Пређи на садржај

Западни Гати

С Википедије, слободне енциклопедије
Западни Гати
Western Ghats
Западни Гати виђени са Гобичетипалајама, Тамил Наду
Димензије
Дужина1600 км
Ширина100 км
Површина160000 км2
Географија
ДржавеИндија
Геологија
Старост стенаКенозоик

Западни Гати такође познат као Сахјадри (Благонаклоне планине) планински је венац који се простире паралелно са западном обалом Индијског полуострва, и који је у потпуности лоциран у Индији. Он је Унескова локација светске баштине и једно од осам „најтоплијих врућих места” биолошке разноврсности на свету.[1][2] Венац се простире у правцу од севера ка југу дуж западне ивице висоравни Декан, и раздваја висораван од уске приобалне равни, зване Конкан, дуж Арабијског мора. Укупно тридесет девет својстава, укључујући националне паркове, уточишта дивљих животиња и шумске резервате су означени као локације светске баштине - двадесет у Керали, десет у Карнатаки, пет у Тамил Наду и четири у Махараштри.[3][4]

Ланац започиње у близини града Сонгада у Гуџарату, јужно од Тапти реке, и простире се приближно дуж 1600 km кроз државе Махараштра, Гоа, Карнатака, Керала и Тамил Наду, и завршава се код Марунтуваз Малаја, у Свамитопу, у близини јужног врха Индије. Ова брда покривају 160000 км² и формирају захватну област за комплексне речне дренажне системе који дренирају скоро око 40% Индије. Западни Готи блокира југозападне монсунске ветрове тако да они не досежу до Деканске висоравни.[5] Просечна елевација је око 1200 m.[6]

Ова област је једна од светских десет места велике биолошке разноврсности и садржи преко 7.402 врста цветајућих биљака, 1.814 врста нецветајућих биљки, 139 врста сисара, 508 врсти птица, 179 врста водоземаца, 6.000 врста инсеката и 290 врста слатководних риба; могуће је да у Западном Гатију постоји знатан број врста које нису откривене. Најмање 325 глобално угрожених врста је присутно у Запаном Гатију.[7][8][9]

Карта индијских планина са Сахјадри горјем дуж западне обале потконтинента

Одлике[уреди | уреди извор]

Врх Анамуди у Националном парку Еравикулам, Тамил Наду

Планине започињу је у северном делу границе држава Гуџарат и Махараштра (где их зову „Сахјадри планине”), потом је 60% Сахјадрија у држави Карнатака (где га зову горје Омбату Гуда), те се пружају јужно преко Керала (Сахја Парватам) све до краја Индије у држави Тамил Наду (где их зову Нилагири малај, тј. „Нилгири планине”, повезане са Анајмалај или „Слоновом планином”). Највиши врх је Анамуди (2695 m) на Анајмалај планини, који је уједно и највиши врх у Индији јужно од Хималаја.

Сахјадри планине нису типичне и представљају прилично самостојећи део висоравни Декан, а настале су пре 150 милиона година током распада суперконтинента Гондване. Планински масив Сахјадри, углавном од базалта, старији је од Хималаја, те представља геоморфолошке одлике изузетне важности с јединственим биофизичким и еколошким процесима. Због тога је 2012. године 795.315 ha Сахјадрија уписано на Унесков списак места светске баштине у Азији[10]

Највиши врхови[уреди | уреди извор]

Позиција Име Висина (м) Локација
01. Анамуди 2695 Идуки, Керала
02. Мисапулимала 2640 Идуки, Керала
03. Додабета 2637 Нилгирис, Тамил Наду
04. Коларибета 2629 Национални парк Мукурти, Тамил Наду
05. Мукурти 2554 Национални парк Мукуртхи, Тамил Наду
06. Вандараву 2553 Национални парк Палани, Тамил Наду
07. Катумалај 2552 Национални парк Еравикулам, Керала
08. Ангинда 2383 Национални парк Тиха долина, Керала
09. Вавул Мала 2339 [11] Веларимала, Керала
10. Кодајканал 2133 Кодајканал, Тамил Наду

Клима[уреди | уреди извор]

Карта количине падалина на горју Сахјадри

Клима Сахјадрија варира у зависности од висине и удаљености од екватора. У доњим деловима, ближе мору, клима је тропска и влажна, док подручја на висинама изнад 1500 m на југу, и 2000 m на северу горја, имају више умерену климу. Просечна годишња температура је око 15 °Ц, а у неким деловима је чест мраз и температуре досежу тачку ледишта током зимских месеци. Највиша температура је у распону од 20 °Ц на југу до 24 °Ц на северу. Такође је уочљиво да се најхладније раздобље у југозападном Сахјадрију подудара с највлажнијим. Овде је просечна количина падавина око 3000-4000 mm са локалним крајностима од 9.000 mm. То је зато што су током сезоне монсуна (од јуна до септембра) тешки облаци са истока присиљени да испусте већину своје кише на источној страни (приветрини) Сахјадрија. Заправо, високопланински шумски екосистем Сахјадрија представља један од најбољих примера монсунског система на свету и знатно утиче на индијско време генерално.[12]

Биоразноврсност[уреди | уреди извор]

Шола травњаци у Националном парку Кудремук, Карнатака
Варанда прелаз (Карнатака) с бројним слаповима

Сахјадри такође има изузетну биоразноликост и високу стопу ендемизма, те је признат као један од осам водећих светских „најтоплијих места” у погледу биолошке разноликости. Шуме овог горја укључују неке од најбољих представника неекваторске тропске зимзелене шуме које су и дом глобално угрожене флоре и фауне. Ту обитава више од 5000 биљних врста, 139 врста сисара (азијски слон, тигар, леопард, црни пантер, уснати медвед, дивља свиња, гаур (Bos gaurus), самбар (Rusa unicolor), индијски мунтјак (Muntiacus muntjak), лављи макаки (Macaca silenus), Нилгири ленгур (Trachypithecus johnii), Вроугтонов шишмиш (Otomops wroughtoni) и др.), 508 врста птица, 179 врста водоземаца (више од 80% ендема), 102 врсте риба (као што су надуваче Tetraodon travancoricus и Carinotetraodon imitator), те 258 врста пужева из 57 родова и 24 породица. Већина њих су ендемске врсте, а најмање 325 их је критично угрожена врста. Такође, штиторепе змије (Uropeltidae) су готово потпуно ограничене на ово горје.

Ту се налази више заштићених подручја од којих су најпознатији:

  • Национални парк Еравикулам
  • Национални парк Кудремук
  • Манаван Шола
  • Резерват дивљине Аралам
  • Резерват дивљине Бадра
  • Резерват дивљине Брахмагири
  • Резерват дивљине Пушпагири
  • Резерват дивљине Раданагари
  • Резерват дивљине Талаковери
  • Шумско подручје Ачанковил
  • Шумски резерват Атапади
  • Шумски резерват Балахали

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Биодиверситy хотспотс фор цонсерватион приоритиес”. Натуре. 403. Приступљено 16. 11. 2013. 
  2. ^ „УН десигнатес Wестерн Гхатс ас wорлд херитаге сите”. Тимес оф Индиа. 2. 7. 2012. Архивирано из оригинала 31. 01. 2013. г. Приступљено 2. 7. 2012. 
  3. ^ „Wестерн Гхатс”. УНЕСЦО. Приступљено 3. 1. 2013. 
  4. ^ Леwис, Цлара (3. 7. 2012). „39 ситес ин Wестерн Гхатс гет wорлд херитаге статус”. Тимес оф Индиа. Архивирано из оригинала 07. 07. 2012. г. Приступљено 21. 2. 2013. 
  5. ^ Вијаyан, V.С. „Ресеарцх неедс фор тхе Wестерн Гхатс” (ПДФ). Асхока Труст фор Ресеарцх ин Ецологy анд тхе Енвиронмент (АТРЕЕ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 5. 2013. г. Приступљено 21. 6. 2007. 
  6. ^ „Тхе Пенинсула”. Асиа-Пацифиц Моунтаин Нетwорк. Архивирано из оригинала 12. 8. 2007. г. Приступљено 19. 3. 2007. 
  7. ^ Наyар, Т.С.; Расиyа Беегам, А; Сиби, M. (2014). Флоwеринг Плантс оф тхе Wестерн Гхатс, Индиа (2 Волумес). Тхируванантхапурам, Индиа: Јаwахарлал Нехру Тропицал Ботаниц Гарден анд Ресеарцх Институте. стр. 1700. 
  8. ^ Мyерс, Н.; Миттермеиер, Р.А.; Миттермеиер, C.Г.; Фонсеца, Г.А.Б.Да; Кент, Ј. (2000). „Биодиверситy Хотспотс фор Цонсерватион Приоритиес”. Натуре. 403: 853—858. ПМИД 10706275. дои:10.1038/35002501. 
  9. ^ Даханукар, Н.; Раут, Р.; Бхат, А. (2004). „Дистрибутион, ендемисм анд тхреат статус оф фресхwатер фисхес ин тхе Wестерн Гхатс оф Индиа”. Јоурнал оф Биогеограпхy. 31 (1): 123—136. дои:10.1046/ј.0305-0270.2003.01016.x. 
  10. ^ Четири природне светске баштине уписане на попис 1. јула 2012. Посећено 21. јула 2012.
  11. ^ [www.пеакбаггер.цом/пеак.аспx?пид=12898 Вавул Мала, Индиа]
  12. ^ Р.Ј. Рањит Даниелс, Биодиверситy оф тхе Wестерн Гхатс – Ан Овервиеw, Wилдлифе Институте оф Индиа, 28. фебруара 2007. (језик: енглески) Посјећено 21. јула 2012.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Наyар, Т.С.; Расиyа Беегам, А; Сиби, M. (2014). Флоwеринг Плантс оф тхе Wестерн Гхатс, Индиа (2 Волумес). Тхируванантхапурам, Индиа: Јаwахарлал Нехру Тропицал Ботаниц Гарден анд Ресеарцх Институте. стр. 1700. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Западни Гати на Викимедијиној остави.
Западни Гати на Википутовању.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zapadni_Gati&oldid=27679883”