Сексуална политика (књига)
 Прво издање Сексуалне политике | |
| Настанак | |
|---|---|
| Ориг. наслов | Сеxуал Политицс |
| Земља | Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески |
| Садржај | |
| Тема | родне улоге, књижевна критика |
| Издавање | |
| Издавање | Доубледаy анд Цо., 1970 (УС)Руперт Харт-Давис,1971 (УК) Вираго, 1977 (УК) Университy оф Иллиноис Пресс, 2000 (УС) |
| Број страница | 393 |
| Тип медија | Штампа (књига с меким и тврдим повезом) |
| Класификација | |
| ISBN ? | 0-86068-029-0 |
| OCLC ? | 88446 |
Сексуална политика (енг. Сеxуал Политицс) је књига Кејт Милет[1] из 1970. године базирана на њеној докторској дисертацији.[2] Ова књига се сматра феминистичким класиком и једним од кључних текстова радикалног феминизма.
Сажетак[уреди | уреди извор]
Кејт Милет тврди да „секс има обично запостављен политички аспекат” и говори о улози коју патријархат игра у сексуалним односима, посебно разматрајући дела D. Х. Лоренса, Хенрија Милера и Нормана Мејлера. Кејт Милет сматра да ови аутори мисле и говоре о сексу кроз призму патријархата и сексизма. С друге стране, она хвали више изнијансирану родну политику хомосексуалног писца Жана Женеа. Остали аутори о којима подробније говори су Сигмунд Фројд, Џорџ Мередит, Џон Раскин и Џон Стјуарт Мил.
Утицај[уреди | уреди извор]
На Сексуалну политику је утицала књига Симон де Бовоар Други пол из 1949, премда је текст Симон Де Бовоар, за разлику од дела Кејт Милет, познат по томе што је више фокусиран на интелект, а мање на емоционално оснаживање.
Рецепција[уреди | уреди извор]
Сексуална политика се сматра феминистичким класиком и „представља један од темеља за родне студије и критике културе."[3] премда је, попут књиге Бети Фридан Женска мистика (1963) и Џермејн Грир Женски евнух (1970), њен статус опао. Сексуална политика је била битна теоријска основа за други талас феминизма седамдесетих година 20. века. Такође је била веома контроверзна. У њему је ауторка „јавно говорила о геј ослобођењу, дижући на узбуну умерене феминисткиње, док су лезбејке биле збуњене јер јавно није открила своје лезбејство. Када је то напокон јавно урадила 1970, Тиме магазин тврдио је да ће такво откриће дискредитовати и њу и покрет."[4] Норман Мејлер, чији је рад, посебно роман Амерички сан, Кејт Милет критиковала, пише чланак „Заробљеник пола“ (енг. “Тхе Присонер оф Сеx“) за Харперс магазин као одговор на њену критику, и у њему напада тврдње списатељице и брани Милера и Лоренса.[5] Касније је њено дело обимније критиковао у књизи под истим називом.[6]
Како наводи Ребека Мид за Њујоркер „пре четрдесет четири године Тиме се друкчије поставио према феминизму кад је ударну причу посветио књизи Сексуална политика Кејт Милет како би се шире позабавио покретом који је тада био у повоју. Милет је окарактерисана као ‘Маоцедунг ослобађања жена’ и похваљена као теоретичарка чије су анализе истовремено културна дијагноза и полемички манифест."[7]
Теоретичарка Лидија Васиљевић у тексту „Феминистичке критике питања брака, породице и родитељства“ (2008) наводи да се по виђењу Кејт Милет „патријархат као политички систем одржава првенствено идеолошким средствима, наиме социјализацијом оба пола посредством друштвених институција тако да они прихватају полну неједнакост као нешто што је „природно“ и „нормално“.[8] Према речима Маје Ћук у тексту „Родна политика у романима Лето пре сумрака Дорис Лесинг и Животи девојака и жена Алис Манро“ (2015) „Милетова истиче како се, иако не постоји прецизно биолошки установљена разлика између полова, већ у породици, без обзира на класу, подстиче формирање одређеног идентитета жене који подразумева инфериорност, не само сталност и незнање, немоћ, као и моралну окаљаност и заслужену маргинализованост у односу на мушки пол.[9]
С друге стране, психоаналитичарка Џулијет Мичел тврди да Кејт Милет, попут многих других феминисткиња, погрешно тумачи Фројда и погрешно разуме импликације психоаналитичке теорије за феминизам. Критичарка Камил Паља је оптужила Сексуалну политику за настанак превеликог броја одсека за женске студије, и поготово за нападе на наводни свеприсутни сексизам мушких аутора западног канона.[10] Историчар Артур Марвик описује Сексуалну политику, уз дело Шуламит Фајерстоун Дијалектика секса (енг. Тхе Диалецтиц оф Сеx) (1970), као један од два кључна текста радикалног феминизма.[11] Издавачка кућа Даблдеј је изјавила да је Сексуална политика једна од десет најбитнијих књига које је издала за својих сто година постојања и уврстила ју је у антологију објављену поводом овог јубилеја, иако је одбила да је поново штампа када је тираж накратко био распродат.[12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Кате Миллетт, Гроунд-Бреакинг Феминист Wритер, Ис Деад ат 82”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). 2017-09-06. ИССН 0362-4331. Приступљено 2018-06-09.
- ^ Цлоугх, Патрициа Тицинето (1994). „Тхе Хyбрид Цритицисм оф Патриарцхy: Ререадинг Кате Миллетт'с Сеxуал Политицс”. Тхе Социологицал Qуартерлy. 35 (3): 473—486. ИССН 0038-0253. дои:10.1111/ј.1533-8525.1994.тб01740.x.
- ^ „Феминистичка ауторка Кејт Милет преминула у 81. години”. Новинска агенција Бета (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 09. 2021. г. Приступљено 2018-06-09.
- ^ „ГАY-СЕРБИА.ЦОМ”. www.гаy-сербиа.цом. Приступљено 2018-06-09.
- ^ Муеллер, Јанел M. (1971). „Тхе Присонер оф Сеx, бy Норман Маилер. Харпер'с, Вол. CCXLI (Марцх, 1971), пп. 41-92. $1.00. 240 пп. Бостон, Литтле, Броwн & Цомпанy, 1971. $5.95”. Тхеологy Тодаy. 28 (2): 237—242. ИССН 0040-5736.
- ^ Норман, Маилер, (1971). Тхе присонер оф сеx. Неw Yорк: Примус. ИСБН 0917657594. ОЦЛЦ 12940204.
- ^ „Недовршен феминистички посао - Тхе Неw Yоркер - Пешчаник”. Пешчаник (на језику: енглески). 2016-07-30. Приступљено 2018-06-09.
- ^ Михаиловицх, Васа D.; Смиљанић, Радомир (1974). „Неко је оклеветао Хегела”. Боокс Аброад. 48 (3): 601. ИССН 0006-7431. дои:10.2307/40128856.
- ^ Цук, Маја (2015). „Гендер политицс ин тхе Суммер Бефоре тхе Дарк бy Дорис Лессинг анд Ливес оф Гирлс анд Wомен бy Алице Мунро”. Култура (149): 72—83. ИССН 0023-5164. дои:10.5937/култура1549072ц.
- ^ „Еxцерптс фром Тхе Цхроницле оф Хигхер Едуцатион”. Перспецтивес он Иссуес ин Хигхер Едуцатион. 1 (2): 8. 1997-10-01. ИССН 1940-7521. дои:10.1044/ихе1.2.8.
- ^ 1936-2006., Марwицк, Артхур, (1998). Тхе сиxтиес : цултурал револутион ин Бритаин, Франце, Италy, анд тхе Унитед Статес, ц. 1958-ц. 1974. Оxфорд [Енгланд]: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 019210022X. ОЦЛЦ 39217375.
- ^ Wагнер, Цлаире; Миллетт, Кате (1971). „Сеxуал Политицс”. Тхе Аустралиан Qуартерлy. 43 (4): 121. ИССН 0005-0091. дои:10.2307/20634474.
