Русинска улица у Новом Саду
Русинска улица (русин. Руска улїца) јесте улица која се налази у Первазовом насељу у Новом Саду. Њена дужина износи свега 38м, једна је од најкраћих улица у Новом Саду и има само један кућни број.
Историја[уреди | уреди извор]
Улице Новог Сада испрва су биле без назива, односно свака кућа је имала свој број. Половином XIX века улице добијају називе по својим најзначајнијим обележјима. У Новом Саду, почетком XIX века, Русина гркокатолика било је у значајном броју. Како је највећи део новосадских Русина живео у овој улици она је по томе и добила име.[1]
На плану Слободне краљевске вароши Новог Сада из 1885. године, коју је израдио Јосиф Саутер, ова улица уцртана је под именом: Оросз úтца (назив на мађарском), Руска Улица (назив на српском) и Руссисцхе - Гассе (назив на немачком).[2]
Некадашња Русинска улица, налазила на периферији града. Она се протезала од леве стране Алмашког гробља до некадашње Пирошке улице - места где се данас налази зграда на Булевару ослобођења 41. Она се налазила између улица Цигларске (касније Банатске - по којој је цео крај касније добио име Банатић) и Пеићеве улице (данас улице Краљевића Марка). Њена дужина износила је 850м. У њој је било 56 кућних бојева.[2]
У прошлости у овом крају било је више бара. Иза Цигларске улице налазиле су се јамураче, заостале од копања землје за черпиће и цигле. На крају Русинске улице, налазила се велика бара. Данас се на тој локацији налази Парк Мира.[1]
Значајан дан у историји Новог Сада био је 1. март 1963 године. Тог дана почели су радови на изградњи нове Железничке станице Нови Сад. Овај датум представљао је почетак краја некадашње Русинске улице. Због изградње железничке станице порушено је више од половине кућа у овој улици. Тиме је Русинска улица подења на два дела. Један мали део (данашња Русинска улица ) и други, већи, који се протезао од данашњег Булевара Јаше Томића до раскрснице Булевара краља Петра I и Булевара ослобођења.[3][4]
Железничка станица отворена је за саобраћај 31. маја 1964. године. Изградњом железничког чвора Град Нови Сад је започео реконструкцију великог обима. Изградња Булевара ослобођења, првобитно названог Булевар 23. октобра, једна је од најважнијих промена која је утицала на урбанистички изглед Новог Сада. Булевар ослобођења саграђен је између 1962. и 1964. године.[2][4][5]
Пружајући се од железничке станице, ка новом трећем градском мосту Слободе, Булевар ослобођења је у једној широкој правој линији поделио градски терен. На левој, источној страни Булевара ослобођења, остао је далеко највећи део историјски значајног дела града, а на десној, западној страни Булевара ослобођења, део са историјски мање значајним грађевинама и највише грађевинских површина која је представљала основу нове за архитектонске и урбанистичке подухвате.[1][2]
Иако се други, већи део Русинске улице, који се протезао од данашњег Булевара Јаше Томића до раскрснице Булевара краља Петра I и Булевара ослобођења, налазио на левој источној страни Булевара ослобођења, односно у историјски значајнијем делу града који није био предвиђен за рушење, овај део Русинске улице порушен је и данас се на њеном месту налази улица Саве Ковачевића.[2][4]
Галерија[уреди | уреди извор]
Русинска улица некада и сад.
-
Русинска улица и њена околина - мапа из 1922. године -
Русинска улица и њена околина - мапа из 1943. године -
Русинска улица и њена околина - мапа из 1949. године -
Русинска улица и њена околина - мапа из 1963. године -
Траса некадашње Русинске улице означена је црвеном, траса некадашње Руменачке (Пирошке) улице плавом бојом. Жутом је означена будућа траса Булевара Краља Петра I а црном бојом Булевар ослобођења у настајању (1964. година). На истој фотографији * здрада ОШ "Иво Лола Рибар" ** зграда МУП-а (Управа полиције у Новом Саду) -
Траса некадашње Русинске улице означена је црвеном бојом (1962. година). -
Рушење некадашње Русинске улице (1964. година). Црвеном бојом означена је траса улице. -
Траса некадашње Русинске улице означена је црвеном бојом (1963. година). -
Траса некадашње Русинске улице означена је црвеном бојом. -
Русинска улица - данас. -
Русинска улица - данас. -
Табла за означавање назива улица, у Русинској улици, исписана на српском и русинском језику - то је чини јединственом у граду.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Жирош, Мирон (1997). Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце : 1745-1991. Т. 1. Нови Сад: Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла - Нови Сад. стр. 297. ИСБН 86-7026-108-1.
- ^ а б в г д Миз, Роман (2013). Наша церква з народом од початку : история парохиї у Новим Садзе. Нови Сад: Руске слово и Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла - Нови Сад. стр. 9. ИСБН 978-86-7105-267-2.
- ^ Жирош, Мирон (1998). Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце : 1745-1991. Том 2. Нови Сад: Грекокатолїцка парохија св. Петра и Павла Нови Сад. ИСБН 86-7026-125-1.
- ^ а б в Парошкај, Мирослав. „Новосадски Русини”. Приступљено 04. 11. 2023.
- ^ Бандурик, Мирослав (09. 05. 2014). „Удружење грађана "Гркокатолици"”. Приступљено 04. 11. 2023.