Универзитет Бијељина
Тип | приватни |
---|---|
Оснивање | 2011. |
Оснивач | Љиљана Томић |
Ректор | Горица Цвијановић |
Број студената | 605 (2023/24)[1] |
Локација | Бијељина, Република Српска, Босна и Херцеговина 44° 47′ 07″ С; 19° 16′ 17″ И / 44.785362° С; 19.271428° И |
Веб-сајт | www |
Универзитет Бијељина је приватни универзитет у Бијељини. Основан је 2011. године од стране Високе школе „Колеџ здравствене његе” Бијељина, на основу Сагласности Министарства просвјете и културе Републике Српске 2011. године у Бијељини у Републици Српској, БиХ.[2]
Универзитет Данас
[уреди | уреди извор]Универзитет располаже са 4300m² простора у оквиру којег Универзитет располаже са 4 амфитеатра, 5 учионица са укупно 600 мјеста. Студентима су на располагању и једна рачунарска сала са укупно 20 умрежених рачунара, те читаоница. Наставници, сарадници и администрација располажу са 12 кабинета, односно канцеларија. Амфитеатри поседују сопствена озвучења, а све учионице имају обезбијеђене услове за приступ Интернету и извођење наставе путем видео пројекција. Поред наведеног Универзитет има 9 лабораторија намијењених за извођење вјежби студентима фармације и пољопривреде. У оквиру универзитета налази се и Центар за психолошко саветовање младих.
Универзитет се данас састоји од четири факултета:[3]
- Фармацеутски факултет
- Факултет за психологију
- Факултет здравствених студија
- Пољопривредни факултет
Деканат
[уреди | уреди извор]Име: | Позиција: |
Проф. др Горица Цвијановић | Ректор |
Проф. др Катарина Рајковић | Проректор за наставу |
Проф. др Миливоје Ћосић | Проректор за научни рад и међународну сарадњу |
Проф. др Ранко Бојанић | Проректор за квалитет и кадрове |
Проф. др Боро Крстић | Директор |
Ненад Радмановић | Генерални секретар |
Дипл. ек. Илија Томић | Финансијски директор |
Проф. др Боро Крстић | Декан, Пољопривредни факултет |
Проф. др Зоран Милосављевић | Декан, Фармацеутски факултет |
Проф. др Биљана Димитрић | Декан, Факултет за психологију |
Проф. др Слађана Вујичић | Декан, Факултет здравствених студија |
Фармацеутски факултет
[уреди | уреди извор]Интегрисане академске студије фармације
[уреди | уреди извор]Студијски програм: Интегрисане академске студије фармације према програму трају 5 година, односно 10 семјестара и вреднују се са 300 ECTS бодова. У том периоду обави се укупно 1500 часова теоријске наставе, 885 часова практичне наставе, 945 часова семинара и 5445 самосталног рада (студентска пракса), што укупно чини 9000 часова на факултету и у здравственим установама.
Стиче академски назив: Магистар фармације - 300 ECTS.
Модел: | Интегрисане академске студије фармације – петогодишње студије – 300 ECTS |
Област образовања: | Здравље и заштита здравља |
Поље образовања: | Здравље |
Дисциплина образовања: | Фармација |
Факултет за психологију
[уреди | уреди извор]Основне академске студије психологије
[уреди | уреди извор]Према програму, студије трају 4 године, односно 8 семестара и вреднују се са 240 ECTS бодова. У том периоду обави се укупно 7200 часова активне наставе и самосталног рада студената.
Стиче академски назив: Дипломирани психолог – 240 ECTS.
Модел: | Први циклус основних академских студија психологије - четворогодишње студије – 240 ECTS |
Област образовања: | Друштвене науке, пословање и администрација и право |
Поље образовања: | Друштвене науке |
Дисциплина образовања: | Психологија |
Факултет здравствених студија
[уреди | уреди извор]Aкадемске студије Сестринство
[уреди | уреди извор]Према програму трају 3 године, односно 6 семестара и вреднује се са 180 ECTS бодова. У том периоду обави се укупно 1200 часова теоријске наставе, 810 часова практичне наставе, 240 часова семинара и 2170 самосталног рада (студентска пракса), што укупно чини 4420 часова, на Факултету и у здравственим установама.
Стиче академски назив: Дипломирана медицинска сестра – 180 ECTS
Модел: | Први циклус академских студија Сестринства – 180 ECTS |
Област образовања: | Медицинске и здравствене науке |
Поље образовања: | Здравствене науке |
Дисциплина образовања: | Сестринство |
Пољопривредни факултет
[уреди | уреди извор]Основне академске студије агроекономије
[уреди | уреди извор]Студије првог циклуса агроекономије према програму трају 4 године, односно 8 семестара и вриједнују се са 240 ECTS бодова. У том периоду обави се 7200 часова активне наставе и самосталног рада студента на студијском програму агроекономија.
Стиче академски назив: Дипломирани инжењер агроекономије - 240 ECTS
Модел: | Први циклус академских студија агроекономије – 240 ECTS |
Област образовања: | Пољопривреда, рибарство, шумарство и ветеринарска медицина |
Поље образовања: | Пољопривреда и рибарство |
Дисциплина образовања: | Агроекономика и рурални развој |
Основне академске студије пољопривредне производње
[уреди | уреди извор]Студије првог циклуса пољопривредна производња према програму трају 4 године, односно 8 семестара и вриједнују се са 240 ECTS бодова. У том периоду обави се 7200 часова активне наставе и самосталног рада студента на студијском програму Пољопривредне производње.
Стиче академски назив: Дипломирани инжењер пољопривреде - 240 ECTS
Модел: | Први циклус академских студија пољопривредне производње – 240 ECTS |
Област образовања: | Пољопривреда, рибарство, шумарство и ветеринарска медицина |
Поље образовања: | Пољопривреда и рибарство |
Дисциплина образовања: | Биљна производња |
Издавачка дјелатност
[уреди | уреди извор]У оквиру Центра за издавачку дјелатност излази часопис Академски преглед[4], Зборници радова са научних конференција, Билтен Универзитета, Информатор.[5]
Часопис „Академски преглед” излази два пута годишње.
Међународни стандард за број часописа (ISSN) додјелила је Национална и универзитетска библиотека БиХ у Сарајеву, и то:
Центри
[уреди | уреди извор]Центар за псхолошко саветовање младих подељен је у три сектора[6]
- Савјетодавни сектор
- Истраживачки сектор
- Едукативни сектор
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ENROLLED STUDENTS” (PDF). rzs.rs.ba. Приступљено 12. 6. 2024.
- ^ „Универзитет Бијељина”. Треба да знаш. Приступљено 5. 9. 2020.
- ^ „Приватни Универзитети” (PDF). Влада Републике Српске. Приступљено 5. 9. 2020.
- ^ „O časopisu – AKADEMSKI PREGLED” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05.
- ^ „IZDAVAČKA DJELATNOST – Univerzitet Bijeljina” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05.
- ^ „Organizacija savjetovališta – PSIHOLOŠKO SAVJETOVALIŠTE” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05.