Пређи на садржај

Рафер Џонсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Рафер Џонсон
Рафер Јохнсон ат тхе 1960 Олyмпицс
Рафер Џонсон на Олимпијади 1960. године
Пуно имеРафер Луис Џонсон
Име по рођењуРафер Леwис Јохнсон
Друга именаРафер Јохнсон
Датум рођења(1934-08-18)18. август 1934.
Место рођењаХилсборо, Тексас
 САД
Датум смрти2. децембар 2020.(2020-12-02) (86 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањеатлетичар
ОрганизацијаСатерн Калифорнија Страјдерс, Анахајм
Радови100 м – 10.3 (1957)
220 yд – 21.0 (1956)
400 м – 47.9 (1956)
110 мХ – 13.8 (1956)
ХЈ – 1.89 м (1955)
ПВ – 4.09 м (1960)
Љ – 7.76 м (1956)
СП – 16.75 м (1958)
ДТ – 52.50 м (1960)
ЈТ – 76.73 м (1960)
Десетобој – 7982 (1960)[1]
Висина1,90 м (6 фт 3 ин)
Тежина91 кг (201 лб)
СупружникЕлизабет „Бетси” Торсен
(м. 1971-садашњост)
НаградеОлимпијско злато

Рафер Луис Џонсон (18. август, 1934 — 2. децембар, 2020)[2] био је амерички десетобојац и филмски глумац. Био је освајач златне медаље у декадлону на Олимпијским играма 1960. године, освојивши сребро 1956. Претходно је освојио злато на Панамеричким играма 1955. године. Он је био носилац заставе америчког тима на Олимпијским играма 1960. и упалио је олимпијски пламен на Играма у Лос Анђелесу 1984. године.

Након што се повукао из атлетике, Џонсон се окренуо глуми, спорту и јавном сервису и имао је кључну улогу у креирању Калифорнијских специјалних олимпијских игара. Његова глумачка каријера обухвата наступе у The Sins of Rachel Cade (1961), Елвис Прислијевом филму Wild in the Country (1961), Pirates of Tortuga (1961), None but the Brave (1965), два филма о Тарзану са Мајком Хенријем, The Last Grenade (1970), Soul Soldier (1970), Roots: The Next Generations (1979), Џејмс Бонд филму Licence to Kill (1989), и Think Big (1990).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Џонсон је рођен у Хилсбору у Тексасу.[3][4] Његова породица се преселила у Кингсберг у Калифорнији кад је он имао девет година.[5] Једно време су били једина црначка породица у граду.[6] Као свестрани спортиста, он је играо у фудбалским, бејзболским и кошаркашким екипама Кингсбершке средње школе. Такође је изабран за председника разреда у основној и средњој школи.[6] Лето између прве и друге године средње школе (16 година), његов тренер Марл Додсон одвео је Џонсона до 40 км удаљене Туларе, где су гледали Боба Матијаса како се такмичи у америчком олимпијском десетобојским припремама 1952. године.[7] Џонсон је рекао свом тренеру: „Могао сам да победим већину тих момака.”[6] Додсон и Џонсон су се вратили месец дана касније како би гледали параду поводом Матијасове победе. Неколико недеља касније, Џонсон се такмичио у позивном десетобоју у средњој школи и победио на том догађају. Он је такође победио на десетобојима Калифорнијских средњих школа у децембру 1953. и 1954. године.[7]

Године 1954. као бруцош на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу (UCLA) његов напредак у овом спорту је био импресиван; оборио је светски рекорд у свом четвртом такмичењу.[6] Он се придружио братство Пи Ламбда Фи, првом америчком недискриминаторном братству, и био је председник класе[6] на УЦЛА. Године 1955. у Мексико Ситију он је освојио титулу на Пан Америчким играма.

Џонсон се квалификовао за десетобој и за скокове удаљ на Летњим олимпијским играма 1956. у Мелбурну. Међутим, повреда га је омела, те је изгувио место у скоку удаљ. Упркос овом хендикепу, успео је да заузме друго место у десетобоју иза сународника Милта Кембела.

Због повреде, Џонсон је пропустио сезоне 1957. и 1959. (последњу због саобраћајне несреће), али је оборио светски рекорд 1958. и поново 1960. године.[8] Круна његове каријере дошла је на Летњим олимпијским играма 1960. у Риму. Његов најозбиљнији ривал био је Јанг Чуан-Кванг (C. К. Јанг) са Тајвана. Јанг је такође студирао на УЦЛА; њих двојица су заједно тренирали под вођством УЦЛА атлетског тренера Елвина К. „Даки” Дрејка и постали су пријатељи. У десетобоју, вођство се њихало напред-назад између њих. Коначно, после девет догађаја, Џонсон је предњачио Јангу са малом маргином, али се знало да је Јанг био бољи у финалној дисциплини, на 1500 м. Према новинама Тхе Телеграпх (Велика Британија), „легенда каже” да је Дрејк тренирао обојицу, при чему је саветовао Џонсону да остане близу Јанга и да буде спреман за „паклени спринт” на крају, а да је саветовао Јангу да створи што већу удаљеност између себе и Џонсона пре финалног спринта.[9][10]

Џонсон је постигао свој лични рекорд са 4:49,7 и завршио само 1,2 секунде спорије од Јанга, освојивши злато са 58 поена са олимпијским рекордом од укупно 8.392 поена. Обаје спортиста су били исцрпљени и изнемогли, те су стали на неколико корака иза линије циља наслоњени један на другог ради подршке.[9] Овом победом Џонсон је окончао своју атлетску каријеру.[3]

На УЦЛА, Џонсон је такође играо кошарку под вођством легендарног тренера Џона Вудена и био је стартер за Бруинсе у њиховом тиму 1958–59.[11] Вуден је Џонсона сматрао одличним одбрамбеним играчем, али је понекад жалио што је ограничавао своје тимове на почетку своје тренерске каријере, напомињући, „замислите Рафера Џонсона на [брзом] продору.“[6]

Џонсон је изабран од стране Лос Анђелес Ремса у 28. рунди (333. укупно) НФЛ драфта 1959. као бек.[12]

Док је тренирао за Олимпијске игре 1960. године, његов пријатељ Кирк Даглас му је испричао о улози у Спартаку за који је Даглас мислио да би га могао учинити звездом: етиопском гладијатору Драби, који одбија да убије Спартака (којег игра Даглас) након што га је победио у дуелу. Џонсон је био на аудицији и добио улогу, али је био приморан да је одбије, јер му је Атлетска аматерска унија рекла да ће га то учинити професионалцем и да самим тим неће моћи да учествује на Олимпијским играма. Улога је на крају припала једном другом великану УЦЛА, Вудију Строду.[6] Године 1960, Џонсон је почео да глуми у филмовима и да ради као спортски дилер. Остварио је неколико филмских наступа, углавном током 1960-их. Џонсон је радио са пуним радним временом као спортски водитељ током раних 1970-их. Он је био спортски водитељ викендом у локалној НБЦ филијали у Лос Анђелесу, КНБЦ, али му та позиција није погодовала, те је на крају је прешао на друге послове.[13]

Џонсон је радио на председничкој изборној кампањи сенатора Сједињених Држава Роберта Ф. Кенедија, и 5. јуна 1968. уз помоћ Роузи Гриер ухапсио је Сирхана Сирхана одмах након што је Сирхан устрелио Кенедија у хотелу Амбасадор у Лос Анђелесу, Калифорнија. Кенеди је умро следећег дана у болници Добрих Самарићана. Џонсон је о том искуству говорио у својој аутобиографији, Тхе Бест Тхат I Цан Бе (објављеној 1999. од стране издавача Галилее Траде Публисхинг, и у коауторству са Филипом Голдбергом).[5]

Џонсон на Специјалним олимпијским играма 1972

Џонсон је служио у организационом комитету за прво такмичење Специјалне олимпијаде у Чикагу 1968. године, чији је домаћин био оснивач Специјалне олимпијаде, Јунис Кенеди Шрајвер, а следеће године је предводио оснивање Специјалне олимпијаде у Калифорнији.[8] Џонсон је, заједно са малом групом волонтера, основао Калифорнијску специјалну олимпијаду 1969. године тако што је спровео такмичење у Лос Анђелеском Меморијалном Колосеуму за 900 особа са интелектуалним инвалидитетом. Након првих Игара у Калифорнији 1969. године, Џонсон је постао један од првобитних чланова Управног одбора. Одбор је заједно радио на прикупљању средстава и понуди скромног програма пливања и атлетике. Године 1983. Рафер се кандидовао за председника одбора, како би повећао учешће у одбору, реорганизовао особље како би најефикасније користило таленте сваке особе и проширио напоре за прикупљање средстава. Он је изабран за председника и обављао је ту дужност до 1992. године, када је именован за председника Управног одбора.[14]

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Рафер Јохнсон. спортс-референце.цом
  2. ^ „Тодаy ин хисторy”. Тхе Неw Yорк Тимес. Ассоциатед Пресс. 18. 8. 2014. Приступљено 18. 8. 2014. 
  3. ^ а б Мартин, Јилл; Алмасy, Стеве (2. 12. 2020). „Рафер Јохнсон, 1960 Олyмпиц децатхлон цхампион, диес ат 86”. ЦНН. 
  4. ^ Моритз, Цхарлес (1962). Цуррент Биограпхy 1961. Неw Yорк: Х.W. Wилсон. стр. 222. 
  5. ^ а б Јохнсон, Рафер (1998). Тхе Бест Тхат I Цан Бе: ан АутобиограпхyНеопходна слободна регистрација. Неw Yорк: Доубледаy. стр. 24. ИСБН 978-0-3854-8760-3. Приступљено 2021-10-04. „И’м суре тхат ин 1946 но оне тхоугхт тwице wхен тхеy хеард тхат анотхер фамилy намед Јохнсон хад мовед инто тоwн; ит wас тхе мост цоммон наме ин Кингсбург.” 
  6. ^ а б в г д ђ е Јое Поснански (2. 8. 2010). „Рафер Јохнсон анд тхе Поwер оф 10”. Спортс Иллустратед. Архивирано из оригинала 5. 8. 2010. г. Приступљено 2. 8. 2010. 
  7. ^ а б Ривалс: Легендарy Матцхупс Тхат Маде Спортс Хисторy, едитед бy Давид К. Wиггинс, Р . Пиерре Родгерс; "Цх. 1 Тхе Пурест оф Ривалриес: Рафер Јохнсон, C.К. Yанг, анд тхе 1960 Олyмпиц Децатхлон," бy Јосепх M. Туррини; Фаyеттевилле, Аркансас, У.С.: Университy оф Аркансас Пресс, 2010.
  8. ^ а б Харрис, Бетх (2. 12. 2020). „Рафер Јохнсон, Олyмпиц цхамп wхо хелпед субдуе РФК'с ассассин, диес ат 86”. Тхе Мерцурy Неwс (на језику: енглески). Ассоциатед Пресс. Приступљено 2020-12-02. 
  9. ^ а б Хендерсон, Јон (26. 6. 2012). „Греат Олyмпиц Моментс: УЦЛА фриендс Рафер Јохнсон анд Yанг Цхуан-кwанг маке децатхлон хисторy ин 1960”. Тхе Даилy Телеграпх. Лондон. Архивирано из оригинала 26. 7. 2012. г. 
  10. ^ Маранисс, Давид (2008). Роме 1960: Тхе Олyмпицс Тхат Цхангед тхе Wорлд. Неw Yорк: Симон & Сцхустер. стр. 301. ИСБН 978-1-4165-3407-5. „"Ат тхат момент, (Цоацх Елвин 'Дуцкy') Драке wас лике а мастер цхесс плаyер цомпетинг агаинст химселф. Хе саw тхе wхоле боард анд wас макинг тхе бест мовес фор ботх сидес."” 
  11. ^ Падилла, Мике (1. 10. 2005). „Рафер Јохнсон — Олyмпиц голд медалист анд УЦЛА дад”. УЦЛА Спотлигхт. Архивирано из оригинала 18. 1. 2008. г. Приступљено 2021-10-04. 
  12. ^ „1959 Лос Ангелес Рамс Драфтеес”. Про-Фоотбалл-Референце.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-07. 
  13. ^ „Рафер Јохнсон Тимелине”. ЛА84 Фоундатион (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-07. 
  14. ^ „Ремемберинг Рафер Јохнсон”. Специал Олyмпицс (на језику: енглески). 2020-12-02. Приступљено 2020-12-02. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Рафер Џонсон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rafer_Džonson&oldid=28943263”