Пређи на садржај

Сијан Каан

Координате: 19° 30′ С; 87° 45′ З / 19.5° С; 87.75° З / 19.5; -87.75
С Википедије, слободне енциклопедије
Сијан Каан
Сиан Ка'ан
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Сијан Каан
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Сијан Каан
Локација у Мексику
ЛокацијаТулум, Qуинтана Роо, Меxицо
Координате19° 30′ С; 87° 45′ З / 19.5° С; 87.75° З / 19.5; -87.75
Површина2.797 км2 (1.080 сq ми)[1]
Основан1986
ТипПриродно добро
Критеријиvii, x
Означен1987 (11тх сессион)
Референца бр.410
Држава потписницаМексико
РегионЛатинска Америка и Кариби
Означен27. 11. 2003.
Референца бр.1329[2]

Сијан Каан (мајански за „Колијевка неба”) је резерват биосфере који је основала непрофитна и недржавна група за заштиту животне средине[3] у општини Тулум,[4] у мексичкој савезној држави Кинтана Ро,[5][6][7] на источној обали Јукатана, с циљем заштите његове биоразноликости. Од 1986. године је постао национални парк, а на Унесков Списак места светске баштине у Америци је уписан одмах 1987. године као изузетно богато животно станиште велике биоразноликости.[8] Овај комплексни хидролошки систем тропских шума, мангрова и мочвараа испресецаних коралним гребенима обилује поморском флором и фауном с више од 300 врста птица које живе заједно с великим бројем карактеристичних копнених кичмењака.[9]

Лагуна Мујил

Естетика и лепота Сијан Каана произлазе из релативно ненарушеног интерфејса мора и копна дуж добро очуване обале. Мозаик елемената пејзажа је разноврстан у облицима, формама и бојама, и пружа интригантне погледе и импресије. Значајни и ретки природни феномени укључују „кеноте”, водом испуњене природне вртаче у којима су смештене специјализоване заједнице живота и „петенеси”, острва од стабла која израњају из мочваре. Оба су повезана подземним слатководним системима, који заједно формирају драгоцено и крхко благо за будуће генерације.

Одлике

[уреди | уреди извор]
Морске птице у заливу Бока
Туристички обилазак бродом

Сијан Каан лежи на делом потопљеној кречњачкој долини која чини део дугог коралног гребена источне обале Средње Америке, улавном насталог тоеком плеистоцена. Оно је делом на копну, а делом у Карипском мору, те покрива површину од око 5,280 км², ограничену коралним гребеном који је смештен око 50 м источно од обале, мочварама и полу-зимзеленом шумом на југоистоку и ушчима река Четумал и Еспириту Санто на југу. Северну и северозападну границу му чине пољопривредни поседи сеоских задруга.

На подручју Сијан Каана налазе се и бројне природне јаме (ценотес), карактеристичне за Јукатан и Флоридско полуострво. Геолошки раседи такође пресецају резерват у правцу североисток-југозапад. Због тога је мало слатке воде на површини, јер се она у овом сложеном хидролошком комплексу врло брзо филтрира кроз бројне плићаке, рендзине и саскаб (гранулирни белкасти и ломљиви кречњак), те на крају нестаје у бројним подземним каналима. Због тврдоће тла, воде резервата су необично бистре, а тло је неповољно за пољопривреду.

У непопљављеним подручјима расте полу-зимзелена шума с много палми, док у попљављенима подручјима ниска мангрова шума чини појединачна „острва” (петенес) на делићима црне земље. Трава се може наћи само између мангрова, на северним и јужним подручјима ниског салинитета. Пешћане дине се протежу 64 км у дужину, где је узгој уведеног кокоса заменио аутохтони махагони, црвени и бели кедар са око 60%.

Свеукупно у резервату обитава 550 копнених и 843 водених кичмењака. Од 103 врсте сисара, ту обитавају велике мачке: јагуар, пума, оцелот, маргај (Leopardus wiedii) и јагуарунди (Puma yagouaroundi); те други сисари као што су: средњоамаерички тапир (Tapirus bairdii), карипски ламантин (Trichechus manatus), paukoliki majmun , majmun drekavac (Alouatta), кинкажу (Potos flavus), белорепи јелен (Odocoileus virginianus), белоусни пекари (Tayassu pecari), пегава пака (Cuniculus paca), тајра и шарени мравојед (Tamandua tetradactyla), и др.

Ту живе и бројне морске животиње, као и велики број птица селица, те 16 врста гуштера и 42 врсте рептила и водоземаца (укључујући четири од шест средњоамеричких врста корњача, али и понеки мексички и амерички крокодил). Међутим, највећи је број птица као што су: фрегати (Fregata), вранци, ружичаста жличарка, ружичасти пламенац и жабиру чапља (Ephippiorhynchus asiaticus).

На овом подручју налазе се и 23 археолошка локалитета културе Маја, од којих је најпознатији Мујил (Чуњасче) који је једно од најстаријих насеља Маја на Јукатану (350. п. н. е.-1200). У његовој близини, на северу резервата, је недавно откривено 24 км древних мајанских вештачких канала.[10]

Биолошке врсте

[уреди | уреди извор]

Овај списак обухвата део врста које живе у Сијан Каану:[11]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Sian Ka'an Core Zone Biosphere Reserve”. Приступљено 15. 6. 2018. 
  2. ^ „Sian Ka'an”. Ramsar Sites Information Service. Приступљено 25. 4. 2018. 
  3. ^ „Accreditation”. Yellowstone Wildlife Sanctuary (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 12. 2019. г. Приступљено 2020-02-26. 
  4. ^ „Discuten por nuevo municipio”. Архивирано из оригинала 2008-10-09. г. Приступљено 2009-11-05. 
  5. ^ „Poder Legislativo del Estado de Quintana Roo” (PDF) (на језику: шпански). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 10. 2011. г. 
  6. ^ „Controversia Constitucional: Estado de Quintana Roo Vs. Estado de Yucatán (3 de Mayo de 1997)”. Suprema Corte de Justicia de la Nacion. Архивирано из оригинала 24. 11. 2011. г. Приступљено 6. 4. 2011. 
  7. ^ „Campeche insiste en que Quintana Roo le invadió terreno”. Notisureste. Приступљено 6. 4. 2011. 
  8. ^ Rezervat biosfere Sian Ka’an Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2012) - informacije Preuzeto 19. decembra 2011.
  9. ^ „Amigos de Sian Ka'an/Friends of Sian Ka'an”. Архивирано из оригинала 07. 09. 2011. г. Приступљено 05. 04. 2019. 
  10. ^ „About Sian Ka'an”. Архивирано из оригинала 4. 2. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2012. 
  11. ^ „Sian Ka'an”. UNESCO. Приступљено 1. 1. 2015. 
  12. ^ Cortes-Ortíz, L.; Rosales-Meda, M.; Marsh, L.K.; Mittermeier, R.A. (2020). „Alouatta pigra”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T914A17926000. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-3.RLTS.T914A17926000.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  13. ^ а б в „Appendices | CITES”. cites.org. Приступљено 2022-01-14. 
  14. ^ Gill, F.; Donsker, D.; Rasmussen, P., ур. (јануар 2023). „Parrots, cockatoos”. IOC World Bird List. v 13.1. Приступљено 18. 2. 2023. 
  15. ^ Chesser, R. T., S. M. Billerman, K. J. Burns, C. Cicero, J. L. Dunn, B. E. Hernández-Baños, R. A. Jiménez, A. W. Kratter, N. A. Mason, P. C. Rasmussen, J. V. Remsen, Jr., D. F. Stotz, and K. Winker. 2022. Check-list of North American Birds (online). American Ornithological Society. https://checklist.aou.org/taxa Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2020)
  16. ^ „Yellow-lored Parrot eBird Bar Chart”. Cornell Lab of Ornithology. Приступљено 1. 3. 2023. 
  17. ^ BirdLife International (2020). „Ardea herodias”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T181500967A181565357. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-3.RLTS.T181500967A181565357.en Слободан приступ. Приступљено 11. 11. 2021. 
  18. ^ „Great White Heron”. fws.gov. U.S. Fish & Wildlife Service. Приступљено 6. 9. 2018. 
  19. ^ Sibley, David Allen (5. 11. 2007). „"Great White" Heron – not just a color morph”. Sibley Guides. Приступљено 6. 9. 2018. 
  20. ^ Cortes-Ortíz, L.; Solano-Rojas, D.; Rosales-Meda, M.; Williams-Guillén, K.; Méndez-Carvajal, P.; Marsh, L.K.; Canales-Espinosa, D.; Mittermeier, R.A. (2021). „Ateles geoffroyi”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2021: e.T2279A191688782. doi:10.2305/IUCN.UK.2021-1.RLTS.T2279A191688782.en Слободан приступ. Приступљено 29. 11. 2021. 
  21. ^ Rosenberger, A.; Halenar, L.; Cooke, S.; Hartwig, W. (2008). „Morphology and evolution of the spider monkey, genus Ateles”. Ур.: Campbell, C. Spider MonkeysСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Cambridge University Press. стр. 19. ISBN 978-0-521-86750-4. 
  22. ^ Rainwater, T.R.; Platt, S.G.; Charruau, P.; Balaguera-Reina, S.A.; Sigler, L.; Cedeño-Vázquez, J.R.; Thorbjarnarson, J.B. (2022). „Crocodylus acutus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2022: e.T5659A212805700. doi:10.2305/IUCN.UK.2022-1.RLTS.T5659A212805700.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  23. ^ а б Rio, Jonathan P.; Mannion, Philip D. (6. 9. 2021). „Phylogenetic analysis of a new morphological dataset elucidates the evolutionary history of Crocodylia and resolves the long-standing gharial problem”. PeerJ. 9: e12094. doi:10.7717/peerj.12094 Слободан приступ. 
  24. ^ Cedeño-Vázquez, J.R.; Platt, S.G.; Thorbjarnarson, J.; et al. (IUCN Crocodile Specialist Group) (2012). „Crocodylus moreletii”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2012: e.T5663A3045579. doi:10.2305/IUCN.UK.2012.RLTS.T5663A3045579.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  25. ^ Pasachnik, S. (2015). „Ctenosaura similis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T174480A73611567. doi:10.2305/IUCN.UK.2015-1.RLTS.T174480A73611567.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  26. ^ „Appendices | CITES”. Cites.org. Приступљено 2022-01-14. 
  27. ^ Malfatti, Mark (2007). „A look at the genus Ctenosaura: meet the world's fastest lizard and its kin”. Reptiles Magazine. 15 (11): 64—73. 
  28. ^ Hollingsworth, Bradford D. (2004). The Evolution of Iguanas: An Overview and a Checklist of Species. Iguanas: Biology and Conservation. University of California Press. стр. 34–35. ISBN 978-0-520-23854-1. 
  29. ^ Emmons, L. (2016). „Cuniculus paca”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T699A22197347. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T699A22197347.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  30. ^ Nations, Food Agriculture Organization of the United (1995). Domestication and Husbandry of the Paca (Agouti Paca). ISBN 9789251036402. 
  31. ^ Fauna y flora de la cuenca media del Río Lebrija en Rionegro, Santander - Humboldt Institute

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Sijan Kaan на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sijan_Kaan&oldid=27721632”