Пређи на садржај

Векторски производ

С Википедије, слободне енциклопедије

У математици, векторски производ је бинарна операција на два вектора у тродимензионалном Еуклидовом простору која резултира другим вектором који је ортогоналан на раван која садржи два почетна вектора. Алгебра дефинисана векторским производом није асоцијативна, нити комутативна. У супротности је са скаларним производом који даје скаларни резултат. У многим инжењерским и физичким проблемима, неопходно је да се конструише нормални вектор полазећи од два постојећа вектора, што омогућава векторски производ. Векторски производ познат је и под називом Гибсов векторски производ.[1]

Векторски производ је дефинисан у три, и у седам димензија. Као и скаларни производ, зависи од метрике Еуклидовог простора. За разлику од скаларног производа, он такође зависи од одабира оријентације. Одређена обележја векторског производа могу се уопштити на остале ситације. За произвољан одабир оријентације, векторски производ се не треба сматрати вектором, него псеудовектором. За произвољне одабире метрике, те у произвољним димензијама, векторски производ може се уопштити преко спољашњег производа вектора.

Илустрација векторског производа преко координатног система оријентисаног према десној руци.

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Одређивање правца векторског производа помоћу правила десне шаке.

Векторски производ два вектора a и b има ознаку a × b. У физици, понекад се означава као ab[2] (математичари не користе ову ознаку, како би се избегла забуна са спољашњим производом).

У тродимензионалном Еуклидовом простору, са координатим системом оријентисаним према десној руци, a × b је дефинисан као вектор c који је нормалан на оба вектора a и b, са правцем одређеним преко правилом десне шаке, а интензитетом једнаким површини паралелограма којег вектори a и b чине.

Векторски производ је дефинисан преко формуле

где је θ мера мањег угла између a и b (0° ≤ θ ≤ 180°), a и b су интензитети вектора a и b, а је јединични вектор ортогоналан на раван која садржи a и b. Ако су вектори a и b колинеарни (ако је угао θ између њих 0° или 180°), преко горње формуле, векторски производ вектора a и b је нулти вектор 0.

Правац вектора је дат преко правила десне шаке, где кажипрст показује правац првог вектора a, а средњи прост показује правац вектора b. Тада, вектор излази из палца (погледајте слику десно). Из овог правила се види да је векторски производ антикомутативан, тј., b × a = - (a × b). Ако се прво усмери кажипрст у правцу вектора b, а затим се усмери средњи прст у правцу вектора a, палац ће бити окренут у супротном правцу, мењајући знак производа вектора.

Израчунавање векторског производа[уреди | уреди извор]

Координатне ознаке[уреди | уреди извор]

Јединични вектори i, j и k из датог ортогоналног координатног система задовољавају следеће једнакости:

i × j = k           j × k = i           k × i = j

Заједно са антисиметричности и билинеарности векторског производа, ова три идентитета су довољна како би се одредио векторски производ било која два вектора. Такођер, слиједећи идентитети, такође, важе

j × i = −k           k × j = −i           i × k = −j
i × i = j × j = k × k = 0.

Са овим правилима, координате векторског производа два вектора могу се лако израчунати, без одређивања икаквих углова: Нека је

a = a1i + a2j + a3k = (a1, a2, a3)

и

b = b1i + b2j + b3k = (b1, b2, b3).

Векторски производ може се израчунати преко дистрибутивног векторског множења:

a × b = (a1i + a2j + a3k) × (b1i + b2j + b3k)
a × b = a1i × (b1i + b2j + b3k) + a2j × (b1i + b2j + b3k) + a3k × (b1i + b2j + b3k)
a × b = (a1i × b1i) + (a1i × b2j) + (a1i × b3k) + (a2j × b1i) + (a2j × b2j) + (a2j × b3k) + (a3k × b1i) + (a3k × b2j) + (a3k × b3k).

Пошто је скаларно множење комутативно са векторским множењем, десна страна може се регруписати као

a × b = a1b1(i × i) + a1b2(i × j) + a1b3(i × k) + a2b1(j × i) + a2b2(j × j) + a2b3(j × k) + a3b1(k × i) + a3b2(k × j) + a3b3(k × k).

Ова једначина је сума девет једноставних векторских производа. Након што се све измножи кориштећи основне релације векторског производа између јединичних вектора i, j и k, дефинисаних изнад,

a × b = a1b1(0) + a1b2(k) + a1b3(−j) + a2b1(−k) + a2b2(0) + a2b3(i) + a3b1(j) + a3b2(−i) + a3b3(0).

Ова једначина може се факторисана у облик

a × b = (a2b3a3b2) i + (a3b1a1b3) j + (a1b2a2b1) k = (a2b3a3b2, a3b1a1b3, a1b2a2b1).

Особине[уреди | уреди извор]

Геометријско значење[уреди | уреди извор]

Слика 1: Површина паралелограма као векторски производ.
Слика 2: Запремина паралелопипеда добија се мешовитим производом (комбинација векторског и скаларног производа) три вектора; испрекидане линије показују пројекцију c на a × b, те пројекцију b × c на a, први корак у рачунању скаларног производа.

Интензитет векторског производа може се интерпретирати као позитивна површина паралелограма са a и b као његовим страницама (погледајте Слику 1):

Такође, могуће је израчунати запремину V паралелепипеда, који има векторе a, b и c као своје странице, кориштењем комбинације векторског и скаларног производа, који се назива мешовити производ (погледајте Слику 2):

Слика 2 показује да се ова запремина може израчунати на два начина, показујући геометријски да овај идентитет важи и када се редослед операција промени. То јест, вреди да је:

Алгебарске особине[уреди | уреди извор]

Векторски производ је антикомутативан,

a × b = −b × a,

дистрибутиван код сабирања,

a × (b + c) = (a × b) + (a × c),

и компатибилан са скаларним множењем, тако да је

(r a) × b = a × (r b) = r (a × b).

Није асоцијативан, али задовољава Јакобијев идентитет:

a × (b × c) + b × (c × a) + c × (a × b) = 0.

Векторски производ не подлеже особини поништавања:

Ако је a × b = a × c i a0, тада је:
(a × b) − (a × c) = 0 и, по закону дистрибуције изнад:
a × (bc) = 0
Сад, ако је a паралелан са (bc), тада, чак и ако је a0, могуће је да је (bc) ≠ 0, те се добија да је bc.

Међутим, ако су и a · b = a · c и a × b = a × c, тада се може закључити да је b = c. Уистину,

a . (b - c) = 0, и
a × (b - c) = 0

тако да је b - c и паралелно и нормално на ненулти вектор a. Ово је једино могуће ако је b - c = 0.

Дистрибутивност, линеарност и Јакобијев идентитет показују да R3 заједно са сабирањем вектора и векторским производом формира Лијеову алгебру.

Два вектора a анд b, различита од нуле, су паралелна ако и само ако је a × b = 0.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зилл & Цуллен 2006, стр. 324
  2. ^ Јеффреyс, Х; Јеффреyс, БС (1999). Метходс оф матхематицал пхyсицс. Параграпх 2.7. Цамбридге Университy Пресс. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]