Пређи на садржај

Рак коже

С Википедије, слободне енциклопедије
Рак коже
Канцер базалних челија коже. Уочљи је бисерни изглед и телангиектазија.
СпецијалностиОнкологија и дерматологија
СимптомиБасална челија: безболан уздигнуната област коже која може да буде сјајна са малим крвним жилама која прелазе преко ње или улцерацијом[1]
Сквамозна ћелија: тврда грудвица са љускавим врхом[2]
Меланома: младеж који се променио по величини, облику, боји или има неправилне ивице[3]
ТиповиРак коже базалних ћелија (БЦЦ), рак коже сквамозних ћелија (СЦЦ), меланома[1]
УзроциУлтраљубичасто зрачење од Сунца или соларијума[4]
Фактори ризикаСветла кожа, слаба имуна функција[1][5]
Дијагностички методБиопсија[3]
ПревенцијаСмањење изложености ултраљубичастом зрачењу, крема за заштиту од сунца[6][7]
ЛечењеХирургија, радиотерапија, флуороурацил[1]
Фреквенција5,6 милиона (2015)[8]
Смртност111.700 (2015)[9]

Ракови коже су канцери који настају у кожи. Они се јављају услед развоја абнормалних ћелија које имају способност инвазије или ширења на друге делове тела.[10] Постоје три главна типа рака коже: базалиома (BCC), канцер коже епителних ћелија (SCC) и меланома.[1] Прва два, заједно са низом уобичајених врста рака коже, позната су као безмеланомни рак коже (енгл. nonmelanoma skin cancer - NMSC).[5][11] Рак базалних ћелија споро расте и може да оштети ткиво око себе, али је мало вероватно да ће се раширити до удаљених области или резултирати смрћу.[5] Често се појављује као безболна узвишена површина коже, која може бити сјајна са малим крвним жилама које прелазе преко ње или се могу појавити као повишена површина чира.[1] Рак коже сквамозних ћелија има већу вероватноћу да се шири.[5] Обично се појављује као тврда грудвица са љускавим врхом, али такође може да формира и чир.[2] Меланоми су најагресивнији. Знаци обухватају младеж који се променио по величини, облику, боји, који има неправилне рубове, више од једне боје, сврби или крвари.[3]

Више од 90% случајева је узроковано излагањем ултраљубичастој радијацији од Сунца.[4] Ово излагање повећава ризик од сва три главна типа рака коже.[4] Изложеност се повећала делимично због стањеног озонског омотача.[5][12] Соларијуми постају још један уобичајени извор ултраљубичастог зрачења.[4] За меланоме и карциноме базалних ћелија изложеност у детињству је посебно штетна.[6] За рак сквимозних ћелија коже укупна изложеност, без обзира када је до ње дошло, је важнија.[4] Између 20% и 30% меланома се развија од младежа.[6] Људи са светлом кожом су изложени већем ризику[1][13] као и они са лошим имунским функцијама узрокованим лековима или ХИВ/АИДС.[5][14] Дијагноза се успоставља биопсијом.[3]

Смањење излагања ултраљубичастом зрачењу и употреба креме за сунчање су ефикасне методе за спречавање меланома и рака сквамозних ћелија коже.[6][7] Није јасно да ли крема за сунчање утиче на ризик од рака базалних ћелија.[7] Немеланомски рак коже је обично излечив.[5] Третман се обично обавља хируршким одстрањивањем, мада понекад може да обухвата радиотерапију или топикалне лекове као што је флуороурацил.[1] Третман меланома може да укључује комбинацију операције, хемотерапије, радиотерапије и циљане терапије.[3] Код оних особа чија се болест проширила на друге делове тела, палијативно збрињавање се може користити за побољшање квалитета живота.[3] Меланом има једну од виших стопа преживљавања међу канцерима, тако да преко 86% људи у Великој Британији и више од 90% у Сједињеним Државама преживљава више од 5 година.[15][16]

Рак коже је најчешћи облик рака, који у свету обухвата најмање 40% случајева.[5][17] Најчешћи тип је немеланомски канцер коже, који се јавља код најмање 2-3 милиона људи годишње.[6][18] Међутим, ово је груба процена, пошто се не постоје прецизне статистике.[1] Од карцинома коже без меланома, око 80% су карциноми базалних ћелија и 20% карциноми сквамозних ћелија коже.[11] Карциноми базалних ћелија и сквамозних ћелија ретко доводе до смрти.[6] У Сједињеним Државама они су били узрок мање од 0,1% свих смртних случајева од рака.[1] Глобално, у 2012. години меланом се појавио код 232.000 људи и резултирао је са 55.000 смртних случајева.[6] Белци у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци имају највише стопе меланома на свету.[6][19] Три главне врсте рака коже постале су чешће у последњих 20 до 40 година, посебно у оним подручјима која су углавном насељена белцима.[5][6]

Класификација

[уреди | уреди извор]

Постоје три главна типа рака коже: базалиома (карцином базалних ћелија) (BCC), канцер коже епителних ћелија (карциним епителних ћелија) (SCC) и малигни меланом.

Канцер Опис Илустрација
Базалиома Имају бисерно прозирну до меснате боје. Уочљиви су ситни крвни судови на површини, а понекад се могу запазити и улцерације. Кључно својство је транслуценција.
Канцер коже епителних ћелија Обично се појављује као црвене, окрастале, или љускасте мрље или испупчења. Често је врло брзо растући тумор.
Малигни меланом Обично попримају изглед асиметричне површина, са неправилном границом, варијацијом боја, а углавном имају пречник већи од од 6 mm.[20]

Карциноми базалних ћелија су присутни на површинама коже која је изложена сунцу, посебно на лицу. Они ретко метастазирају и ретко изазивају смрт. Они се лако третирају операцијом или зрачењем. Рак коже сквамозних ћелија је чест, али много ређи од карцинома базалних ћелија. Овај тип рака метастазира чешће него BCC. Чак и тада, стопа метастаза је прилично ниска, са изузетком SCC усне, ува и код људи који су имуносупресовани. Меланом је најмање чест од 3 уобичајена рака коже. Меланоми често метастазирају и потенцијално могу проузроковати смрт када се прошире.

БЦЦ и СЦЦ често носе мутацију УВ-потписа која указује да су ови карциноми узроковани УВБ зрачењем путем директног оштећења ДНК. Међутим, малигни меланом је претежно узрокован УВА зрачењем путем индиректног оштећења ДНК. Индиректно оштећење ДНК изазивају слободни радикали и реактивне врсте кисеоника. Истраживања показују да апсорпција три састојка за заштиту од сунца у кожу, у комбинацији са 60-минутним излагањем УВ зрачењу, доводи до повећања слободних радикала у кожи, ако се примењују у премалој количини и сувише ретко.[21] Међутим, истраживачи додају да новије креме често не садрже ова специфична једињења и да комбинација других састојака има тенденцију да задржи једињења на површини коже. Они додају и да честа поновна примена смањује ризик од формирања радикала.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и „Скин Цанцер Треатмент (ПДQ®)”. НЦИ. 25. 10. 2013. Архивирано из оригинала 5. 7. 2014. г. Приступљено 30. 6. 2014. 
  2. ^ а б Лyнне M Дунпхy (2011). Примарy Царе: Тхе Арт анд Сциенце оф Адванцед Працтице Нурсинг. Ф.А. Давис. стр. 242. ИСБН 9780803626478. Архивирано из оригинала 20. 5. 2016. г. 
  3. ^ а б в г д ђ „Генерал Информатион Абоут Меланома”. НЦИ. 17. 4. 2014. Архивирано из оригинала 5. 7. 2014. г. Приступљено 30. 6. 2014. 
  4. ^ а б в г д Галлагхер, РП; Лее, ТК; Бајдик, CD; Боругиан, M (2010). „Ултравиолет радиатион.”. Цхрониц Дисеасес ин Цанада. 29 Суппл 1: 51—68. ПМИД 21199599. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з Цакир, БÖ; Адамсон, П; Цинги, C (новембар 2012). „Епидемиологy анд ецономиц бурден оф нонмеланома скин цанцер.”. Фациал Пластиц Сургерy Цлиницс оф Нортх Америца. 20 (4): 419—22. ПМИД 23084294. дои:10.1016/ј.фсц.2012.07.004. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з Wорлд Цанцер Репорт 2014. Wорлд Хеалтх Организатион. 2014. стр. Цхаптер 5.14. ИСБН 978-9283204299. 
  7. ^ а б в Јоу, ПЦ; Фелдман, РЈ; Томецки, КЈ (јун 2012). „УВ протецтион анд сунсцреенс: wхат то телл патиентс.”. Цлевеланд Цлиниц Јоурнал оф Медицине. 79 (6): 427—36. ПМИД 22660875. дои:10.3949/ццјм.79а.11110. 
  8. ^ ГБД 2015 Дисеасе анд Ињурy Инциденце анд Преваленце, Цоллабораторс. (8. 10. 2016). „Глобал, регионал, анд натионал инциденце, преваленце, анд yеарс ливед wитх дисабилитy фор 310 дисеасес анд ињуриес, 1990–2015: а сyстематиц аналyсис фор тхе Глобал Бурден оф Дисеасе Студy 2015.”. Ланцет. 388 (10053): 1545—1602. ПМЦ 5055577 Слободан приступ. ПМИД 27733282. дои:10.1016/С0140-6736(16)31678-6. 
  9. ^ ГБД 2015 Морталитy анд Цаусес оф Деатх, Цоллабораторс. (8. 10. 2016). „Глобал, регионал, анд натионал лифе еxпецтанцy, алл-цаусе морталитy, анд цаусе-специфиц морталитy фор 249 цаусес оф деатх, 1980–2015: а сyстематиц аналyсис фор тхе Глобал Бурден оф Дисеасе Студy 2015.”. Ланцет. 388 (10053): 1459—1544. ПМЦ 5388903 Слободан приступ. ПМИД 27733281. дои:10.1016/с0140-6736(16)31012-1. 
  10. ^ „Дефининг Цанцер”. Натионал Цанцер Институте. 17. 9. 2007. Архивирано из оригинала 25. 6. 2014. г. Приступљено 10. 6. 2014. 
  11. ^ а б Марсден (2008). Сајјад Рајпар, Јеррy, ур. АБЦ оф скин цанцер. Малден, Масс.: Блацкwелл Пуб. стр. 5—6. ИСБН 9781444312508. Архивирано из оригинала 29. 4. 2016. г. 
  12. ^ Маверакис Е, Миyамура Y, Боwен МП, Цорреа Г, Оно Y, Гоодарзи Х (2010). „Лигхт, инцлудинг ултравиолет”. Ј Аутоиммун. 34 (3): Ј247—57. ПМЦ 2835849 Слободан приступ. ПМИД 20018479. дои:10.1016/ј.јаут.2009.11.011. 
  13. ^ Леитер, У; Гарбе, C (2008). Епидемиологy оф меланома анд нонмеланома скин цанцер—тхе роле оф сунлигхт. Адванцес ин Еxпериментал Медицине анд Биологy. 624. стр. 89—103. ИСБН 978-0-387-77573-9. ПМИД 18348450. дои:10.1007/978-0-387-77574-6_8. 
  14. ^ Цхиао, ЕY; Кроwн, СЕ (септембар 2003). „Упдате он нон-ацqуиред иммунодефициенцy сyндроме-дефининг малигнанциес.”. Цуррент Опинион ин Онцологy. 15 (5): 389—97. ПМИД 12960522. дои:10.1097/00001622-200309000-00008. 
  15. ^ „СЕЕР Стат Фацт Схеетс: Меланома оф тхе Скин”. НЦИ. Архивирано из оригинала 6. 7. 2014. г. Приступљено 18. 6. 2014. 
  16. ^ „Релеасе: Цанцер Сурвивал Ратес, Цанцер Сурвивал ин Енгланд, Патиентс Диагносед 2005–2009 анд Фоллоwед уп то 2010”. Оффице фор Натионал Статистицс. 15. 11. 2011. Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г. Приступљено 30. 6. 2014. 
  17. ^ Дубас, ЛЕ; Инграффеа, А (фебруар 2013). „Нонмеланома скин цанцер.”. Фациал Пластиц Сургерy Цлиницс оф Нортх Америца. 21 (1): 43—53. ПМИД 23369588. дои:10.1016/ј.фсц.2012.10.003. 
  18. ^ „Хоw цоммон ис скин цанцер?”. Wорлд Хеалтх Организатион. Архивирано из оригинала 27. 9. 2010. г. Приступљено 30. 6. 2014. 
  19. ^ Харрис, Рандалл Е. (2013). Епидемиологy оф Цхрониц Дисеасе (на језику: енглески). Јонес & Бартлетт Публисхерс. стр. 271. ИСБН 9780763780470. 
  20. ^ „Малигнант Меланома: еМедицине Дерматологy”. 31. 1. 2019. Архивирано из оригинала 7. 10. 2010. г. 
  21. ^ Хансон КМ, Граттон Е, Бардеен ЦЈ (октобар 2006). „Сунсцреен енханцемент оф УВ-индуцед реацтиве оxyген специес ин тхе скин” (ПДФ). Фрее Радицал Биологy & Медицине. 41 (8): 1205—12. ПМИД 17015167. дои:10.1016/ј.фреерадбиомед.2006.06.011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Класификација
Спољашњи ресурси
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rak_kože&oldid=28479539”