Тест оптерећења амонијум хлоридом

Тест оптерећења амонијум хлоридом
Тест оптерећења амонијум хлоридом
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	урологија; нефрологија
	[уреди на Википодацима]

Тест оптерећења амонијум хлоридом је неинвазивни тест који се корсити у склопу утврђивања поремећаја ацидобазнбе равнотеже — метаболичке ацидозе, када се пХ вредност урина не снижавају испод 5,8. Тест се изводи амбулантно, а пХ вредност урина се одређује искључиво пХ-метром, непосредно по сакупљању сваког узорка урина.^[1]

Индикације

Индикација за спровођење овог теста је сумња на постојање реналне тубуларне ацидозе, или стања неадекватне секреције водоникових јона на нивоу дисталних тубула. Сумња на постојање овог облика метаболичке ацидозе постоји у случајевима када се пХ вредност урина не сни`авају испод 5,8 у току неколико узастопних одре|ивања дневног профила пХ.^[1]

Начин извођења

Тест се изводи на следећи начин:

08х — доручак + 0,1г НХ4Цл/кг тт + 150 мЛ воћног чаја
09х — сакупљање I узорка урина и унос 150 мЛ воћног чаја
10х — сакупљање II узорка урина и унос 150 мЛ воћног чаја
11х — сакупљање III узорка урина и унос 150 мЛ воћног чаја
12х — сакупљање IV узорка урина и унос 150 мЛ воћног чаја
13х — сакупљање V узорка урина

Тумачење резултата

Уколико се пХ вредности урина снизе до 5,4 искључује се постојање реналне тубуларне ацидозе
Уколико нису испод 5,4 да би се доказао тип реналне тубуларне ацидозе треба урадити гасне анализе крви.
Ниске вредности бикарбоната (испод 22 ммол/L) и пХ крви (испод 7,35 22 ммол/L) указују на комплетну, док нормалне вредности указују на инкомплетну реналну тубуларну ацидозу, што се види на овој табели:

Диференцијална дијагноза реналне тубуларне ацидозе

Биохемијски параметрипХ крви	Комплетна ацидоза	Инкомплетна ацидоза
пХ крви	снижен	нормалан
Бикарбонати плазме	снижен	нормалан
Калијум	снижен	нормалан
Хлориди	повишени	нормалан
Ца и фосфор у урину	повишени	нормалан
Цитрат у урину	снижен	снижен

Извори

^ ^а ^б Цхафе L, Гаул МХ. Фирст морнинг урине пХ ин тхе диагносис он ренал тубулар ацидосис wитх непхролитхиасис. Цлин Непхрол 1994; 41: 159’162.

Литература

Цалдас А, Броyер M, Децхауx M, Клеинкнецхт C. Примарy дистал тубулар ацидосис ин цхилдхоод: цлиницал студy анд лонгтерм фоллоw-уп оф 28 патиентс. Ј Педиатр 1992;121:233-241.
Олеескy D, Пеннy MD. Ренал тубулар ацидосис. Анн Цлин Биоцхем 1998 ин пресс
Ааннен РЛ. Тхе респонсе оф нормал субјецтс то тхе схорт аммониум цхлориде тест. Цлин Сци 1971;41:583-95.
Таннен РЛ, Фаллс WФ Јр, Брацкетт НЦ Јр. Инцомплете ренал тубулар ацидосис: соме цлиницал анд пхyсиологицал феатурес. Непхрон 1975;15:111-123
Wронг О, Давиес ХЕФ. Тхе еxцретион оф ацид ин ренал дисеасе. Q Ј Мед 1959;28:259-313

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[Chafe-1] а ^б Цхафе L, Гаул МХ. Фирст морнинг урине пХ ин тхе диагносис он ренал тубулар ацидосис wитх непхролитхиасис. Цлин Непхрол 1994; 41: 159’162.

[1]