Сугилит
| Сугилит | |
|---|---|
 16 кг Манганоан Сугилит, ГИА лабораторијски сертификат, Смитсоновски изложбени камен, I.Курган Ројал Азел, Павиљон драгуља Смитсоновског музеја 1981, Веселс рудник у Северна Кејп провинција, Јужна Африка | |
| Опште информације | |
| Категорија | Циклосиликат |
| Формула | КНа2(Фе,Мн,Ал)2Ли3Си12О30 |
| Струнц класификација | 9.CM.05 |
| Дана класификација | 63.02.01а.09 |
| Кристалне системе | Хеxагонал |
| Кристална класа | Дихексагонална дипирамидална (6/ммм) Х-M сyмбол: (6/м 2/м 2/м) |
| Спаце гроуп | П6/мцц |
| Унит целл | а = 10, ц = 14 [Å]; З = 2 |
| Идентификација | |
| Боја | Светло браонкасто-жут, пурпуран, љубичаст, црвенкастољубичаст, бледо ружичаст, безбојан |
| Кристални хабитус | Призматични кристали, обично грануларни до масивних |
| Цепљивост | Слаб на {0001} |
| Тврдоћа по Мосу | 6–6 1⁄2 |
| Сјајност | Стакласт |
| Огреб | Бео |
| Провидност | Транспарентан до прозирног |
| Специфична тежина | 2,74 |
| Оптичке особине | Једноосни (−) |
| Индекс преламања | нω = 1,610 нε = 1,607 |
| Двојно преламање | δ = 0,003 |
| Плеохроизам | Слаб |
| Референце | [1][2][3] |
Сугилит[1][2][4] је релативно редак розе до љубичаст циклосиликатни минерал са комплексном хемијском формулом КНа2(Фе, Мн, Ал)2Ли3Си12О30. Сугилит кристалише у хексагоналном систему са призматичним кристалима. Кристали се ретко налазе, а облик је обично масиван. Има Мосову тврдоћу од 5,5–6,5 и специфичну тежину од 2,75–2,80. Углавном је провидан. Сугилит је први описао 1944. године јапански петролог Кен-ичи Суги (1901–1948) за појаву на острву Иваги у Јапану, где се налази у интрузивним наслагама егирина сијенита. Налази се у сличном окружењу у Монт Сејнт-Хилеру, Квебек, Канада. У руднику Весел у провинцији Северни Кејп у Јужној Африци, сугилит се копа из лежишта мангана везаног за слојеве. Такође се јавља у налазиштима Лигурије и Тоскане, Италија; Нови Јужни Велс, Аустралија и Мадја Прадеш, Индија.[3]
Колекционари драгуља и минерала овај минерал називају лавулит, лувулит и краљевски азел.[2]
У Јапану се сугилит налази у узорцима од жућкасто-беле боје до безбојних, и није добар за накит.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Бартхелмy, Давид (2014). „Сугилите Минерал Дата”. Wебминерал.цом. Приступљено 22. 7. 2022.
- ^ а б в Сугилите, Миндат.орг
- ^ а б Антхонy, Јохн W.; Бидеауx, Рицхард А.; Бладх, Кеннетх W.; Ницхолс, Монте C. (2005). „Сугилите” (ПДФ). Хандбоок оф Минералогy. Минерал Дата Публисхинг. Приступљено 14. 3. 2022.
- ^ „ОпенЛеарн Ливе: 8тх Септембер 2015 - Меет Тхе Минералс”. ОпенЛеарн. Тхе Опен Университy. Приступљено 20. 1. 2016.
- ^ „Ундерстандинг Сугилите | Гем-А”. 15. 5. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Сугилит на Викимедијиној остави
