Тарифни систем
Тарифни систем је систем обрачунавања испоручене робе и/или услуга купцима код континуиране продаје.[1]
Тарифним системом се одређују:
- основни тарифни елементи за обрачунавање вредности робе и/или услуге купцима
- критеријуми и мерила за одређивање нивоа цена
- начела и критеријуми за одређивање тарифних ставова и начин утврђивања и коришћења рачунских елемената код формирање цене
Тарифни системи примењују се код:
- Електродистрибуција
- Систем даљинског грејања
- Водовод и канализација
- Поштански систем
- Телекомуникационе услуге
- Јавни превоз
- Аеродромске услуге
- Друге јавне услуге
Тарифни елементи
[уреди | уреди извор]Тарифни елементи су одређене величине која учествују у формирању појединих елемената цене, односно појединих тарифних ставова.
Тарифни елементи за које се утврђују тарифни ставови су, на пример, код система даљинског грејања:
- прикључна снага,
- испоручена количина топлотне енергије,
- очитавање мерача, расподела трошкова, обрачун и наплата,
- надзор над градњом прикључног вода и топлотне подстанице,
- пробна испитивања и пробни рад,
- друге нестандардне услуге.
Тарифни ставови
[уреди | уреди извор]Тарифни ставови се утврђују за појединачне тарифне елементе Тако, код система даљинског грејања, тарифни ставови за појединачне тарифне елементе могу бити:
- цена за јединицу прикључне снаге у дин/(kW x месец)
- цена за јединицу испоручене количине топлотне енергије:
- за топлотну енергију у дин/kWh,
- за санитарну топлу воду у дин/м3,
- цене расподеле трошкова (систем делитеља), очитавања мерача (на нивоу предајног места), обрачуна и наплате у дин/мерном месту, односно у дин/обрачунском месту,
- цене за надзор над градњом прикључног топловода и топлотне подстанице,
- цене за пробна испитивања и пробни рад,
- цене других нестандардних услуга.
Зонско тарифрирање
[уреди | уреди извор]Тарифни систем може бити подељен у две или више зона. То називамо зонско тарифрирање. У том случају, по утврђеном систему одређују се различите цене за различите количине испоручене робе и/или услуга по зонама.
У зависности од критеријума зоне се могу одредити тако да буду:
- Количинске зоне - код електродистрибуције имамо случај да као меру подстицања штедње имамо три зоне: зелену, плаву и црвену, где се прогресивно повећава цена испоручене електричне енергије како се повећава потрошња.
- Финанскијске зоне - овде се у зависности од вредности наручених добара формирају зоне
- Временске зоне - код телекомуникационих услуга имамо зону јаког и слабог саобраћаја
- Географске зоне - код јавног превоза имамо зоне које се формирају у зависности од удаљености места превоза
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Тарифни систем за обрачун електричне енергије” (ПДФ). Југоисток. Архивирано из оригинала (ПДФ) 15. 12. 2017. г. Приступљено 31. 1. 2018.