Сарт-Калмици
| Укупна популација | |
|---|---|
 Киргистан 12.000[1] (2012) | |
| Језици | |
| Ојратски дијалекат монголског, Киргиски језик | |
| Религија | |
| Сунитски Ислам | |
| Сродне етничке групе | |
| Монголи, Ојрати |
Сарт-Калмици су једна од етничких подгрупа Ојрата, који живе у Киргистану у Исјакулској провинцији. Процењена величина популације је око 12.000. Они су потомци џунгарских племена, која су се пребацила на територију Руског Царства после неуспешног Дунганшког устанка, из области (северозападни Синкјанг) коју је један део (џунгарских) племена насељавао у време постојања Џунгарског Каната.[2] Говорили су ојратским дијалектом монголског језика, али су данас потпуно прешли на Киргиски језик. Као резултат заједничког живота са Киргизима, дошло је до неминовне асимилације у киргиски културни етнос, и данас их Киргизи сматрају својим племеном. Већина данашњих Сарт-Калмика се изјашњава Киргизима. Они су муслиманске вероисповести.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Калмици Киргистана су једна од изолованих етничких подгрупа Ојрата из Исјакулске провинције, источног дела Киргистана. Године 1999. се на киргистанском попису изјаснило 5.824 људи као Калмици, што је око 5% светске популације. На попису 2009. године је било само 3.800 Калмика у Киргистану. Калмици су једни од монголских народа који говоре ојратским језиком. У 17. веку део Орјата се пребацио на територију Европе и населио на територију данашње републике Калмикије. Мале групе Калмика и других монголских народа су живеле у провинцији Синкјанг изоловано од главнине Монгола све до Дунганшког устанка. После неуспелог устанка 1881. године и након што је Русија вратила Кини Или област више од 10.000 Ујгура, 5.000 Дунгана и више ојратских породица преселило се у Руско царство на територију данашњих држава Казахстан и Киргистан.
Премештање
[уреди | уреди извор]Од 19. века Сарт-Калмици насељавају област Исјакулске провинције, где живи око 91,2% Калмика Киргистана – пре свега у граду Каракол Ак-Сујског региона. Током последњих деценија су се неки преселили у Чујску област и град Бишкек у потрази за бољим животом. Све укупно, Сарт-Калмици чине 1,5% популације те области и 0,1% укупне популације Киргистана. Они се традиционално баве узгојем крупне стоке.
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Фергхана Валлеy: Тхе Хеарт оф Централ Асиа
- Јамес Стуарт Олсон. Ан Етхнохисторицал Дицтионарy оф тхе Руссиан анд Совиет Емпирес, 1994
- С. К. Кхоyт. Тхе латест фигурес абоут лоцализатион анд популатион оф тхе Оират пеопле. //Етхногенесис анд етхниц цултуре проблемс оф тхе Турко-Монголиц натионс. 2нд Едитион. Елиста, 2008. п. 184-195 (Руссиан)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Пресидент оф Монголиа Рецеивед тхе Калмyк Цитизенс оф тхе Кyргyз, 2012-04-08
- Демограпхиц тенденциес, форматион оф тхе натионс анд интеретхниц релатионс ин Кyргyзстан (Руссиан)
- Калмyкс оф Кyргyзстан. Бумбин Орн Информатион Агенцy (Руссиан) Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2013)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Тхе оффице оф тхе Пресидент оф Монголиа, Публиц Релатионс & Цоммуницатионс Дивисион http://www.president.mn/eng/newsCenter/viewNews.php?newsId=697 Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2016)
- ^ NTV (Mongolia) television, "Mongols in search of Mongols"
- ^ B.Z. Nanzatov, M.M. Sodnompilova. "Sart-kalmaks in contemporary Kyrgyzstan". Cultural inheritance of the Central Asian nations. Edition 3: Культурное наследие народов Центральной Азии. Выпуск 3: collection of articles (in Russian) // Ulan-Ude, Publishing House of The Buryat Scientific Center of the Siberian Department of the Russian Academy of Sciences, 2012, pg. 34-37
