Висећи мост

Висећи мост је тип грађевинске конструкције код ког каблови који висе са пилона носе његову греду.[3] Први модерни примери овог типа моста су изграђени током раних 1800-тих.[4][5] Једноставни висећи мостови, који немају вертикалне држаче, имају дугу историју у многим планинским подручјима света.[6][7]
Историја
[уреди | уреди извор]Висећи мостови су један од најстаријих типова мостова. Они су били грађени још од неолита, кориштењем биљних врежа као носача газишта моста. Пуно солидније конструкције почели су да се изграђују Индији око 4. века, тако да су као носаче користили уплетене бамбусе, а касније гвоздене ланце.[3]
Како су висећи мостови омогућују економично решење за проблем великих распона преко пловних река или на другим местима где је тешко израдити пилоне због дубоке воде, о њима се почело поновно размишљати за време индустријске револуције.[3]
Британски, француски, амерички и други Инжењери крајем 18. и почетком 19. века, сусрели су се озбиљним проблемима стабилности и чврстоће против сила ветра, тешких терета, јаких олуја, великих снежних падавина и крда стоке. Највеће заслуге за решавање тих проблема има амерички инжењер, немачког порекла Дон Реблинг, који је проблем решио тако да је са сваке стране својих мостова додао решеткасту конструкцију. Тиме је произвео довољно чврсту структуру да успешно премости реку Нијагару, након тога и Реку Охајо у Синсинатију и коначно Источну реку између Бруклинаа и Менхетна у Њујорку у свом ремегделу Бруклинском мосту.[3]
Техника испредања каблова коју је изумео француски инжењер Луј Вика (савременик Реблинга, знатно је унапредила градњу висећих мостова.[3]
Други велики допринос у развоју модерних висећих мостова био је кесон, који је омогућио да се пилони граде на великим дубинама. То су у почетку користили француски, британски и амерички инжењери, међу њима и Wасхингтон Роеблинг, који је завршио очев Бруклински мост.[3]
Једно време око 1930-их амерички инжењери су експериментирали са врло уским чврстим кабловима као носачима греде моста, уместо решеткасте конструкције, али након што се срушио мост Такомског мореуза 1940. због аеродинамичких сила (јако се њихао и на малом ветру) од тог су одустали и вратили се потврђеним методама. Касније су аеродинамички стабилни носачи заменили решеткасте конструкције.[3]
Крајем 1980-их свега три висећа моста - Голден гејт у Сан Франциску, Веразано-Нароус у Њујорку и Хамберски мост поред енглеског Хала имала су распон већи од 1200 метара.[3]
Сматра се да би модерни легирани челици могли носити и много веће распоне, па чак и да би висећи мостови могли бити довољно чврсти да носе теретне возове, ипак они су готово сви пројектирани за аутомобилски промет.[3]
Мостове од припремљених каблова почели су да граде немачки инжењери у Келну, Дизердорлфу и другим градовима током 1950-их и 60-их, и то тако да је само један централни пилон носио низа каблова који носе греду моста.[3]
Списак најдужих висећих мостова
[уреди | уреди извор]- Чанакале 1915, Турска - 2023 м[8]
- Акаши Кајкио, Јапан - 1991 м[8]
- Сихоуменски мост, Кина, 1650 м[8]
- Мост великог појаса, Данска - 1624 м[8]
- Османгазијев мост, Турска - 1550 м[8]
- Мост Ји Сун-син, Јужна Кореја 1545 м[8]
- Жуњански мост, Кина - 1490 м[8]
- Четврти Нанкишки мост, Кина - 1418 м[8]
- Хамберски мост, Уједињено Краљевство - 1410 м[8]
- Мост Јавуз Султан Селим, Турска - 1408 м[8]
- Ђенгински мост, Кина - 1385 м [8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Порт Аутхоритy оф Неw Yорк анд Неw Јерсеy - Георге Wасхингтон Бридге”. Тхе Порт Аутхоритy оф Неw Yорк анд Неw Јерсеy. Архивирано из оригинала 20. 09. 2013. г. Приступљено 13. 09. 2013.
- ^ Wоодруфф, Бод; Зак, Лана & Wасх, Степхание (20. 11. 2012). „ГW Бридге Паинтерс: Дангероус Јоб он Топ оф тхе Wорлд'с Бусиест Бридге”. АБЦ Неwс. Архивирано из оригинала 28. 09. 2013. г. Приступљено 13. 09. 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Суспенсион бридге” (на језику: енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 19. 02. 2017.
- ^ Цхакзампа Тхангтонг Гyалпо – Арцхитецт, Пхилосопхер анд Ирон Цхаин Бридге Буилдер Архивирано 25 мај 2014 на сајту Wикиwиx|Wikiwix бy Манфред Гернер. . Thimphu: Center for Bhutan Studies. 2007. ISBN 978-99936-14-39-5.
- ^ Лхаса анд Итс Мyстериес бy Лаwренце Аустине Wадделл, 1905, п. 313
- ^ Цхисхолм, Хугх, ур. (1911). „Бридгес/Хисторy 1”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 04 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 533–538; see page 536. „8. (c) Suspension Bridges.—A suspension bridge consists of....."”
- ^ Morley, Arthur (1912). Theory of structures. Longmans, Green, and Co. стр. 482-484, 574. „simple suspension bridge.”
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Most Important Structures in this Category” (на језику: engleski). Structurae. Приступљено 19. 02. 2017.
Reference
[уреди | уреди извор]- Newton, Isaac (2008). D. T. Whiteside, ур. The Mathematical Papers of Isaac Newton: Volume 5: 1683–1684. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-04584-1.
- Lockwood, E.H. (1961). „Chapter 13: The Tractrix and Catenary”. A Book of Curves. Cambridge.
- Salmon, George (1879). Higher Plane Curves. Hodges, Foster and Figgis.
- Truesdell, C. (1960), The Rotational Mechanics of Flexible Or Elastic Bodies 1638–1788: Introduction to Leonhardi Euleri Opera Omnia Vol. X et XI Seriei Secundae, Zürich: Orell Füssli, стр. 66, ISBN 9783764314415
- Calladine, C. R. (2015-04-13), „An amateur's contribution to the design of Telford's Menai Suspension Bridge: a commentary on Gilbert (1826) 'On the mathematical theory of suspension bridges'”, Philosophical Transactions of the Royal Society A, 373 (2039): 20140346, Bibcode:2015RSPTA.37340346C, PMC 4360092
, PMID 25750153, doi:10.1098/rsta.2014.0346
- Peters, Tom F. (1987). Transitions in Engineering: Guillaume Henri Dufour and the Early 19th Century Cable Suspension Bridges. Birkhauser. ISBN 3-7643-1929-1.
- Kranakis, Eda (1996). Constructing a bridge: an exploration of engineering culture, design, and research in nineteenth-century France and America. MIT Press. ISBN 0-262-11217-5.
- „The Living-Root Bridge: The Symbol Of Benevolence”. Riluk (на језику: енглески). 2016-10-10. Архивирано из оригинала 08. 09. 2017. г. Приступљено 2017-09-07.
- „Living Root Bridge in Laitkynsew India”. www.india9.com. Приступљено 2010-02-22.
- „Ten Exceptional Living Root Bridges”. The Living Root Bridge Project (на језику: енглески). 2017-05-10. Приступљено 2017-09-07.
- „Cherrapunjee”. www.cherrapunjee.com. Приступљено 2010-02-22.
- „Living Bridges in India Have Grown for 500 Years (Pics)”. TreeHugger, New York. Приступљено 2010-10-24.
- Otto, M. Rebekah; et al., „The Vine Bridges of Iya Valley”, Atlas Obscura
- Paul, Ruchira (22. 4. 2010). „Living architecture: The root bridges of India and Japan”. Accidentalblogger.typepad.com. Приступљено 3. 4. 2015.
- Bovey, Henry Taylor (1882). Applied Mechanics. 2. Montreal: Printed by John Lovell & Son for the Office of the Minister of Agriculture, Canada.
- Jenkin, Fleeming (1876). Bridges: an elementary treatise on their construction and history. Edinburgh: Adam and Charles Black.
- Bell, Simon (2008). Design for Outdoor Recreation (2nd изд.). Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-44172-8.
- Bell, Simon (2008). Design for Outdoor Recreation (2nd изд.). Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-44172-8.
- Williams, Nicola; Catherine Le Nevez (2007). Provence & the Côte d'Azur (5th изд.). Lonely Planet. ISBN 978-1-74104-236-8.
- „Des passerelles himalayennes” (на језику: француски). www.enviscope.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2008. г. Приступљено 2009-03-04.
- Werner, Paul; Kürschner, Iris; Huttenlocher, Thomas; Hemmleb, Jochen (2017). Klettersteigatlas Alpen: Über 900 Klettersteige zwischen Wienerwald und Côte d'Azur (на језику: немачки). Bergverlag Rother GmbH. стр. 374. ISBN 9783763380879. Приступљено 2018-05-31.
- www.valtellina.it, Valtellina -. „Highest Tibetan Bridge in Europe Opens - Valtellina”. www.valtellina.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 09. 2018. г. Приступљено 2018-09-24.
- „Longest Tibet-style footbridge”. www.guinnessworldrecords.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-26.
- „Parbat getting 'tallest and longest' bridge at home”. myRepublica. 6. 1. 2020. Приступљено 1. 5. 2021.
- „World's longest pedestrian suspension bridge is opening in Portugal” (на језику: енглески). CNN Travel. 9. 10. 2020. Приступљено 10. 10. 2020.
- „A Castelsaraceno il ponte tibetano più lungo al mondo” (на језику: италијански). la Repubblica. 27. 7. 2021. Приступљено 22. 1. 2022.
- Troyano, Leonardo Fernández (2003). „8.3.2 Catenary Bridges”. Bridge Engineering: A Global Perspective. Thomas Telford. ISBN 0-7277-3215-3.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Suspension bridge
- New Brunswick Canada suspension footbridges Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. јул 2011)
- Structurae: suspension bridges
- American Society of Civil Engineers
- Bridgemeister: Mostly suspension bridges
- Wилфорд, Јохн Нобле (08. 05. 2007). „Хоw тхе Инца Леапт Цанyонс”. Тхе Неw Yорк Тимес.