигхтмаре фор Фармерс”. Wиред. 2015-02-05.
- „Wе Цан'т Лет Јохн Деере Дестроy тхе Верy Идеа оф Оwнерсхип”. Wиред. 2015-04-21.
- фармлабс.орг. „Тхис ис тхе Бегиннинг оф а нетwорк оф опен лабораториес фор агрицултурал ресеарцх анд еxпериментатион”. фармлабс.орг (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-20.[мртва веза]
- Гаиллард, Цхрис. „Л'Ателиер Паyсан”. Л’Ателиер Паyсан (на језику: француски). Приступљено 2019-07-20.
- Цханце, Qуентин; Меyер, Морган (2017-06-06). „Л'агрицултуре либре. Лес оутилс агрицолес à л'éпреуве де л'опен соурце”. Тецхниqуес & Цултуре. Ревуе семестриелле д'антхропологие дес тецхниqуес (на језику: француски) (67): 236—239. ИССН 0248-6016. дои:10.4000/тц.8534 .
- „Екyлибре”. екyлибре.цом. Приступљено 2019-07-20.
- „Гроуп Овервиеw ‹ Опен Агрицултуре (ОпенАг)”. МИТ Медиа Лаб. Приступљено 2019-07-20.
- „Пројецт Овервиеw ‹ Опен Пхеноме Пројецт”. МИТ Медиа Лаб. Приступљено 2019-07-20.
- „реципе:старт [ОпенАг]”. wики.опенаг.медиа.мит.еду. Архивирано из оригинала 20. 07. 2019. г. Приступљено 2019-07-20.
- „Бyре | Дефине Бyре ат Дицтионарy.цом”. Дицтионарy.референце.цом. Архивирано из оригинала 2012-11-02. г. Приступљено 2012-12-08.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- How to Become an Agricultural Engineer
- „Хоw то Манаге Превент Плант Wеедс”. Суццессфул Фарминг (на језику: енглески). 6. 12. 2019. Приступљено 13. 8. 2020.
- Хаy Харвестинг ин тхе 1940с инструцтионал филмс, Центер фор Дигитал Инитиативес, Университy оф Вермонт Либрарy
- Wорлдwиде Агрицултурал Мацхинерy анд Фарм Еqуипмент Дирецторy
- Ецономиц Ситуатион оф тхе агрицултурал мацхинерy сецтор—ВДМА Репорт