Пређи на садржај

Teratom

С Википедије, слободне енциклопедије
Teratom
Mikrografija teratoma
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostGinekologija
Onkologija
MKB-10C62.9 (ILDS C62.930)
MKB-O9080
DiseasesDB3604 12952 12966
eMedicinemed/3449
MeSHD013724

Teratom je tumor građen od raznovrsnih tkiva poreklom iz germinativne ćelije sa mogućnošću diferenciranja u tkiva iz sva tri razvojna embrionalna klicina lista (tridermom), pri čemu su tkiva i strukture više ili manje zreli. Najčešće je lokalizovan u polnim žlezdama (jajnici, testis), centralnom nervnom sistemu i telesnim šupljinama (npr sredogruđu ili medijastinumu gde je lokalizovano 10-15% ekstagonadalnih tumora germinativnih ćelija).

Tumori koji vode poreklo iz germinativnih ćelija mogu biti; benigni ili maligni. Benigni tumori germinativnih ćelija nazivaju se benignih teratomi ili dermoidi ako su prvenstveno čvrste konzistencije. Ako su tumori većim delom cističnog izgleda, oni se nazivaju epidermoidni tumori ili dermoidne ciste. Ove ciste, čije ćelije mogu biti građene od različitih struktura (npr kože sa različitom količinom dlaka, zuba, hrskavici i koštano tkiva), ne treba pojmovno mešati sa drugim cistama jer se kod ovih cisti zapravo radi o neoplazmi. U tom smislu dermoidnim cistama – teratomima posvećuje se posebna pažnju u pogledu dijagnostike i plana operacije, jer one iziskuju intraoperativno uklanjanje promene u celosti zbog moguće maligne transformacije, ali i pojave postoperativnog recidiva.[1]

Maligni tumori germinativnih ćelija dele se na seminome i neseminome. Neseminomi koji se nazivaju i maligni teratomi dela se prema vrsti ćelija od kojih su građeni, na gestacijske horiokarcinome, embrionalne karcinome, mešovite tumore, teratokarcinome i karcinome žumanačne kesice.

Etiopatogeneza

[уреди | уреди извор]

Tertomi nastaju iz izmenjene jajne ćelije ili nakon spajanja jajne ćelije sa sekundarnim polarnim telom ili nakon supresije sekundarne mejotičke deobe ćelija.[2][3]. Najčešće su lokalizovani na jajnicima i testisima,[1] ali i se mogu javiti i u drugim regijama tela kao što su vrat,[4] medijastinum (sredogruđe) ili u grudnoj duplji, sakrokokcigealna (sedalnotrtična) regija i abdominalna (trbušna) duplja.[2][5]

Podela teratoma prema gradi

[уреди | уреди извор]

U zavisnosti od koliko klicinih listića au izgrađeni tertomi mogu biti:

  • Monodermalni - ako su izgrađeni od jednog germinativnog klicinog listića
  • Bidermalni - ako su izgrađeni od dva klicina listića (ektoderma i mezoderma),
  • Tridermom teratom- koji su izgrađeni od sva tri klicina listića (ektoderm, endoderm i mezoderm).

Podela teratoma prema obliku

[уреди | уреди извор]

Teratomi se mogu javiti u obliku; solidnog i cističnog tumora

Solidni teratom

Solidni oblik ovog tumara je dosta retka pojava.[6]

Cistični teratom

Cistična forma teratoma ili dermoidna cista, je najzastupljeniji oblik teratoma.[6][7][4] Unutrašnjost monodermalnih cista poreklom je od ektoderma i obložena je određenim tkivima:

  • U 90% slučajeva prisutna je koža sa folikulima dlake, lojnim i znojnim žlezdama
  • U 50% slučajeva prisutno je nervno tkivo, glatko mišićno tkivo, hrskavica, kost, zubi, limfno tkivo ili respiratorni i intestinalni epitel.[5]

Zbog ovakvog sastava ovi tumori poprimaju bizaran izgled, po kome su nazivani „odvratni tumori“ jer ponekad imaju zube, kožu i dlake, a mogu poprimiti i oblik fetusa. A kako su najčešće obložene kožom ovakve ciste nazivaju se i dermoidnim cistama.

Cistični teratom jajnika (levo) i solidni teratom medijastinuma ili sredogruđa (desno)

Biološko ponašanje teratoma često je nepredvidivo. U najvećem broju slučajeva teratomi su benigni, ali je moguća i maligna transformacija u 6,8% do 25,8% slučajeva.[8][9][10] Ovaj procenat se povećava sa životnim dobom.

Zbog predominacije ektodermalnih elemenata u dermoidnoj cisti, najčešći je planocelularni karcinom, mada se mogu naći i različite vrste adenokarcinoma i sarkoma.[10] Svi zreli cistični teratomi potencijalno su maligni i trebalo bi ih hirurški ukloniti.[11]

Germinativne ćelije se mogu diferencirati u bilo koja tkiva koja se nalaze u telu, pa su zato s teratomima povezani sa raznim tumorskim markerima. Alfa feto protein (AFP) najčešći je marker i služi za praćenje i prognozu nakon hirurškog zahvata.[7] Istraživanja su pokazala da teratom ima dobru prognozu ako se nivo alfa feto proteina normalizuje za 8–12 nedelja posle hirurškog tretmana.

Podela teratoma prema broju nediferentovnih ćelija

[уреди | уреди извор]

Tetatomi se dele u tri grupe u zavisnosti od procenta nediferentovanih ćelija u njima i to na; zrele (lat. teratoma maturus), nezrele (lat. teratoma immaturus) i monodermalne specijalizovane teratome.

Zreli teratomi

[уреди | уреди извор]

Kod ove grupe teratoma procenta nediferentovanih ćelija je do 10%.[7] Većina zrelih teratoma je cistična i nose klinički nazive dermoidna cista. Najčešći se radi o benignim cističnim teratomima lokalizovanim na jednom jajniku (u 32,6% slučajeva), ili su obostrani (u 8,2% slučajeva).[1]

Lokalizacija ovih tumora može biti u:

  • presakralno-retro-rektalnom predelu,[6]
  • retro-peritonealnom predelu,[7]
  • medijastinumu (sredogruđu),[12]
  • na drugim mestima u telu.

Najčešće se dijagnostikuju u uzrastu između 15 i 25 godina. Kod dece i mlađih bolesnika teratomi su obično maligne prirode.

Nezreli teratomi

[уреди | уреди извор]

Kod ove grupe teratoma procenta nediferentovanih ćelija je veći od 10%. Mada je kod odraslih procenat zrelih teratoma jako veliki, u 12,5% do 25,8% teratomi odraslih su nezreli, maligne su prirode i agresivnijeg su kliničkog tok (nego ostali teratomi) zbog većeg procenta nediferentovanih ćelija.[9][8][13]

Monodermalni teratomi

[уреди | уреди извор]

Monodermalni teratomi su sačinjeni isključivo od tkiva iz jednog klicinog lista. U monodermalne teratome se svrstavaju: struma jajnika, neuroektodermalni tumori, sebacealni tumori, tumori respiratornog epitela, karcionoidi i mešane tumore.

Struma jajnika
[уреди | уреди извор]

Ovi teratomi predstavljaju izuzetno retku neoplazmu jajnika, benignog toka, koja je građena iz tkiva štitne žlezde uz komponente malignog tumora tipa karcinoida. Obično se javlja unilateralno, u perimenopauznom ili postmenopauznom periodu.[2] Najčešće se bolesnice javljaju zbog osećaja težine u donjem delu trbuha izazvane izraženom veličinom ovih tumora a izuzetno retko se žale na hipertirozne tegobe ili karcinoidni sindrom.[14][15][16] U diferencijalnoj dijagnostici uvek se mora primarno isključiti metastatski karcinoid iz gastrointestinalnog trakta koji ima sličnu simptomatologiju.[17][18][19]

Neuroektodermalni tumori
[уреди | уреди извор]
Sebacealni tumori
[уреди | уреди извор]
Tumori respiratornog epitela
[уреди | уреди извор]
Karcinoidi
[уреди | уреди извор]

Karcinoidi su tumori poreklom iz neuroendokrinih ćelija,[2][5] i dele se na: insularni karcinoid, trabekularni karcinoid i mucinozni karcinoid.

Mešani tumori
[уреди | уреди извор]

Dijagnoza

[уреди | уреди извор]

Dijagnoza teratoma nije laka i jednostavna jer je se oni često dijagnostikuju kao ciste, a ne tumori.

Tumorski markeri

Teratomi su često povezani sa razni tumorski markerima jer se germinativne ćelije se mogu diferencirati u bilo koja tkiva koja se nalaze u telu. Najčešće tumorski markeri koji se koriste u dijagnostici teratoma su; alfa feto protein (AFP) i beta humani horionski gonadotropina (bhCG}.

Na CT snimku uočava se teratom desnog jajnika udružen sa velikim miomom materice.

Kao najčešći marker kod teratoma koristi se alfa feto protein (AFP), koji kod čistih seminoma nema dijagnostički značaj. On služi ne samo za dijagnozu već i za praćenje i prognozu teratoma nakon hirurškog zahvata.[7] Istraživanja su pokazala da teratom ima dobru prognozu ako se nivo alfa feto proteina normalizuje za 8–12 nedelja nakon hirurškog zahvata.[7] Diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu da povišen nivo AFP nije pronađen kod čistih seminoma.

Takođe teratomi, ali i sminomi pokazuju povišen nivo beta humanog horionskog gonadotropina (engl. beta human chorionic gonadotropin, bhCG). Sve vrednosti beta humanog gonadotropina u serumu, koje su veće od od 500 mg/ml mogu se smatrati sigurnim dijagnostičkim znakom za prisustvo neseminomatoznog tumora (teratoma) germinativnih ćelija. Kako manje od 10% bolesnika sa seminomom ima povišen nivo bhCG, on je obično znatno niži u odnosu na onaj kod teratoma, što diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu.

Imidžing testovi
  • Na osnovu ultrasonografije dobija se mnogo podataka o promeni u tumorskom tkivu pogotovo ukoliko se u njima nalaze koštane strukture,
  • CT dijagnostika neophodna radi procene proširenosti (infiltracije okolnih vitalnih struktura) i operabilnosti promena[10][20]

Terapija

[уреди | уреди извор]

Lečenje teratoma je hirurško zbog mogućeg visokog procenta maligne alteracije. Promene je neophodno u celosti ukloniti zbog mogućih recidiva. Kao dodatak hirurškom lečenju primenjuje se hemio- terapija i zračna terapija.[11][21]

Postoperativno je neophodno ponoviti dijagnostiku da bi se isključila mogućnost zaostajanja delova tumora koji će dovesti do eventualnih recidiva.

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Ulbright T. Germ cell tumors of the gonads: a selective reviewemphasizing problems in differential diagnosis, newly appreciated,and contraversial issues. Mod Pathol 2005;18:61-79
  2. ^ а б в г Utian HW. Menopause-related definitions. International Congress Series, Advances in Fertility and Reproductive Medicine. Proceedings of the 18th World Congress on Fertility and Sterility 2004; 1266:133-138.
  3. ^ North American Menopause Society. Menopause Practice: A Clinician's Guide. Cleveland. OH: The North American Menopause Society: 2004
  4. ^ а б Vučković N, Vučković D. Cistični teratom vrata. Med Pregl 1991;44(1-2):39-40.
  5. ^ а б в Santoro N. The menopausal transition. Am J Med 2005; 118:85-135.
  6. ^ а б в Kumar B, Kumar M, Sen R, Anchal N. Mature solid teratomaof the report of a case. Surg Today 2008;38:1133-6.
  7. ^ а б в г д ђ Gatcombe H, Assikis V, Kooby D, Johnstone P. Primary retroperitoneal teratomas: a review of the literature. J Surg Oncol2004;86:107-13.
  8. ^ а б Wang M, Chen A. Primary retroperitoneal teratoma. ActaObstet Gynecol Scand 2000;79:707-8.
  9. ^ а б Kido A, Togashi K, Konishi I, Kataoka M, Koyama T, Ueda H, et al. Dermoid cysts of the ovary with malignant transsformation: MR appearance. AJR 1999;172:445-9
  10. ^ а б в Krnojelac D, Hadžić B, Ćurčin N, Đolai M, Bogdanović G. Maligna transformacija štitastog tkiva u dermoidnoj cisti jajnika: prikaz slučaja. Med Pregl 1999;52(9-10):395-8.
  11. ^ а б Ohno Y, Kanematsu T. An endodermal sinus tumor arising from a mature cystic teratoma in the retroperitoneum in a child: is a mature teratoma a premalignant condition? Hum Pathol 1998; 29:1167-9.
  12. ^ Duwe B, Sterman D, Musani A. Tumors of the mediastinum. Chest 2005;128(4):2893-909.
  13. ^ Michel M, Pratt J. Anterior mediastinal nonseminomatusgerm cell tumor with malignant transformation: a case report. CurrentSurg 2004;6:576-9.
  14. ^ Pinkerton J V, Stovall D, Kightlinger R. Advances in the Treatment of Menopausal Symptoms. Women's Health 2009; 5(4):361-384.
  15. ^ Avis NE, Colvin A. A universal menopausal syndrome? Am. J. Med.2005; 118 Supp. 12B: 37-46.
  16. ^ Neele S, Evertz R, Genazzani A, Luisi M, Coen N. Raloxifene treatment increases plasma levels of β-endorphin in postmenopausal women: a randomized, placebo-controlled study. Fertility and Sterility 2002; 77:1110-1117.
  17. ^ Lukas A. Hefler LA, Grimm C, Bentz E, Reinthaller A. Tempfer C. A model for predicting age at menopause in white women. Fertility and Sterility 2006; 85:451-454.
  18. ^ Butler L, Santoro N. The reproductive endocrinology of the menopausal transition. Steroids 2011; 76(7): 627-635.
  19. ^ Burger HG, Dudley EC, Robertson DM, Dennerstein L. Hormonal changes in the menopause transiti.
  20. ^ Whitaker D, Dussek J. PET scanning in thymic neuroendocrine tumors. Chest. 2004 Jun. 125(6):2368-9.
  21. ^ .Einthon L. Chemotherapeutic and surgical strategies forgerm cell tumors. Chest Surg Clin North Am 2002;12:695-706.

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Caposole MZ, Aruca-Bustillo V, Mitchell M, Nam B. Benign metachronous bilateral ovarian and mediastinal teratomas with an elevated alpha-fetoprotein. Ann Thorac Surg. 2015 Mar. 99 (3):1073-5.
  • Greif J, Staroselsky AN, Gernjac M, et al. Percutaneous core needle biopsy in the diagnosis of mediastinal tumors. Lung Cancer. 1999 Sep. 25(3):169-73.
  • Rieger R, Schrenk P, Woisetschlager R, Wayand W. Videothoracoscopy for the management of mediastinal mass lesions. Surg Endosc. 1996 Jul. 10(7):715-7.
  • Testis. Edge S, Byrd DR, Compton CC, et al. AJCC Cancer Staging Manual. 7th ed. New York: Springer; 2011. 469-478.
  • Yokoyama Y, Chen F, Date H. Surgical resection of a giant mediastinal teratoma occupying the entire left hemithorax. Gen Thorac Cardiovasc Surg. 2014 Apr. 62 (4):255-7.
  • Allen MS, Trastek VF, Pairolero PC. Benign germ cell tumors of the mediastinum. Shields TW, et al. General Thoracic Surgery. Philadelphia, Pa: Lippincott Williams & Wilkins; 2000. Vol 2: 2275-88.
  • Bosl GJ, Motzer RJ. Testicular germ-cell cancer. N Engl J Med. 1997 Jul 24. 337(4):242-53.
  • Cheng YJ, Huang MF, Tsai KB. Video-assisted thoracoscopic management of an anterior mediastinal teratoma: report of a case. Surg Today. 2000. 30(11):1019-21.
  • Geibel A, Kasper W, Keck A, et al. Diagnosis, localization and evaluation of malignancy of heart and mediastinal tumors by conventional and transesophageal echocardiography. Acta Cardiol. 1996. 51(5):395-408.
  • Giron J, Fajadet P, Sans N, et al. Diagnostic approach to mediastinal masses. Eur J Radiol. 1998 Mar. 27(1):21-42.
  • Hainsworth JD, Greco FA. Nonseminomatous malignant germ cell tumors of the mediastinum. Shields TW, et al. General Thoracic Surgery. Philadelphia, Pa: Lippincott Williams & Wilkins; 2000. Vol 2: 2289-96.
  • Kaga K, Nishiumi N, Iwasaki M, Inoue H. Thoracoscopic diagnosis and treatment of mediastinal masses. Usefulness of the Two Windows Method. J Cardiovasc Surg (Torino). 1999 Feb. 40(1):157-60.
  • Laurent F, Latrabe V, Lecesne R. Mediastinal masses: diagnostic approach. Eur Radiol. 1998. 8(7):1148-59.
  • Moore EH. Radiologic evaluation of mediastinal masses. Chest Surg Clin North Am. 1992. 2:1.
  • Serna DL, Aryan HE, Chang KJ. An early comparison between endoscopic ultrasound-guided fine-needle aspiration and mediastinoscopy for diagnosis of mediastinal malignancy. Am Surg. 1998 Oct. 64(10):1014-8.
  • Shields TW. Overview of primary mediastinal tumors and cysts. Shields TW, et al. General Thoracic Surgery. Philadelphia, Pa: Lippincott, Williams, & Wilkins; 2000. Vol 2: 2105-9.
  • Strollo DC, Rosado de Christenson ML, Jett JR. Primary mediastinal tumors. Part 1: tumors of the anterior mediastinum. Chest. 1997 Aug. 112(2):511-22.
  • Takeda S, Miyoshi S, Ohta M, et al. Primary germ cell tumors in the mediastinum: a 50-year experience at a single Japanese institution. Cancer. 2003 Jan 15. 97(2):367-76.
  • Whooley BP, Urschel JD, Antkowiak JG, Takita H. Primary tumors of the mediastinum. J Surg Oncol. 1999 Feb. 70(2):95-9.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Teratom&oldid=28525702”