Пређи на садржај

Лидија Васиљевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Лидија Васиљевић
Датум рођења(1971-06-26)26. јун 1971. (53 год.)
Место рођењаБеоград, Србија, Југославија
ЗанимањеПсихилошкиња/ Психотерапеуткиња

Лидија Васиљевић (Београд, 1971) је психолошкиња и психотерапеуткиња која живи и ради у Београду. Ко-оснивачица и председница Регионалне асоцијације за психодраму и интегративну примену психотерапије (2009) у чијем оквиру се бави едукацијом, супервизијом и психотерапијом. Предавачица је на Факултету за психологију[1], Универзитета у Бјељини (2022.) Чланица је више међународних и национаних организација, (избор): Европска асоцијација за психотерапију[2] (2009), Савез психотерапеута Србије[3] (2005), Друштво психолога Србије[4] (1999). Добитница стипендије Channel Foundation[5] (2006/2007) и Реконструкција Женски фонд[6] (2007). Председница ПР Агенције Валид (2020).

Бави се теоријом и праксом психотерапије у политичком (пре свега феминистичком) и левичарском дискурсу, а покренула је и модул феминистичког и родно инклузивног приступа за саветнике/це и психотерапеуте/киње. Активизам је присутан у њеном животу, нешто више од две деценије, кроз подршку женама свих профила, ЛГБТ групама, јачање феминистичких иницијатива и темом рода у медијима. Бави се промовисањем и едукацијом интеграције психодраме и трансакционе анализе/системске породичне психотерапије као акционим приступом супервизији и евалуацији. Кад стигне, бави се и новинарством (Билтен, Машина[7]) и теоријским истраживањима, као и подкастом (Радар Лево[8], Боросане). Ауторка је многобројиних чланака на теме политика менталног здравља[9][10], феминизма[11][12][13] и психотерапије као и различитих програма људских ресурса. Посвећена је прикупљању леве музике свих жанрова[12] и емитовању у оквиру неформалног колектива Радио пракса.[14]

Књига Несавршене[15][16][17][18][19][20][21][22][23]представља психолошку, феминистичку и политичку анализу традиционалистичког патријархалног виђења и третирања нормалности жене, кроз деконструкцију митова о женским болестима, и представља јединствени допринос овој области у литератури писаној на нашем језику. У њој се деконструишу стратегије патологизације жена у оквирима психијатрије и психотерапије као и у самом друштву, кроз анализу обиља литературе, пракси и примера из психотерапијског искуства саме ауторке.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Лидија Васиљевић је рођена у Београду 1971. године. Дипломирала је психологију на Филозофском факултету у Београду, где је 1999. одбранила дипломски рад на тему: Повезаност степена ауторитарности и ставова о сексуалности. Магистрирала је на Студијама Рода и политике 2009. год. одбранивши тезу Утицај феминизма на политике менталног здравља[24] на Факултету политичких наука у Београду. На истом факултету докторирала је 2016. године одбранивши тезу Антидискриминативни приступ и родна инклузивност у политикама менталног здравља[25][26].

Едукацију из психодраме започиње 1997. године, а 2001. је завршава и стиче диплому психодрамског психотерапеута. Сертификована је на националном нивоу (Савез Психотерапеута Србије[27]) и на европском нивоу (Европски сертификат за психотерапију[28]). Од 2010. је тренерица Британске психодрамске асоцијације, а од 2013. године и супервизорка. Део је едукативног тима Оксфордске Школе за психотерапију и психодраму и једна од оснивачица Регионалне асоцијације за психодраму и интегративну примену психотерапије — РАИП, (2010 у Београду). У оквиру РАИП води едукативне групе у Новом Саду, Љубљани, Сарајеву, Мостару,Тузли, Пули. Као едукаторка и супервизорка у оквиру РАИП учествује у процесу едукације за психодрамске психотерапеуте, као и у едукацији за интеграцију психодраме и других психотерапијских модалитета.

Од 2000. — 2010. године активно је учествовала у иницирању, развоју и координирању пројеката везаних за род и образовање, род и ментално здравље, као и родно засновано насиље. Пројекти су реализовани у локалним НВОАсоцијација за женске иницијативе[29], Анти секс трафикинг асоцијација[30], Сигурна кућа за заштиту жртава насиља и трговине људима) као и интернационалним НВО (CordAid[31], CRS[32], UNIFEM[33], GVC[34]). Током 2000. почиње да осмишљава и фасилитира тренинге и едукације из области: вештина комуникације, вођења група, менаџмента у људским ресурсима, теам буилдинг- а итд. Одржала је више од 200 различитих тренинга и обука за владин и НВО сектор, као и удружења, предузећа, амбасаде и друге институције.

Од 2008. — 2014. године била је координаторка Едукативног и истраживачког програма Женског Информационо документационог центра, у коме се бавила истраживањем и анализом медија као и едуковањем студената/киња и новинара/ки у области рода и медија.

Од 1999—2008 била је координаорка у низу пројеката везаних за психосоциалну подрушку угрожених и маргиналним групама (роми, избеглице, жене жртве насиља).

Поред терапије и едукације, бави се и научим и истраживачким пројектима везаним за област психотерапије и теорије рода.

Радно искуство

[уреди | уреди извор]

Радила је у више међународних организација, удружења и институција. Њено радно искуство:

Период ангажовања Локација Организација/Институција/Удружење Позиција
Јул 2023 —Децембар 2023 Србија Егал Ауторка и истраживачица на пројекту Ментално здравље и радна права уметница
Јануар 2022 — децембар 2023 Србија Diffine consulting Супервизорка ХР тима, консултанткиња и тренерица
Септембар 2022 — Бјељина (БИХ) „Факултет за психологију, Универзитет Бјељина[1]” Доценткиња на предметима из Клиничке психологије
Новембар 2021 — Јул 2022 Онлине Међународна мрежа волонтера —Vital voices[35] Предавачица, Саветница и Тренер
Септембар 2021 — Фебруар

2022

Србија, БИХ, Црна гора Gender knowledge hub[36] Експерткиња за родну анализу програма — Регионално истраживање утицаја психолошког насиља, капацитети, искуства и одговор институционалне подршке
Април —Јул 2021 Мостар, БИХ Council of Europе[37] Тренер и супервизорка
Феб — Април 2021 Србија UNDP[38] Експерткиња за родну равноправност
Феб — Април 2021 Србија, БИХ, Црна гора British Council Експерткиња за родну равноправност у обуци /Тренер
Август — Децембар 2020 Западни Балкан British Council Програмска експерткиња за родну равноправност
Јануар 2018 — Септембар 2022 Србија GIZ[39] Стручни саветник и експерткиња за родну равноправност
Јануар 2018 — Децембар 2020 Србија EU / EIDHR[40]

CSO Egal, Belgrade[41]

Саветница за родно условљено насиље, Фасилитаторка групе за психолошку подршку жртвама насиља и дискриминације

Подршка оснивању првог Дроп-ин центра за ЛГБТИ у Србији

Септембар 2016 — Јул 2021 Београд,

Врање, Сурдулица, Нови Пазар

Psychosocial Innovation Network — PIN[42]

(Мрежа психолошких иновација)

Консултаткиња, стручни саветник
2013—2016 Србија Coca—Cola HBC Консултант, Тренер и Сарадник у процесу одабира људских ресурса
2009—2015 Србија Студије рода Предавачица
2008 — Србија,

Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Црна гора, Велика Британија

Регионална асоцијација за психодраму и интегративну примену психотерапије

SPA Moreno[43],

Оксфордска школа за психодраму и интегративну психотерапију

Директор организације,Тренер, супервизор, психотерапеут
2006—2016 Србија, Црна гора Женски информационо-документациони тренинг центар Координаторка програма, тренер, аналитичар медија
Август 2008 Србија UNIFEM[33] Менаџерка програма/тренер
2003—2006 Србија, Црна гора INDOK центар Евалуаторка анализе медија
Мај — Септембар 2008 Србија Gete Institut Координаторка пројекта
Јануар 2008 Србија CIDA[44] Евалуаторка програма
2006—2010 Србија Kvinna till kvinna[45], CRS[46], Cordaid[47], Cafod[48]

Caritas[49]

Swiss Development[50]

Консултанткиња за питања родне равноправности
Јул/Август 2006 Србија, Црна гора, Хрватска, Словенија SEEQ — South-Eastern European Queer Network[51] Истраживачица и чланица тима за припрему приручника
Септембар 2005 —Децембар 2007 Србија Anti Trafiking Centar[52] Тренер, стручни сарадник за припрему приручника
Јун 2006 — Јануар 2008 Србија IOM[53]

Склониште за жртве трговине људима

Саветница и психотерапеуткиња
Maj 2006 Србија Женски центар Обреновац Координаторка и тренерица на програму — Оснаживање лидерки у региону
2005—2008 Србија ICVA[54]/CIS[55] Координаторка Тренинг програма, Тренер, Саветница за родну равноправност
2004 — 2006 Србија ATC — Anti Trafiking Centar[56] Координаторка кампање
2003 — 2004 Србија CSO Armenka Менаџерка пројекта
Мај 2002 — Септембар 2003 Србија / Црна гора Асоцијација за женске иницијативе Координаторка/тренерица
Март 2002 — Децембар 2003 Србија GVC (Group of the Civil Volunteer)[57] Монитор психосоцијалних програма
Септембер 1999 — Август 2004 Србија и Црна гора Асоцијација за женске иницијативе Координаторка програма психосоцијалне подршке, Ии програма оспособљавања развоја женских организација у Србији и ЦГ
Maj 2001 — Децембар 2002 Србија CORDAID[47] Асистенткиња на програму психосоцијалне помоћи
1999—2004 Србија Асоцијација за женске иницијативе Психодрамски психотерапеут
1999 — 2001 Србија ASTRA[58] Суоснивачица, Менаџерка програма

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Значајни радови (избор):

  • Професионализација рода (Женска Инфотека Загреб, 2007) рад представљен на скупу — Жене и политика у Дубровнику;
  • Феминистичке критике питања брака и породице (зборник — Неко је рекао феминизам, 2008);
  • Друштвени покрети — професионализација рода, 2009;
  • Можда је рођена с тим — класни проблеми феминизма (зборник: Социјални покрети након ’68, 2009) представљен на конференцији: Социјални покрети у Новом Саду 2009;
  • Андрагошке студије — коришћење акционе методе у образовању[59], 2012
  • Феминистичке критике питања брака, породице и родитељства[60], 2017
  • Од меланхолије до побуне: емоционално мапирање левице и феминизма[61], 2017
  • Публикација — Род, класа и политике менталног здравља, 2018

Такође је представљала радове из области активизма као и групне психотерапије на Интернационалним конференцијама:

  • 2002. Социјални Форум, Фиренца: Феминистички активизам 90 тих и улога женских НВО;
  • 2003. 15. Интернационални конгрес АСГП, Презентација рада — Женска психодрамска група — Динамика и Специфицности;
  • 2005. 16. Конгрес Светске групне психотерапије (ИАГП): Феминистички приступ у психотерапијском раду са Активисискињама/активистима;
  • 2009. Конференција Британске психодрамске асоцијације: Мапирање родних аспеката у психотерапији;
  • 2010. У Оксфорду Рад са ратном трумом;
  • 2011. Рад са траумом кроз акционе и експресивне технике;
  • 2014, 2015 године Интегративни приступ —психодрама и ТА на Конгресу Савеза друштава психотерапеута Србије као и Употреба психодрамских техника у едукацији, Британске психодрамске асоцијације.

Друге важне публикације

[уреди | уреди извор]

Ауторство на приручницима за обуку:

  • Тренинг за тренере — Унапређење тимске ефикасности, Кока Кола, 2016;
  • Приручник за мониторинг медија /Родна равноправност у медијима — „Women INDOC centre” 2010—2015;
  • Тренинг за тренере — „ICVA”[62] 2009;
  • Методе социјалног рада — Литература за студенте социјалног старања, Поглавље о психодрами, 2007.

Промоције, гостовања и предавања

[уреди | уреди извор]
  • Стигма о женама — Изгубљена нит (2022.)[63]
  • Митови о женским болестима и њихова употреба кроз историју[64][65]
  • Од меланхолије до побуне — промоција публикације[66]
  • Митови о женским болестима — од спаљивања вештица до патологизације женске борбе за идентитет[67]
  • Политике менталног здравља у односу на ЛГБТ особе[68]
  • Болести непослушности — политике патологизације[69]
  • Промоција документарног филма о Женама у медијима[70]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Fakultet za psihologiju | Univerzitet „Bijeljina“ Bijeljina”. www.ubn.rs.ba. Приступљено 2023-07-25. 
  2. ^ „European Association for Psychotherapy | EAP | Welcome”. European Association for Psychotherapy (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-25. 
  3. ^ „Savez društava psihoterapeuta Srbije – SDPS” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-25. 
  4. ^ „Почетна”. Друштво психолога Србије (на језику: српски). 2023-05-03. Приступљено 2023-07-25. 
  5. ^ „Channel Foundation – Supporting Women's Human Rights” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-25. 
  6. ^ „Front Page – Rekonstrukcija Ženski fond” (на језику: српски). 2023-07-24. Приступљено 2023-07-25. 
  7. ^ „Mašina – Prostor za proizvodnju društvene kritike”. Mašina (на језику: енглески). 2023-08-01. Приступљено 2023-08-01. 
  8. ^ „Radar Levo – YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 2023-08-01. 
  9. ^ Vasiljević, Lidija (2015-09-15). „Politike mentalnog zdravlja u Srbiji”. Mašina (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-01. 
  10. ^ Vasiljević, Lidija (2020-03-31). „Da li je mentalno zdravlje potrošna roba?”. Mašina (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-01. 
  11. ^ Vasiljević, Lidija (2019-07-23). „Roditeljevanje u Srbiji – volim intimu i rado je se sećam”. Mašina (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-01. 
  12. ^ а б 02-01 / Lidija Vasiljević : Mitovi o ženskim bolestima i njihova upotreba kroz istoriju (izlaganje) (на језику: српски), Приступљено 2023-08-01 
  13. ^ Izgubljena nit (на језику: српски), Приступљено 2023-08-01 
  14. ^ „Facebook”. www.facebook.com. Приступљено 2023-09-18. 
  15. ^ „Lidija Vasiljević: NESAVRŠENE”. Izdavačka kuća Agora i internet knjižara – Knjige koje će večito šumeti sa vaših polica (на језику: српски). Приступљено 2024-05-21. 
  16. ^ Tampon zona (2024-04-02), Histerija, veštice i mitovi o ženskim mentalnim bolestima: Lidija Vasiljević | Tampon zona 69, Приступљено 2024-05-15 
  17. ^ SKC Kragujevac (2024-04-08), SKC live | Lidija Vasiljević / NesavršeNe, Приступљено 2024-05-15 
  18. ^ „Istraživanje nesavršenstva u studiji Lidije Vasiljević i pričama Marije Marković”. Naslovi.net (на језику: српски). Приступљено 2024-05-15. 
  19. ^ Ђорђевић, Катарина. „Од жена се очекује да „прогутају” љутњу и бес”. Politika Online. Приступљено 2024-05-15. 
  20. ^ „Žene koje su rekle: Ne!: Razgovor o knjizi „NesavršeNE” Lidije Vasiljević u SKC-u Kragujevac – Kultura – Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2024-04-03. Приступљено 2024-05-15. 
  21. ^ „NEsavršeNE – mitovi o ženskim mentalnim bolestima i njihovom liječenju”. historiografija.ba. Приступљено 2024-05-15. 
  22. ^ „ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ „НЕсавршеНЕ” АУТОРКЕ ЛИДИЈЕ ВАСИЉЕВИЋ”. Народна библиотека „Илија М. Петровић” Пожаревац (на језику: српски). 2024-04-11. Приступљено 2024-05-15. 
  23. ^ „НЕсавршеНЕ – митови о женским менталним болестима и њиховом лечењу - Културни центар Новог Сада - Културни центар Новог Сада”. www.kcns.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-15. 
  24. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Uticaj feminizma na politike mentalnog zdravlja : magistarska teza :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-07-05. 
  25. ^ „University of Belgrade Phaidra”. phaidrabg.bg.ac.rs. Приступљено 2023-07-05. 
  26. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Antidiskriminativni pristup i rodna inkluzivnost u politikama mentalnog zdravlja : doktorska disertacija :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-07-05. 
  27. ^ „Savez društava psihoterapeuta Srbije – SDPS” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-05. 
  28. ^ „European Association for Psychotherapy | EAP | Welcome”. European Association for Psychotherapy (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-21. 
  29. ^ „Ažin – Asocijacija za žensku inicijativu”. ogledalce.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-07-05. 
  30. ^ „Astra – Anti trafficking action”. Astra (на језику: српски). Приступљено 2023-07-05. 
  31. ^ „Working in and on fragility”. Cordaid International (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-05. 
  32. ^ „Home”. CRS (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-05. 
  33. ^ а б „UNIFEM Resources on Women, Peace and Security”. UN Women – Headquarters (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-05. 
  34. ^ „About Global Value Chains”. wits.worldbank.org. Приступљено 2023-07-05. 
  35. ^ „Vital Voices”. Vital Voices (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-25. 
  36. ^ „Gender Knowledge Hub” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-25. 
  37. ^ „The Council of Europe: guardian of Human Rights, Democracy and the Rule of Law for 700 million citizens – Portal – www.coe.int”. Portal (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-25. 
  38. ^ „United Nations Development Programme”. UNDP (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-29. 
  39. ^ „GIZ”. Nemačka saradnja u Srbiji (на језику: српски). Приступљено 2023-07-29. 
  40. ^ Jovan. „European Instrument for Democracy and Human Rights (EIDHR)”. EU u Srbiji (на језику: српски). Приступљено 2023-07-29. 
  41. ^ „Legal Compliance And Data Protection – CSO – Central Statistics Office”. www.cso.ie (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-29. 
  42. ^ „PIN •”. PIN (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-29. 
  43. ^ „SRPSKA PSIHODRAMSKA ASOCIJACIJA SPA MORENO”. spamoreno.tripod.com. Приступљено 2023-07-29. 
  44. ^ „CIDA”. CIDA (на језику: енглески). 2023-05-18. Приступљено 2023-07-29. 
  45. ^ „The Kvinna till Kvinna Foundation | For women's rights since 1993”. The Kvinna till Kvinna Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-29. 
  46. ^ „Pocetna – CRS” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-29. 
  47. ^ а б „Working in and on fragility”. Cordaid International (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-29. 
  48. ^ „CAFOD – Catholic international development charity”. cafod.org.uk. Приступљено 2023-07-29. 
  49. ^ srdjan.djurdjevic. „početna”. Caritas Srbije (на језику: српски). Приступљено 2023-07-29. 
  50. ^ „Swiss Cooperation Office in Serbia”. www.eda.admin.ch (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-29. 
  51. ^ „Queer and Feminist Studies in Eastern Europe”. Feminist Critique: East European Journal of Feminist and Queer Studies (4). 2021. ISSN 2524-2733. doi:10.52323/fc4. 
  52. ^ „Antitrafiking mreža – Savez OCD protiv trgovine ljudima”. www.atmreza.org. Приступљено 2023-07-29. 
  53. ^ „Suzbijanje Trgovine Ljudima | IOM Serbia”. serbia.iom.int (на језику: српски). Приступљено 2023-07-29. 
  54. ^ „ICVA-Home”. ICVA (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-29. 
  55. ^ „CIS Institut ‹‹ početna”. www.cisinstitut.rs. Приступљено 2023-07-29. 
  56. ^ „Admin Training Centar”. ATC (на језику: српски). Приступљено 2023-07-29. 
  57. ^ „Home – Service Civil International” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-29. [мртва веза]
  58. ^ „Astra – Anti trafficking action”. Astra (на језику: српски). Приступљено 2023-07-29. 
  59. ^ Haworth, Peter; Vasiljević, Lidija (2012). „Psychodrama and action methods in education”. Andragoške studije (1): 113—127. ISSN 0354-5415. 
  60. ^ Končar, Petar (2017-02-03). „Lidija Vasiljević – Feminističke kritike pitanja braka, porodice i roditeljstva”. Princip.Info. Приступљено 2023-07-29. 
  61. ^ „Ana Blaževa i Lidija Vasiljević: Iz empatije dolaze novi modeli organiziranja – VoxFeminae”. voxfeminae.net. Приступљено 2023-08-01. 
  62. ^ „ICVA-Home”. ICVA (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-29. 
  63. ^ FoNet News (2022-08-05), Izgubljena nit, Приступљено 2024-05-15 
  64. ^ XY Spectrum (2021-01-20), 02-01 / Lidija Vasiljević : Mitovi o ženskim bolestima i njihova upotreba kroz istoriju (izlaganje), Приступљено 2024-05-15 
  65. ^ XY Spectrum (2021-01-20), 02-02 / Lidija Vasiljević : Mitovi o ženskim bolestima i njihova upotreba kroz istoriju (diskusija), Приступљено 2024-05-15 
  66. ^ RAIP info (2019-04-12), Od melanholije do pobune, Приступљено 2024-05-15 
  67. ^ Feministička sekcija (2015-05-18), Mitovi o ženskim bolestima i njihova upotreba kroz istoriju – SeFem, Приступљено 2024-05-15 
  68. ^ ALTERObg (2016-03-01), Politike mentalnog zdravlja u odnosu na LGBTIQ osobe – Lidija Vasiljević, Приступљено 2024-05-15 
  69. ^ Zadruga Oktobar (2015-08-31), Predavanje Lidije Vasiljević: Bolesti neposlušnosti – politike patologizacije, Приступљено 2024-05-15 
  70. ^ Women, City of (2011-10-10), Lidija Vasiljević, Violeta Anđelković – 12 – 15 %, Приступљено 2024-05-15 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лидија_Васиљевић&oldid=28443252”