Vigna radiata
| Vigna radiata | |
|---|---|
_Dired_open_Pod_in_Hong_Kong.JPG)
| |
| Мунго | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Fabales |
| Породица: | Fabaceae |
| Род: | Vigna |
| Врста: | V. radiata
|
| Биномно име | |
| Vigna radiata (L.) R. Wilczek 1753
| |
| Синоними[1] | |
|
Списак синонима ↓↓↓
| |
Златни мунго пасуљ (Vigna radiata) је једногодишња зељаста биљка која припада роду Vigna из породице бобова (Fabaceae). Највише се узгаја на подручју Индије, Кине и у целој Југоисточној Азији, а то су уједно и подручја где се највише и користи.
У исхрани се користи осушено семе, махуне и клице.
Основне карактеристике
[уреди | уреди извор]Златни мунго је ејдногодишња зељаста легумниоза која у висину може да нарасте и до 120 центиметара. Као и већина биљака из рода Vigna, и мунго пасуљ има крупне троделне листове формиране на дугачким лисним дршкама. Цваст је рацемозна, а појединачни цветови имају облик уснатица и жуте су до љубичасте боје. Плод је махуна у којој се налазе јестиво семе зеленкасте боје. Када се семе ољушти добија карактеристичну златножуту боју. Семе је ситно и достиже дужиину од свега 2 до 4 мм.
Доместификација и култивизација
[уреди | уреди извор]| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 441 kJ (105 kcal) |
19,15 g | |
| Шећери | 2 g |
| Прехрамбена влакна | 7,6 g |
0,38 g | |
7,02 g | |
| Витамини | |
| Тиамин (Б1) | (14%) 0,164 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (5%) 0,061 mg |
| Ниацин (Б3) | (4%) 0,577 mg |
| Витамин Б5 | (8%) 0,41 mg |
| Витамин Б6 | (5%) 0,067 mg |
| Фолат (Б9) | (40%) 159 μg |
| Витамин Ц | (1%) 1 mg |
| Витамин Е | (1%) 0,15 mg |
| Витамин К | (3%) 2,7 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (3%) 27 mg |
| Гвожђе | (11%) 1,4 mg |
| Магнезијум | (14%) 48 mg |
| Манган | (14%) 0,298 mg |
| Фосфор | (14%) 99 mg |
| Калијум | (6%) 266 mg |
| Цинк | (9%) 0,84 mg |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Мунго пасуљ настао је доместификацијом дивље врсте Vigna radiata subs. sublobata на подручју Персије (данашњи Иран).[2][3] Археолози су пронашли бројно угљенисано семе мунго пасуља, а верује се да су ову врсту за исхрану узгајали још у Харапан цивилизацији (данашње индијске државе Пенџаб и Харајана) још пре 4,5 хиљада година.[4] Најстарији археолошки докази о доместификацији на подручју јужне Индије (држава Карнатака) датирају на период од пре 4.000 година. Многи биолози сматрају да су то била два одвојена подручја доместификације ове врсте.
За кратко време ова врста поврћа се из Индије проширила на Кину и на целу југоисточну Азију. На подручју Тајланда ова врста се узгаја најмање 2.200 година.[5] Током IX и X века почиње да се узгаја и на тлу Африке (острво Пемба).[6]
Употреба
[уреди | уреди извор]Као и све легуминозе и мунго пасуљ је висококалорична намирница са јако високим садржајем протеина биљног порекла. Садржи и природне инхибиторе протеазе, те витамине Б и Ц, калијум, магнезијум, гвожђе, фосфор, бакар и друге елементе. У традиционалној кинеској медицини користи се као детоксикатор.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Приступљено 13. 01. 2015.
- ^ Tomooka, N.; Vaughan, D. A.; Moss, H.; Mixted, N. (2003). The Asian Vigna: genus Vigna subgenus Ceratotropis genetic resources. New York: Kluwer.
- ^ Fuller, D. Q. (2007). „Contrasting patterns in crop domestication and domestication rates: recent archaeobotanical insights from the Old World”. Annals of Botany. 100 (5): 903—924. PMC 2759199
. PMID 17495986. doi:10.1093/aob/mcm048.
- ^ Fuller, D. Q.; Harvey, E. (2006). „The archaeobotany of Indian Pulses: identification, processing and evidence for cultivation”. Environmental Archaeology. 11 (2): 219—246. doi:10.1179/174963106x123232.
- ^ Castillo, Cristina; Fuller, Dorian Q. (2010). „Still too fragmentary and dependent upon chance? Advances in the study of early Southeast Asian archaeobotany”. Ур.: Bellina, B.; Bacus, E. A.; Pryce, O.; et al. 50 Years of Archaeology in Southeast Asia: Essays in Honour of Ian Glover. Bangkok/ London: River Books. стр. 91—111. ISBN 9786167339023.
- ^ Walshaw, S. C. (2010). „Converting to rice: urbanization, islamization and crops on Pemba, AD 700-1500”. World Archaeology. 42: 137—154. doi:10.1080/00438240903430399.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- GRIN-CA Taxonomy for Vigna
- "mung bean Vigna radiata". Integrated Taxonomic Information System.
- "mung bean Vigna radiata var. radiata". Integrated Taxonomic Information System.
