Tarifni sistem
Tarifni sistem je sistem obračunavanja isporučene robe i/ili usluga kupcima kod kontinuirane prodaje.[1]
Tarifnim sistemom se određuju:
- osnovni tarifni elementi za obračunavanje vrednosti robe i/ili usluge kupcima
- kriterijumi i merila za određivanje nivoa cena
- načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova i način utvrđivanja i korišćenja računskih elemenata kod formiranje cene
Tarifni sistemi primenjuju se kod:
- Elektrodistribucija
- Sistem daljinskog grejanja
- Vodovod i kanalizacija
- Poštanski sistem
- Telekomunikacione usluge
- Javni prevoz
- Aerodromske usluge
- Druge javne usluge
Tarifni elementi
[уреди | уреди извор]Tarifni elementi su određene veličine koja učestvuju u formiranju pojedinih elemenata cene, odnosno pojedinih tarifnih stavova.
Tarifni elementi za koje se utvrđuju tarifni stavovi su, na primer, kod sistema daljinskog grejanja:
- priključna snaga,
- isporučena količina toplotne energije,
- očitavanje merača, raspodela troškova, obračun i naplata,
- nadzor nad gradnjom priključnog voda i toplotne podstanice,
- probna ispitivanja i probni rad,
- druge nestandardne usluge.
Tarifni stavovi
[уреди | уреди извор]Tarifni stavovi se utvrđuju za pojedinačne tarifne elemente Tako, kod sistema daljinskog grejanja, tarifni stavovi za pojedinačne tarifne elemente mogu biti:
- cena za jedinicu priključne snage u din/(kW x mesec)
- cena za jedinicu isporučene količine toplotne energije:
- za toplotnu energiju u din/kWh,
- za sanitarnu toplu vodu u din/m3,
- cene raspodele troškova (sistem delitelja), očitavanja merača (na nivou predajnog mesta), obračuna i naplate u din/mernom mestu, odnosno u din/obračunskom mestu,
- cene za nadzor nad gradnjom priključnog toplovoda i toplotne podstanice,
- cene za probna ispitivanja i probni rad,
- cene drugih nestandardnih usluga.
Zonsko tarifriranje
[уреди | уреди извор]Tarifni sistem može biti podeljen u dve ili više zona. To nazivamo zonsko tarifriranje. U tom slučaju, po utvrđenom sistemu određuju se različite cene za različite količine isporučene robe i/ili usluga po zonama.
U zavisnosti od kriterijuma zone se mogu odrediti tako da budu:
- Količinske zone - kod elektrodistribucije imamo slučaj da kao meru podsticanja štednje imamo tri zone: zelenu, plavu i crvenu, gde se progresivno povećava cena isporučene električne energije kako se povećava potrošnja.
- Finanskijske zone - ovde se u zavisnosti od vrednosti naručenih dobara formiraju zone
- Vremenske zone - kod telekomunikacionih usluga imamo zonu jakog i slabog saobraćaja
- Geografske zone - kod javnog prevoza imamo zone koje se formiraju u zavisnosti od udaljenosti mesta prevoza
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Tarifni sistem za obračun električne energije” (PDF). Jugoistok. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2017. г. Приступљено 31. 1. 2018.