Урахус
| Урахус | |
|---|---|
| Латински | Урацхус |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| МКБ-10 | Q64.4 |
| МКБ-9-CM | 752.9 |
| ДисеасесДБ | 32765 |
| МеСХ | Д014497 |
Урахус је једна од ембрионалних структура која се у развоју ембриона протеже од мокраћне бешике до пупка.[1] Нормално, ова структура, при крају ембрионалног развоја плода подлеже фибрози и трансформише се и у виду лигамента протеже се од мокраћне бешике до пупка, као средишња пупчана веза (лат. ligamentum umbilicale medianum), а у патолошким стањима постаје једна од конгениталних аномалија или болести урахуса.
Ембриологија[уреди | уреди извор]
Мокраћна бешика се развија у току првих дванаест недеља гестације, из доњег дела трбуха, и тада се везује за пупак дебљом везом званом урахус. У току интраутериног раста мокраћна бешика се у највећем делу развија из вентралног дела клоаке, овоидног, слепо затвореног шпага у репном делу ембриона. У клоаку се улива средње црево, а од доњег пола клоаке пружа се у репни део ембриона кратак продужетак, или репно црево, који брзо ишчезава, код ембриона старости 32 дана, величине 5—7 мм.[2]
Вентрално и кранијално клоака се наставља у алантоидни канал или урахус (лат. urachus), који се пружа кроз пупчани отвор и пупчану врпцу (лат. funiculus umbilicalis) ван ембриона у алантоидни дивертукулум, који служи као колектор за мокраћу све до прскања алантоидне мембране. То згуснуто ткиво крчи пут и према плаценти има крве судове, а канал од кога ће касније настати црева и тубе зване алантоус (аллантоис). Унутрашњост алантоиса је везана са врхом растуће бешике.
Урахус је остатак канала између феталне бешике и пупка кроз који фетус нормално лучи примарни урин у току прва 3 месеца трудноће, све до прскања алантоидне мембране. Канал урахуса нормално губи лумен, затвара се и облитерише око 12 недеље интраутериног развоја и од њега остаје мала фиброзна веза измедју бешике и пупка. Ова дебела фиброзна веза, која спаја врх мокраћне бешике и пупак у одраслих особа постаје средишњи пупчана веза-лигамент (лат. ligamentum umbilicale medianum).
Аномалије у развоју урахуса[уреди | уреди извор]
Аномалије у развоју урахуса настају ако се овај канал између бешике и пупка не затвори и облитерише:[3][4]
Отворени урахус[уреди | уреди извор]
Отворени урахус који чини 50% ових аномалија, јавља се када се канал још није сасвим затворио, облитерисао и фиброзирао.
Узрокује истицање мокраће на пупак и може изазвати инфекције због директне комуникације са спољном средином.
Фистула урахуса[уреди | уреди извор]
Фистула урахуса или фистула дуцтуса омпхалоентерицус-а једна је од анаомалија у развоју која настаје услед перзистенције овог дуктуса који представља ембрионални спој црева и жуманчане кесе. Код комплетне фистуле на спољном отвору се цеди слузаво – фекулентни садржај који јако мацерира кожу око пупка.[5]
Циста урахуса[уреди | уреди извор]
Уколико оба краја урахуса облитеришу, а само средишњи сегмент остане отворен, настаје циста урахуса. Она може ићи асимптоматски, или се случајно открива као инфраумбиликална или супрапубична маса. Инфекција, са формирањем апсцеса, најчешће открива цисту. Може спонтано да се издренира на умбиликус Руптура у трбух са перитонитисом је такође могућа. Апсцедирана циста мора да се издренира инцизијом. Пошто се инфекција санира то доводи обично до дефинитивног излечења.
У случају рецидива или неинфициране цисте, терапија је ексцизија цисте и целог урахусног трактуса.
Урахални синус[уреди | уреди извор]
Урахални синус чини око 15% овиханомалија Настаје када се урахус није потпуно затворио према пупку, а слепо се завршава према мокраћносј бешици. Не мора да даје симптоме, али ако се инфицира честа је појава бола у трбуху и истицања секрета кроз пупчани отвор.
Дивертикулуми мокраћне бешике[уреди | уреди извор]
Дивертикулум мокраћне бешике чини око 5% ових аномалија. Настају када се урахус не затвори потпуно према бешици, али остаје фиброзна трака која се слепо завршава од бешике према урахусу и зове се дивертикулум бешике. Дивертикулум може да продје асимптоматски или као инфекција мокраћног система.
Малигни тумор урахуса[уреди | уреди извор]
У 1-2% слуцаја јављају се адено-карциноми који воде порекло од перипростатних и периуретралних жлезда или урахуса.[6][7]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Ултрасонограм урахуса -
Приказ урахуса на ЦТ снимку -
Урахални карцином
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Ларсен, "Хуман Ембрyологy," 3рд ед., пг. 258
- ^ Ембрyологy оф Абдомен, Елсевиер, 2017, стр. 448—483, Приступљено 2024-01-24
- ^ Циленто БГ, Нгуyен ХТ: Бладдер Дивертицула, Урацхал Аномалиес, анд Отхер Унцоммон Аномалиес Оф Тхе Бладдер. Ин: Геархарт ЈП, РинкРЦ, Моуриqуанд П, едс. Педиатриц Урологy. Пхиладелпхиа, Па: WБ Саундерс;2001.
- ^ Циленто БГ Јр, Бауер СБ, Ретик АБ: Урацхал аномалиес: дефининг тхебест диагностиц модалитy. Урологy. 52 (1): 120—2. јул 1998. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - ^ Садлер, Тхомас W. (2011-12-15). Лангман'с Медицал Ембрyологy (на језику: енглески). Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ИСБН 9781451113426.
- ^ ПирастуР,ИаваронеИ,ЦомбаП.Бладдер цанцер: асе-лецтед ревиеwофтхе епидемилогицал литературе. Анн1стСупер Санита. 32 (1): 3-20.
- ^ КунзеЕ,Цханг-ЦлаудеЈ,Френтзел-Беyме Р. Етиол-огy, патхогенесис анд епидемиологyофуротхелиалту-морс. Верх Дтсцх Гес Патхо1 (77): 147–56
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Дечја хирургија Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2021)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
