Пређи на садржај

Тератом

С Википедије, слободне енциклопедије
Тератом
Микрографија тератома
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностГинекологија
Онкологија
МКБ-10Ц62.9 (ИЛДС Ц62.930)
МКБ-О9080
ДисеасесДБ3604 12952 12966
еМедицинемед/3449
МеСХД013724

Тератом је тумор грађен од разноврсних ткива пореклом из герминативне ћелије са могућношћу диференцирања у ткива из сва три развојна ембрионална клицина листа (тридермом), при чему су ткива и структуре више или мање зрели. Најчешће је локализован у полним жлездама (јајници, тестис), централном нервном систему и телесним шупљинама (нпр средогруђу или медијастинуму где је локализовано 10-15% екстагонадалних тумора герминативних ћелија).

Тумори који воде порекло из герминативних ћелија могу бити; бенигни или малигни. Бенигни тумори герминативних ћелија називају се бенигних тератоми или дермоиди ако су првенствено чврсте конзистенције. Ако су тумори већим делом цистичног изгледа, они се називају епидермоидни тумори или дермоидне цисте. Ове цисте, чије ћелије могу бити грађене од различитих структура (нпр коже са различитом количином длака, зуба, хрскавици и коштано ткива), не треба појмовно мешати са другим цистама јер се код ових цисти заправо ради о неоплазми. У том смислу дермоидним цистама – тератомима посвећује се посебна пажњу у погледу дијагностике и плана операције, јер оне изискују интраоперативно уклањање промене у целости због могуће малигне трансформације, али и појаве постоперативног рецидива.[1]

Малигни тумори герминативних ћелија деле се на семиноме и несеминоме. Несеминоми који се називају и малигни тератоми дела се према врсти ћелија од којих су грађени, на гестацијске хориокарциноме, ембрионалне карциноме, мешовите туморе, тератокарциноме и карциноме жуманачне кесице.

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]

Тертоми настају из измењене јајне ћелије или након спајања јајне ћелије са секундарним поларним телом или након супресије секундарне мејотичке деобе ћелија.[2][3]. Најчешће су локализовани на јајницима и тестисима,[1] али и се могу јавити и у другим регијама тела као што су врат,[4] медијастинум (средогруђе) или у грудној дупљи, сакрококцигеална (седалнотртична) регија и абдоминална (трбушна) дупља.[2][5]

Подела тератома према гради

[уреди | уреди извор]

У зависности од колико клициних листића ау изграђени тертоми могу бити:

  • Монодермални - ако су изграђени од једног герминативног клициног листића
  • Бидермални - ако су изграђени од два клицина листића (ектодерма и мезодерма),
  • Тридермом тератом- који су изграђени од сва три клицина листића (ектодерм, ендодерм и мезодерм).

Подела тератома према облику

[уреди | уреди извор]

Тератоми се могу јавити у облику; солидног и цистичног тумора

Солидни тератом

Солидни облик овог тумара је доста ретка појава.[6]

Цистични тератом

Цистична форма тератома или дермоидна циста, је најзаступљенији облик тератома.[6][7][4] Унутрашњост монодермалних циста пореклом је од ектодерма и обложена је одређеним ткивима:

  • У 90% случајева присутна је кожа са фоликулима длаке, лојним и знојним жлездама
  • У 50% случајева присутно је нервно ткиво, глатко мишићно ткиво, хрскавица, кост, зуби, лимфно ткиво или респираторни и интестинални епител.[5]

Због оваквог састава ови тумори попримају бизаран изглед, по коме су називани „одвратни тумори“ јер понекад имају зубе, кожу и длаке, а могу попримити и облик фетуса. А како су најчешће обложене кожом овакве цисте називају се и дермоидним цистама.

Цистични тератом јајника (лево) и солидни тератом медијастинума или средогруђа (десно)

Биолошко понашање тератома често је непредвидиво. У највећем броју случајева тератоми су бенигни, али је могућа и малигна трансформација у 6,8% до 25,8% случајева.[8][9][10] Овај проценат се повећава са животним добом.

Због предоминације ектодермалних елемената у дермоидној цисти, најчешћи је планоцелуларни карцином, мада се могу наћи и различите врсте аденокарцинома и саркома.[10] Сви зрели цистични тератоми потенцијално су малигни и требало би их хируршки уклонити.[11]

Герминативне ћелије се могу диференцирати у било која ткива која се налазе у телу, па су зато с тератомима повезани са разним туморским маркерима. Алфа фето протеин (АФП) најчешћи је маркер и служи за праћење и прогнозу након хируршког захвата.[7] Истраживања су показала да тератом има добру прогнозу ако се ниво алфа фето протеина нормализује за 8–12 недеља после хируршког третмана.

Подела тератома према броју недиферентовних ћелија

[уреди | уреди извор]

Тетатоми се деле у три групе у зависности од процента недиферентованих ћелија у њима и то на; зреле (лат. teratoma maturus), незреле (лат. teratoma immaturus) и монодермалне специјализоване тератоме.

Зрели тератоми

[уреди | уреди извор]

Код ове групе тератома процента недиферентованих ћелија је до 10%.[7] Већина зрелих тератома је цистична и носе клинички називе дермоидна циста. Најчешћи се ради о бенигним цистичним тератомима локализованим на једном јајнику (у 32,6% случајева), или су обострани (у 8,2% случајева).[1]

Локализација ових тумора може бити у:

  • пресакрално-ретро-ректалном пределу,[6]
  • ретро-перитонеалном пределу,[7]
  • медијастинуму (средогруђу),[12]
  • на другим местима у телу.

Најчешће се дијагностикују у узрасту између 15 и 25 година. Код деце и млађих болесника тератоми су обично малигне природе.

Незрели тератоми

[уреди | уреди извор]

Код ове групе тератома процента недиферентованих ћелија је већи од 10%. Мада је код одраслих проценат зрелих тератома јако велики, у 12,5% до 25,8% тератоми одраслих су незрели, малигне су природе и агресивнијег су клиничког ток (него остали тератоми) због већег процента недиферентованих ћелија.[9][8][13]

Монодермални тератоми

[уреди | уреди извор]

Монодермални тератоми су сачињени искључиво од ткива из једног клициног листа. У монодермалне тератоме се сврставају: струма јајника, неуроектодермални тумори, себацеални тумори, тумори респираторног епитела, карционоиди и мешане туморе.

Струма јајника
[уреди | уреди извор]

Ови тератоми представљају изузетно ретку неоплазму јајника, бенигног тока, која је грађена из ткива штитне жлезде уз компоненте малигног тумора типа карциноида. Обично се јавља унилатерално, у перименопаузном или постменопаузном периоду.[2] Најчешће се болеснице јављају због осећаја тежине у доњем делу трбуха изазване израженом величином ових тумора а изузетно ретко се жале на хипертирозне тегобе или карциноидни синдром.[14][15][16] У диференцијалној дијагностици увек се мора примарно искључити метастатски карциноид из гастроинтестиналног тракта који има сличну симптоматологију.[17][18][19]

Неуроектодермални тумори
[уреди | уреди извор]
Себацеални тумори
[уреди | уреди извор]
Тумори респираторног епитела
[уреди | уреди извор]
Карциноиди
[уреди | уреди извор]

Карциноиди су тумори пореклом из неуроендокриних ћелија,[2][5] и деле се на: инсуларни карциноид, трабекуларни карциноид и муцинозни карциноид.

Мешани тумори
[уреди | уреди извор]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Дијагноза тератома није лака и једноставна јер је се они често дијагностикују као цисте, а не тумори.

Туморски маркери

Тератоми су често повезани са разни туморски маркерима јер се герминативне ћелије се могу диференцирати у било која ткива која се налазе у телу. Најчешће туморски маркери који се користе у дијагностици тератома су; алфа фето протеин (АФП) и бета хумани хорионски гонадотропина (бхЦГ}.

На ЦТ снимку уочава се тератом десног јајника удружен са великим миомом материце.

Као најчешћи маркер код тератома користи се алфа фето протеин (АФП), који код чистих семинома нема дијагностички значај. Он служи не само за дијагнозу већ и за праћење и прогнозу тератома након хируршког захвата.[7] Истраживања су показала да тератом има добру прогнозу ако се ниво алфа фето протеина нормализује за 8–12 недеља након хируршког захвата.[7] Диференцијално дијагностички треба имати у виду да повишен ниво АФП није пронађен код чистих семинома.

Такође тератоми, али и сминоми показују повишен ниво бета хуманог хорионског гонадотропина (енгл. beta human chorionic gonadotropin, bhCG). Све вредности бета хуманог гонадотропина у серуму, које су веће од од 500 мг/мл могу се сматрати сигурним дијагностичким знаком за присуство несеминоматозног тумора (тератома) герминативних ћелија. Како мање од 10% болесника са семиномом има повишен ниво бхЦГ, он је обично знатно нижи у односу на онај код тератома, што диференцијално дијагностички треба имати у виду.

Имиџинг тестови
  • На основу ултрасонографије добија се много података о промени у туморском ткиву поготово уколико се у њима налазе коштане структуре,
  • ЦТ дијагностика неопходна ради процене проширености (инфилтрације околних виталних структура) и операбилности промена[10][20]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Лечење тератома је хируршко због могућег високог процента малигне алтерације. Промене је неопходно у целости уклонити због могућих рецидива. Као додатак хируршком лечењу примењује се хемио- терапија и зрачна терапија.[11][21]

Постоперативно је неопходно поновити дијагностику да би се искључила могућност заостајања делова тумора који ће довести до евентуалних рецидива.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Улбригхт Т. Герм целл туморс оф тхе гонадс: а селецтиве ревиеwемпхасизинг проблемс ин дифферентиал диагносис, неwлy аппрециатед,анд цонтраверсиал иссуес. Мод Патхол 2005;18:61-79
  2. ^ а б в г Утиан ХW. Менопаусе-релатед дефинитионс. Интернатионал Цонгресс Сериес, Адванцес ин Фертилитy анд Репродуцтиве Медицине. Процеедингс оф тхе 18тх Wорлд Цонгресс он Фертилитy анд Стерилитy 2004; 1266:133-138.
  3. ^ Нортх Америцан Менопаусе Социетy. Менопаусе Працтице: А Цлинициан'с Гуиде. Цлевеланд. ОХ: Тхе Нортх Америцан Менопаусе Социетy: 2004
  4. ^ а б Вучковић Н, Вучковић D. Цистични тератом врата. Мед Прегл 1991;44(1-2):39-40.
  5. ^ а б в Санторо Н. Тхе менопаусал транситион. Ам Ј Мед 2005; 118:85-135.
  6. ^ а б в Кумар Б, Кумар M, Сен Р, Анцхал Н. Матуре солид тератомаоф тхе репорт оф а цасе. Сург Тодаy 2008;38:1133-6.
  7. ^ а б в г д ђ Гатцомбе Х, Ассикис V, Кообy D, Јохнстоне П. Примарy ретроперитонеал тератомас: а ревиеw оф тхе литературе. Ј Сург Онцол2004;86:107-13.
  8. ^ а б Wанг M, Цхен А. Примарy ретроперитонеал тератома. АцтаОбстет Гyнецол Сцанд 2000;79:707-8.
  9. ^ а б Кидо А, Тогасхи К, Конисхи I, Катаока M, Коyама Т, Уеда Х, ет ал. Дермоид цyстс оф тхе оварy wитх малигнант транссформатион: МР аппеаранце. АЈР 1999;172:445-9
  10. ^ а б в Крнојелац D, Хаџић Б, Ћурчин Н, Ђолаи M, Богдановић Г. Малигна трансформација штитастог ткива у дермоидној цисти јајника: приказ случаја. Мед Прегл 1999;52(9-10):395-8.
  11. ^ а б Охно Y, Канематсу Т. Ан ендодермал синус тумор арисинг фром а матуре цyстиц тератома ин тхе ретроперитонеум ин а цхилд: ис а матуре тератома а премалигнант цондитион? Хум Патхол 1998; 29:1167-9.
  12. ^ Дуwе Б, Стерман D, Мусани А. Туморс оф тхе медиастинум. Цхест 2005;128(4):2893-909.
  13. ^ Мицхел M, Пратт Ј. Антериор медиастинал нонсеминоматусгерм целл тумор wитх малигнант трансформатион: а цасе репорт. ЦуррентСург 2004;6:576-9.
  14. ^ Пинкертон Ј V, Стовалл D, Кигхтлингер Р. Адванцес ин тхе Треатмент оф Менопаусал Сyмптомс. Wомен'с Хеалтх 2009; 5(4):361-384.
  15. ^ Авис НЕ, Цолвин А. А универсал менопаусал сyндроме? Ам. Ј. Мед.2005; 118 Супп. 12Б: 37-46.
  16. ^ Нееле С, Евертз Р, Геназзани А, Луиси M, Цоен Н. Ралоxифене треатмент инцреасес пласма левелс оф β-ендорпхин ин постменопаусал wомен: а рандомизед, плацебо-цонтроллед студy. Фертилитy анд Стерилитy 2002; 77:1110-1117.
  17. ^ Лукас А. Хефлер ЛА, Гримм C, Бентз Е, Реинтхаллер А. Темпфер C. А модел фор предицтинг аге ат менопаусе ин wхите wомен. Фертилитy анд Стерилитy 2006; 85:451-454.
  18. ^ Бутлер L, Санторо Н. Тхе репродуцтиве ендоцринологy оф тхе менопаусал транситион. Стероидс 2011; 76(7): 627-635.
  19. ^ Бургер ХГ, Дудлеy ЕЦ, Робертсон ДМ, Деннерстеин L. Хормонал цхангес ин тхе менопаусе трансити.
  20. ^ Wхитакер D, Дуссек Ј. ПЕТ сцаннинг ин тхyмиц неуроендоцрине туморс. Цхест. 2004 Јун. 125(6):2368-9.
  21. ^ .Еинтхон L. Цхемотхерапеутиц анд сургицал стратегиес форгерм целл туморс. Цхест Сург Цлин Нортх Ам 2002;12:695-706.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Цапосоле МЗ, Аруца-Бустилло V, Митцхелл M, Нам Б. Бенигн метацхроноус билатерал овариан анд медиастинал тератомас wитх ан елеватед алпха-фетопротеин. Анн Тхорац Сург. 2015 Мар. 99 (3):1073-5.
  • Греиф Ј, Староселскy АН, Герњац M, ет ал. Перцутанеоус цоре неедле биопсy ин тхе диагносис оф медиастинал туморс. Лунг Цанцер. 1999 Сеп. 25(3):169-73.
  • Риегер Р, Сцхренк П, Wоисетсцхлагер Р, Wаyанд W. Видеотхорацосцопy фор тхе манагемент оф медиастинал масс лесионс. Сург Ендосц. 1996 Јул. 10(7):715-7.
  • Тестис. Едге С, Бyрд ДР, Цомптон CC, ет ал. АЈЦЦ Цанцер Стагинг Мануал. 7тх ед. Неw Yорк: Спрингер; 2011. 469-478.
  • Yокоyама Y, Цхен Ф, Дате Х. Сургицал ресецтион оф а гиант медиастинал тератома оццупyинг тхе ентире лефт хемитхораx. Ген Тхорац Цардиовасц Сург. 2014 Апр. 62 (4):255-7.
  • Аллен МС, Трастек ВФ, Паиролеро ПЦ. Бенигн герм целл туморс оф тхе медиастинум. Схиелдс ТW, ет ал. Генерал Тхорациц Сургерy. Пхиладелпхиа, Па: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс; 2000. Вол 2: 2275-88.
  • Босл ГЈ, Мотзер РЈ. Тестицулар герм-целл цанцер. Н Енгл Ј Мед. 1997 Јул 24. 337(4):242-53.
  • Цхенг YЈ, Хуанг МФ, Тсаи КБ. Видео-ассистед тхорацосцопиц манагемент оф ан антериор медиастинал тератома: репорт оф а цасе. Сург Тодаy. 2000. 30(11):1019-21.
  • Геибел А, Каспер W, Кецк А, ет ал. Диагносис, лоцализатион анд евалуатион оф малигнанцy оф хеарт анд медиастинал туморс бy цонвентионал анд трансесопхагеал ецхоцардиограпхy. Ацта Цардиол. 1996. 51(5):395-408.
  • Гирон Ј, Фајадет П, Санс Н, ет ал. Диагностиц аппроацх то медиастинал массес. Еур Ј Радиол. 1998 Мар. 27(1):21-42.
  • Хаинсwортх ЈД, Грецо ФА. Нонсеминоматоус малигнант герм целл туморс оф тхе медиастинум. Схиелдс ТW, ет ал. Генерал Тхорациц Сургерy. Пхиладелпхиа, Па: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс; 2000. Вол 2: 2289-96.
  • Кага К, Нисхиуми Н, Иwасаки M, Иноуе Х. Тхорацосцопиц диагносис анд треатмент оф медиастинал массес. Усефулнесс оф тхе Тwо Wиндоwс Метход. Ј Цардиовасц Сург (Торино). 1999 Феб. 40(1):157-60.
  • Лаурент Ф, Латрабе V, Лецесне Р. Медиастинал массес: диагностиц аппроацх. Еур Радиол. 1998. 8(7):1148-59.
  • Мооре ЕХ. Радиологиц евалуатион оф медиастинал массес. Цхест Сург Цлин Нортх Ам. 1992. 2:1.
  • Серна DL, Арyан ХЕ, Цханг КЈ. Ан еарлy цомпарисон бетwеен ендосцопиц ултрасоунд-гуидед фине-неедле аспиратион анд медиастиносцопy фор диагносис оф медиастинал малигнанцy. Ам Сург. 1998 Оцт. 64(10):1014-8.
  • Схиелдс ТW. Овервиеw оф примарy медиастинал туморс анд цyстс. Схиелдс ТW, ет ал. Генерал Тхорациц Сургерy. Пхиладелпхиа, Па: Липпинцотт, Wиллиамс, & Wилкинс; 2000. Вол 2: 2105-9.
  • Стролло DC, Росадо де Цхристенсон ML, Јетт ЈР. Примарy медиастинал туморс. Парт 1: туморс оф тхе антериор медиастинум. Цхест. 1997 Ауг. 112(2):511-22.
  • Такеда С, Миyосхи С, Охта M, ет ал. Примарy герм целл туморс ин тхе медиастинум: а 50-yеар еxпериенце ат а сингле Јапанесе институтион. Цанцер. 2003 Јан 15. 97(2):367-76.
  • Wхоолеy БП, Урсцхел ЈД, Анткоwиак ЈГ, Такита Х. Примарy туморс оф тхе медиастинум. Ј Сург Онцол. 1999 Феб. 70(2):95-9.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Teratom&oldid=28525702”