Резерват дивљачи Централни Калахари
Резерват дивљачи Централни Калахари је екстензивни натионални парк у пустињи Калахари у Боцвани. Основан 1961. године, он покрива површину од 52,800 км2 (20,386 сq ми) (већи је од Холандије и обухвата готово 10% укупне површине Боцване), што га чини другом по величини резерватом дивљачи на свету.[4]
Овај парк садржи дивље животиње као што су жирафа, слон, бели носорог, афрички биво, пегава хијена, смеђа хијена, медни јазавац, меркат, жути мунгос, брадавичаста свиња, гепард, каракал, кејпски дивљи пас, црнолеђи шакал, дугоуха лисица, кејпска лисица, леопард, лав, гну, зебра, антилопа, сабљаста антилопа, орикс антилопа, спрингбок антилопа, стинбок, импала, велики куду, афрички мравојед, кејпска пољска веверица, кејпски зец, капско бодљикаво прасе, капски павијан, црвени хартбист и ној. Земљиште је углавном равно, благо таласасто прекривено грмљем и травама које прекривају пешчане дине, и областима већих стабала. Многе долине река су фосилизоване сланим јамама. Четири фосилизоване реке вијугају резерватом, укључујући Долину обмане која је почела да се формира пре око 16.000 година.[5]
Бушмани, или Сан, насељавају ову територију хиљадама година, још откако су лутали тим подручјем као номадски ловци.[6] Међутим, од средине 1990-их влада Боцване је покушала да пресели Бушмане из резервата,[7][8][9][10] тврдећи да су они велико финансијско оптерећење упркос приходима од туризма. Године 1997, три четвртине целокупне Сан популације пресељено је из резервата, а октобра 2005. влада је наставила присилно пресељење у кампове изван парка, остављајући само око 250 сталних становника.[5] Године 2006, суд у Боцвани је прогласио исељење незаконитом и потврдио право Бушмана да се врате у резерват. Међутим, према подацима из 2015. године већини Бушмана је онемогућен приступ њиховим традиционалним земљама у резервату. Забрана лова широм државе, има за последицу да је незаконито да Бушмани практикују свој традиционални начин живота ловаца и сакупљача, упркос томе што је дозвољено да приватни ранчеви дивљачи пружају могућности лова туристима.[11]
Године 2014, рудник дијаманата којим управља компанија Џем Дајамондс отворио се у југоисточном делу резервата. Компанија је проценила да би рудник могао дати дијаманте вредне 4,9 милијарди долара. Рапапорт Диамонд Репорт, који је водич за цене дијамантске индустрије, наводи: „Покретање компаније Гајгу није било без контроверзи [...] с обзиром на његово место на прадомовини Бушмана”.[12]
Огромни шумски пожар у парку и око њега средином септембра 2008. изгорео је око 80 процената резервата. Порекло пожара остаје непознато.[13][14]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Deca Kalaharija
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Muller, Z.; Bercovitch, F.; Brand, R.; Brown, D.; Brown, M.; Bolger, D.; Carter, K.; Deacon, F.; Doherty, J. B.; Fennessy, J.; Fennessy, S.; Hussein, A.A.; Lee, D.; Marais, A.; Strauss, M.; Tutchings, A.; Wube, T. (2016). „Giraffa camelopardalis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T9194A136266699. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T9194A136266699.en .
- ^ Groves, Colin; Grubb, Peter (2011). Ungulate Taxonomy (на језику: енглески). JHU Press. стр. 68—70. ISBN 9781421400938.
- ^ Bercovitch, Fred B.; Berry, Philip S. M.; Dagg, Anne; Deacon, Francois; Doherty, John B.; Lee, Derek E.; Mineur, Frédéric; Muller, Zoe; Ogden, Rob (2017-02-20). „How many species of giraffe are there?”. Current Biology (на језику: енглески). 27 (4): R136—R137. ISSN 0960-9822. PMID 28222287. doi:10.1016/j.cub.2016.12.039 .
- ^ „Central Kalahari Game Reserve - Attractions - Tourism of Botswana”. Архивирано из оригинала 2011-05-05. г. Приступљено 2011-05-05.
- ^ а б „Go2Africa.com”. Go2Africa.com. Архивирано из оригинала 05. 07. 2012. г. Приступљено 2013-09-24.
- ^ Central Kalahari Game Reserve - Botswana Архивирано октобар 19, 2007 на сајту Wayback Machine
- ^ „Botswana bars Bushmen's lawyer as landmark case starts”. Survival International. 2013-07-29. Приступљено 2014-02-19.
- ^ „Bwgovernment - Visa Application: Gordon Irvine Bennett...”. Facebook. Приступљено 2014-02-19.
- ^ „BWgovernment - Parliament rejects bennet motion”. Facebook. Приступљено 2014-02-19.
- ^ „Bushman court case begins”. Survival International. 29. 7. 2013. Приступљено 2014-02-19.
- ^ Dixon, Robyn (28. 2. 2015). „In Botswana reserve, Bushmen still being deprived of rights”. Los Angeles Times.
- ^ Miller, Jeff (5. 9. 2014). „Gem Diamonds Opens Its Underground Ghaghoo Mine”. Rapaport | Diamonds.Net.
- ^ „Report and satellite image from NASA”. Earthobservatory.nasa.gov. 2008-08-29. Приступљено 2013-09-24.
- ^ Michon Scott; Rebecca Lindsey (26. 9. 2008). „Huge Bushfire in the Kalahari”. NASA Earth Observatory. Приступљено 3. 5. 2011.
- ^ BirdLife International (2018). „Myrmecocichla formicivora”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22710409A131881042. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22710409A131881042.en . Приступљено 12. 11. 2021.
- ^ Ant-eating chat - Species text in The Atlas of Southern African Birds.
Literatura
[уреди | уреди извор]- „World Record Temperatures -Highest Lowest Hottest Coldest temperatures-”. www.mherrera.org.
- Goudie, Andrew (2002). Great Warm Deserts of the World: Landscapes and Evolution. Oxford University Press.
- Wasiolka, Bernd; Blaum, Niels (2011). „Comparing biodiversity between protected savanna and adjacent non-protected farmland in the southern Kalahari”. Journal of Arid Environments. 75 (9): 836–841 [Table 2 on p. 838]. doi:10.1016/j.jaridenv.2011.04.011.
- „Deserts and xeric shrublands - Biomes - WWF”. World Wildlife Fund. Архивирано из оригинала 15. 03. 2018. г. Приступљено 12. 10. 2020.
- Marshall, Leon (16. 4. 2003), „Bushmen Driven From Ancestral Lands in Botswana”, National Geographic News, Johannesburg, Приступљено 2009-04-22
- Workman, James (2009). Heart of Dryness. Walker Publishing.
- „UN report condemns Botswana's treatment of Bushmen”. Survival for Tribal Peoples. 3. 3. 2010. Приступљено 31. 3. 2013.
- Main, Michael (1987). Kalahari : life's variety in dune and delta. ISBN 1868120015.
- Shostak, Marjorie (1983). Nisa: The Life and Words of a ǃKung Woman. New York: Vintage Books. ISBN 0-7139-1486-6.
- Gordon, Robert J. (1999). The Bushman Myth: The Making of a Namibian Underclass. ISBN 0-8133-3581-7.
- Howell, Nancy (1979). Demography of the Dobe ǃKung. New York: Academic Press. ISBN 0-12-357350-5.
- Lee, Richard; Irven DeVore (1999). Kalahari Hunter-Gatherers: Studies of the ǃKung San & Their Neighbors. iUniverse. ISBN 0-674-49980-8.
- Solomon, Anne (1997). „The myth of ritual origins? Ethnography, mythology and interpretation of San rock art”. The Antiquity of Man. South African Archaeological Bulletin. Архивирано из оригинала 04. 04. 2013. г. Приступљено 19. 07. 2021.
- Minkel, J. R. (1. 12. 2006). „Offerings to a Stone Snake Provide the Earliest Evidence of Religion”. Scientific American. Приступљено 12. 1. 2014.
- Choi, Charles (21. 9. 2012). „African Hunter-Gatherers Are Offshoots of Earliest Human Split”. LiveScience.
- San Spirituality: Roots, Expression,(2004) and Social Consequences, J. David Lewis-Williams, David G. Pearce, ISBN 978-0759104327
- Барнард, Алан. (1992): Хунтерс анд Хердерс оф Соутхерн Африца. Цамбридге Университy Пресс. ISBN 978-0521411882.
- Zips-Mairitsch, Manuela (2013). Lost Lands?: (Land) Rights of the San in Botswana and the Legal Concept of Indigeneity in Africa. LIT Verlag Münster. ISBN 978-3-643-90244-3.
- „Sesana and Others v Attorney General (52/2002)[2006] BWHC 1 (13 December 2006)”. saflii.org. Southern African Legal Information Institute. Приступљено 10. 5. 2009.
- Dowell, Katy (1. 11. 2010). „Gordon Bennett: the go-to tribal rights guy”. The Lawyer. Приступљено 6. 8. 2013.
- „The insider's guide to the Kalahari Bushmen”. CNN. 14. 12. 2006. Приступљено 2006-12-13.
- Bureau of Democracy, Human Rights and Labor. Botswana 2013 Human Rights Report (PDF). United States Department of State.
- Nyati-Ramahobo, Lydia. „Minority Tribes in Botswana: the Politics of Recognition”. Minority Rights Group International. Приступљено 24. 6. 2013.
- Nieuwoudt, Stephanie (29. 5. 2008). „Development–Botswana: Of Tourists, Bushmen – and a Borehole”. Inter Press Service.
- „Judgment delivered 27 January 2011 --In the Court of Appeal of the Republic of Botswana Held at Lobatse” (PDF). Приступљено 22. 6. 2013.
- Simpson, John (25. 10. 2013). „Hunted by their own government – the fight to save Kalahari Bushmen”. The Independent. London.
- „Conservation Corridors in South-western Botswana” (PDF). ffem.fr. Conservation International. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-06-17. г. Приступљено 27. 5. 2013.
- „Botswana denies plans to 'evict' Bushmen”. news24.com. 2013-05-27. Приступљено 28. 5. 2013.
- Lewis, Kim (30. 5. 2013). „Bushmen Want to Live in Peace on Their Land”. Voice of America. Приступљено 30. 5. 2013.
- Ontebetse, Khonani (2013-05-30). „Survival International threatens to take up new Basarwa case”. Sunday Standard. Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 31. 5. 2013.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Botswana tourism
- „The Kalahari-Basin”. 15. 7. 2010. Архивирано из оригинала 25. 7. 2015. г.
- „Ancient Namibian Freeway overlays Ancient Agriculture System”. www.sciforums.com.
- "Cry of the Kalahari"[мртва веза]
- Kalahari desert's forgotten influence on carbon levels