Пређи на садржај

Западни Гати

С Википедије, слободне енциклопедије
Западни Гати
Western Ghats
Западни Гати виђени са Гобичетипалајама, Тамил Наду
Димензије
Дужина1600 км
Ширина100 км
Површина160000 км2
Географија
ДржавеИндија
Геологија
Старост стенаКенозоик

Западни Гати такође познат као Сахјадри (Благонаклоне планине) планински је венац који се простире паралелно са западном обалом Индијског полуострва, и који је у потпуности лоциран у Индији. Он је Унескова локација светске баштине и једно од осам „најтоплијих врућих места” биолошке разноврсности на свету.[1][2] Венац се простире у правцу од севера ка југу дуж западне ивице висоравни Декан, и раздваја висораван од уске приобалне равни, зване Конкан, дуж Арабијског мора. Укупно тридесет девет својстава, укључујући националне паркове, уточишта дивљих животиња и шумске резервате су означени као локације светске баштине - двадесет у Керали, десет у Карнатаки, пет у Тамил Наду и четири у Махараштри.[3][4]

Ланац започиње у близини града Сонгада у Гуџарату, јужно од Тапти реке, и простире се приближно дуж 1600 km кроз државе Махараштра, Гоа, Карнатака, Керала и Тамил Наду, и завршава се код Марунтуваз Малаја, у Свамитопу, у близини јужног врха Индије. Ова брда покривају 160000 км² и формирају захватну област за комплексне речне дренажне системе који дренирају скоро око 40% Индије. Западни Готи блокира југозападне монсунске ветрове тако да они не досежу до Деканске висоравни.[5] Просечна елевација је око 1200 m.[6]

Ова област је једна од светских десет места велике биолошке разноврсности и садржи преко 7.402 врста цветајућих биљака, 1.814 врста нецветајућих биљки, 139 врста сисара, 508 врсти птица, 179 врста водоземаца, 6.000 врста инсеката и 290 врста слатководних риба; могуће је да у Западном Гатију постоји знатан број врста које нису откривене. Најмање 325 глобално угрожених врста је присутно у Запаном Гатију.[7][8][9]

Карта индијских планина са Сахјадри горјем дуж западне обале потконтинента

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Назив Западни Гати представља преплет речи гат и кардиналног правца у коме се налази венац у односу на индијско копно. Гат, термин који се користи на Индијском потконтиненту, у зависности од контекста, може се односити или на низ степенастих брда као што су Источни и Западни гати, или на низ степеница које воде до воде или пристаништа.[10][11] Према лингвисти Томасу Бароу, реч Гхат је изведена од сличних речи које се користе у различитим дравидским језицима као што су катту (планинска страна, гребен или брана) на тамилском, катте (брана), гатта (планина) и гатту (обала) на канадском, и катта (брана), и гатте (обала или насип) на телугу.[12] Древни назив за планински венац је Сахјадри, изведен из санскрита, што значи доброћудна или толерантна планина.[13]

Геологија

[уреди | уреди извор]

Западни Гати су планинска раседана и еродирана ивица висоравни Декан. Геолошки докази указују да су настали током распада суперконтинента Гондване. Након распада, Декански плато је формиран од базалтних стена, због чега се западна страна уздиже на узвишење.[14]

Геофизички докази указују на то да су планине настале дуж западне обале Индије негде у касним периодима јуре и ране креде када се Индија одвојила од афричког континента.[15] Неколико раседа је покренуло формирање западних Гата, затим испресецаних долинама и речним клисурама. Због надморске висине Деканске висоравни на западу, већина река тече од запада ка истоку, што доводи до исклесаних источних падина и стрмих западних падина окренутих ка мору.[15]

Географија

[уреди | уреди извор]
Западни Гати чине непрекидни ланац планина

Западни Гати се шире од ланца Сатпура јужно од реке Тапти на северу и протежу се отприлике 1.600 км (990 ми) до јужног врха Индијског полуострва, где се завршавају на Марунтувазх Малају у Свамитопу у округу Кањакумари.[16][17] Покривају површину од 160.000 км2 (62.000 сq ми), прелазећи преко индијских држава Гуџарат, Махараштра, Гоа, Карнатака, Керала и Тамил Наду.[18]

Врх Анамуди у Националном парку Еравикулам, Тамил Наду

Планине започињу у северном делу границе држава Гуџарат и Махараштра (где их зову „Сахјадри планине”), потом је 60% Сахјадрија у држави Карнатака (где га зову горје Омбату Гуда), те се пружају јужно преко Керала (Сахја Парватам) све до краја Индије у држави Тамил Наду (где их зову Нилагири малај, тј. „Нилгири планине”, повезане са Анајмалај или „Слоновом планином”). Највиши врх је Анамуди (2695 m) на Анајмалај планини, који је уједно и највиши врх у Индији јужно од Хималаја.

Сахјадри планине нису типичне и представљају прилично самостојећи део висоравни Декан, а настале су пре 150 милиона година током распада суперконтинента Гондване. Планински масив Сахјадри, углавном од базалта, старији је од Хималаја, те представља геоморфолошке одлике изузетне важности с јединственим биофизичким и еколошким процесима. Због тога је 2012. године 795.315 ha Сахјадрија уписано на Унесков списак места светске баштине у Азији[19]

Највиши врхови

[уреди | уреди извор]
Позиција Име Висина (м) Локација
01. Анамуди 2695 Идуки, Керала
02. Мисапулимала 2640 Идуки, Керала
03. Додабета 2637 Нилгирис, Тамил Наду
04. Коларибета 2629 Национални парк Мукурти, Тамил Наду
05. Мукурти 2554 Национални парк Мукуртхи, Тамил Наду
06. Вандараву 2553 Национални парк Палани, Тамил Наду
07. Катумалај 2552 Национални парк Еравикулам, Керала
08. Ангинда 2383 Национални парк Тиха долина, Керала
09. Вавул Мала 2339 [20] Веларимала, Керала
10. Кодајканал 2133 Кодајканал, Тамил Наду

Топографија

[уреди | уреди извор]
Топографија: Западни Гати (јужни део)

Западни Гати чини готово непрекидан ланац планина који се протеже паралелно са западном обалом Индије дуж Арабијског мора.[21] Просечна надморска висина је око 1.200 м (3.900 фт).[6] Постоје три празнине у планинском ланцу: најсевернија Гоа Гап, настала пре 65–80 милиона година (Миа), најстарија и најшира Палгат Гап, формирана пре 500 милиона година, и најужнија, најужа Шенкота Гап.[22] Уска обалска равница између Западних Гата и Арабијског мора позната је као Западне обалске равнице.[23]

Планине се грубо могу поделити на три дела: северни део са надморском висином од 900—1.500 м (3.000—4.900 фт), средњи део који почиње од југа Гое са нижом надморском висином мањом од 900 м (3.000 фт), и јужни део где висина поново расте.[21] Западни Гати се састају са Источним Гатима код Нилгириса пре него што наставе на југ.[24] Западни Гати имају много врхова који се уздижу изнад 2,000 м (6 фт 6,7 ин), при чему је Анамуди (2.695 м (8.842 фт)) највиши врх.[25]

Хидрографија

[уреди | уреди извор]

Западни Гати формирају један од главних сливова Индије, напајајући многе вишегодишње реке. Ови главни речни системи одводе скоро 40% копнене површине земље.[26] Главни речни системи који потичу из Западних Гата су Годавари, Кавери и Кришна.[21][27] Већина река тече на исток према Бенгалском заливу захваљујући стрмијем нагибу који се креће од истока ка западу, а многи мањи потоци одводе регион, често носећи велику количину воде током монсунских месеци.[26] Потоци и реке стварају бројне водопаде у региону.[28] Реке су преграђене бранама за потребе хидроелектрана и наводњавања, са великим акумулацијама широм региона.[29][30]

Клима

[уреди | уреди извор]
Карта количине падалина на горју Сахјадри

Клима Сахјадрија варира у зависности од висине и удаљености од екватора. У доњим деловима, ближе мору, клима је тропска и влажна, док подручја на висинама изнад 1500 m на југу, и 2000 m на северу горја, имају више умерену климу. Просечна годишња температура је око 15 °Ц, а у неким деловима је чест мраз и температуре досежу тачку ледишта током зимских месеци. Највиша температура је у распону од 20 °Ц на југу до 24 °Ц на северу. Такође је уочљиво да се најхладније раздобље у југозападном Сахјадрију подудара с највлажнијим. Овде је просечна количина падавина око 3000-4000 mm са локалним крајностима од 9.000 mm. То је зато што су током сезоне монсуна (од јуна до септембра) тешки облаци са истока присиљени да испусте већину своје кише на источној страни (приветрини) Сахјадрија. Заправо, високопланински шумски екосистем Сахјадрија представља један од најбољих примера монсунског система на свету и знатно утиче на индијско време генерално.[31]

Западни Гати играју важну улогу у одређивању климе и годишњих доба у Индији. Током сушних летњих месеци од априла до маја, на копну се накупља топлота која извлачи ваздух из мора. Ваздух, који успут скупља влагу и тече на исток од Арабијског мора, блокирају западни Гати.[32] Ваздух који се диже хлади и доноси орографске падавине дуж западне обале.[33] Ово означава почетак сезоне монсуна у јуну. Када се ваздух подиже изнад планина, постаје сув, што доводи до области сенки кише са врло мало падавина на заветринској страни према унутрашњости висоравни Декан. Монсунски ветрови који заокружују полуострво и крећу се са истока од Бенгалског залива прелазе преко источних Гата и доносе већину падавина у равнице на северу.[34]

Клима у планинама показује варијације са надморском висином у целом опсегу. Због своје физичке близине екватору и Арабијском мору, регион доживљава топлу и влажну тропску климу током целе године. Средње температуре се крећу од 20 °Ц (68 °Ф) на југу до 24 °Ц (75 °Ф) на северу. Субтропска или умерена клима и повремене температуре близу нуле током зиме се јављају у регионима са већим надморским висинама. Најхладнији период у региону је највлажнији монсунски период у јужном делу планинског венца.[35] Годишња количина падавина у овом региону је у просеку 100 цм (39 ин) до 900 цм (350 ин), са просечном количином падавина од 250 цм (98 ин). Укупна количина кише не зависи од распрострањености подручја; области у северној Махараштри добијају обилне падавине праћене дугим сушним периодима, док региони ближе екватору добијају мање годишње падавине и имају кишне периоде који трају неколико месеци у години.[35]

Биоразноврсност

[уреди | уреди извор]
Шола травњаци у Националном парку Кудремук, Карнатака
Варанда прелаз (Карнатака) с бројним слаповима

Сахјадри такође има изузетну биоразноликост и високу стопу ендемизма, те је признат као један од осам водећих светских „најтоплијих места” у погледу биолошке разноликости. Шуме овог горја укључују неке од најбољих представника неекваторске тропске зимзелене шуме које су и дом глобално угрожене флоре и фауне. Ту обитава више од 5000 биљних врста, 139 врста сисара (азијски слон, тигар, леопард, црни пантер, уснати медвед, дивља свиња, гаур (Bos gaurus), самбар (Rusa unicolor), индијски мунтјак (Muntiacus muntjak), лављи макаки (Macaca silenus), Нилгири ленгур (Trachypithecus johnii), Вроугтонов шишмиш (Otomops wroughtoni) и др.), 508 врста птица, 179 врста водоземаца (више од 80% ендема), 102 врсте риба (као што су надуваче Tetraodon travancoricus и Carinotetraodon imitator), те 258 врста пужева из 57 родова и 24 породица. Већина њих су ендемске врсте, а најмање 325 их је критично угрожена врста. Такође, штиторепе змије (Uropeltidae) су готово потпуно ограничене на ово горје.

Ту се налази више заштићених подручја од којих су најпознатији:

  • Национални парк Еравикулам
  • Национални парк Кудремук
  • Манаван Шола
  • Резерват дивљине Аралам
  • Резерват дивљине Бадра
  • Резерват дивљине Брахмагири
  • Резерват дивљине Пушпагири
  • Резерват дивљине Раданагари
  • Резерват дивљине Талаковери
  • Шумско подручје Ачанковил
  • Шумски резерват Атапади
  • Шумски резерват Балахали

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Biodiversity hotspots for conservation priorities”. Nature. 403. Приступљено 16. 11. 2013. 
  2. ^ „UN designates Western Ghats as world heritage site”. Times of India. 2. 7. 2012. Архивирано из оригинала 31. 01. 2013. г. Приступљено 2. 7. 2012. 
  3. ^ „Western Ghats”. UNESCO. Приступљено 3. 1. 2013. 
  4. ^ Lewis, Clara (3. 7. 2012). „39 sites in Western Ghats get world heritage status”. Times of India. Архивирано из оригинала 07. 07. 2012. г. Приступљено 21. 2. 2013. 
  5. ^ Vijayan, V.S. „Research needs for the Western Ghats” (PDF). Ashoka Trust for Research in Ecology and the Environment (ATREE). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 5. 2013. г. Приступљено 21. 6. 2007. 
  6. ^ а б „The Peninsula”. Asia-Pacific Mountain Network. Архивирано из оригинала 12. 8. 2007. г. Приступљено 19. 3. 2007. 
  7. ^ Nayar, T.S.; Rasiya Beegam, A; Sibi, M. (2014). Flowering Plants of the Western Ghats, India (2 Volumes). Thiruvananthapuram, India: Jawaharlal Nehru Tropical Botanic Garden and Research Institute. стр. 1700. 
  8. ^ Myers, N.; Mittermeier, R.A.; Mittermeier, C.G.; Fonseca, G.A.B.Da; Kent, J. (2000). „Biodiversity Hotspots for Conservation Priorities”. Nature. 403: 853—858. PMID 10706275. doi:10.1038/35002501. 
  9. ^ Dahanukar, N.; Raut, R.; Bhat, A. (2004). „Distribution, endemism and threat status of freshwater fishes in the Western Ghats of India”. Journal of Biogeography. 31 (1): 123—136. doi:10.1046/j.0305-0270.2003.01016.x. 
  10. ^ Sunithi L. Narayan; Revathy Nagaswami (1992). Discover Sublime India. University of Michigan. стр. 5. 
  11. ^ „Ghat definition”. Cambridge dictionary. Архивирано из оригинала 30. 1. 2019. г. Приступљено 30. 1. 2019. 
  12. ^ Jaini, Padmanabh S. (2003). Jainism and Early Buddhism. Jain Publishing Company. стр. 528. ISBN 978-0-8958-1956-7. 
  13. ^ Subhash C. Biswas (2014). India the Land of Gods. Author Solutions. стр. 76. ISBN 978-1-4828-3655-4. 
  14. ^ Barron, E.J.; Harrison, C.G.A.; Sloan, J.L. II; Hay, W.W. (1981). „Paleogeography, 180 million years ago to the present”. Eclogae Geologicae Helvetiae. 74 (2): 443—470. 
  15. ^ а б „Formation of Western Ghats”. Indian Institute of Science. Архивирано из оригинала 21. 5. 2024. г. Приступљено 1. 12. 2023. 
  16. ^ „Western Ghats Biodiversity Hotspot”. World Atlas. 16. 6. 2021. Приступљено 2. 7. 2024. 
  17. ^ „Western Ghats topographic map”. topographic-map.com. Приступљено 2. 7. 2024. 
  18. ^ „Western Ghats – UNESCO World Heritage Centre”. Архивирано из оригинала 4. 7. 2018. г. Приступљено 15. 1. 2019. 
  19. ^ Četiri prirodne svetske baštine upisane na popis 1. jula 2012. Posećeno 21. jula 2012.
  20. ^ [www.peakbagger.com/peak.aspx?pid=12898 Vavul Mala, India]
  21. ^ а б в „Western Ghats”. Britannica. Архивирано из оригинала 21. 5. 2024. г. Приступљено 1. 12. 2023. 
  22. ^ V. V. Robin; Anindya Sinha; Uma Ramakrishnan (2010). „Ancient Geographical Gaps and Paleo-Climate Shape the Phylogeography of an Endemic Bird in the Sky Islands of Southern India”. PLOS. 5 (10): e13321. PMC 2954160 Слободан приступ. PMID 20967202. doi:10.1371/journal.pone.0194158 Слободан приступ. 
  23. ^ Population of India. Economic and Social Commission for Asia and the Pacific, United Nations. 1982. стр. 2. 
  24. ^ Imperial Gazetteer of India: Provincial Series. 17. Superintendent of Government Print. 1908. стр. 144. 
  25. ^ „7 major mountain ranges in India: Some of the highest mountains in the world”. India Today. 3. 4. 2017. Архивирано из оригинала 23. 8. 2020. г. Приступљено 5. 9. 2020. 
  26. ^ а б Shanavas P H; Sumesh A K; Haris P M (2016). Western Ghats - From Ecology To Economics. Educreation Publishing. стр. 27—29. ISBN 978-9-3852-4758-3. 
  27. ^ Dhruv Sen Singh (2017). The Indian Rivers: Scientific and Socio-economic Aspects. Springer Nature. стр. 309. ISBN 978-9-8110-2984-4. 
  28. ^ Patricia Corrigan (2019). Waterfalls. Infobase Publishing. стр. 131. ISBN 978-1-4381-8252-0. 
  29. ^ „Indian Dams by River and State”. Rain water harvesting. Архивирано из оригинала 19. 3. 2007. г. Приступљено 19. 3. 2007. 
  30. ^ Samani, R.L.; Ayhad, A.P. (2002). „Siltation of Reservoirs-Koyna Hydroelectric Project-A Case Study”. Ур.: S. P. Kaushish; B. S. K. Naidu. Silting Problems in Hydropower Plants. Bangkok: Central Board of Irrigation and Power. ISBN 978-90-5809-238-0. 
  31. ^ R.J. Ranjit Daniels, Biodiversity of the Western Ghats – An Overview, Wildlife Institute of India, 28. februara 2007. (језик: енглески) Posjećeno 21. jula 2012.
  32. ^ „Indian monsoon”. Britannica. Архивирано из оригинала 1. 8. 2016. г. Приступљено 1. 12. 2023. 
  33. ^ „Orographic precipitation”. Britannica. Архивирано из оригинала 5. 1. 2020. г. Приступљено 1. 12. 2023. 
  34. ^ „Climate of Western Ghats”. Indian Institute of Science. Архивирано из оригинала 21. 5. 2024. г. Приступљено 1. 12. 2023. 
  35. ^ а б R.J. Ranjit Daniels. „Biodiversity of the Western Ghats - An Overview”. Conservation of Rain forests in India. Wildlife Institute of India. Приступљено 1. 12. 2023. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Nayar, T.S.; Rasiya Beegam, A; Sibi, M. (2014). Flowering Plants of the Western Ghats, India (2 Volumes). Thiruvananthapuram, India: Jawaharlal Nehru Tropical Botanic Garden and Research Institute. стр. 1700. 
  • Mahajan, Harshal. A rendezvous with Sahyadri
  • Ingalhalikar, Shrikant. Flowers of Sahyadri. Corolla Publication; Pune
  • Wikramanayake, Eric; Eric Dinerstein; Colby J. Loucks; et al. (2002). Terrestrial Ecoregions of the Indo-Pacific: a Conservation Assessment. Washington, DC: Island Press. .
  • Kapadia, Harish. Trek the Sahyadris
  • Daniels, R.J. Ranjit, Wildlife institute of India, "Biodiversity in the Western Ghats"
  • Ajith Kumar, Sálim Ali Centre for Ornithology and Natural History, Coimbatore, India, Ravi Chellam, B.C.Choudhury, Divya Mudappa, Karthikeyan Vasudevan, N.M.Ishwar, Wildlife Institute of India, Dehra Dun, India, Barry Noon, Department of Fish and Wildlife Biology, Colorado State University, Fort Collins, U.S.A. (2002) "Impact of Rainforest Fragmentation on Small Mammals and Herpetofauna in the Western Ghats, South India", Final Report, pp. 146, illus. Full text retrieved 14 March 2007
  • Verma Desh Deepak (2002) "Thematic Report on Mountain Ecosystems", Ministry of Environment and Forests,13pp, retrieved 27 March 2007 Thematic Report on Mountain Ecosystems Full text, detailed data, not cited.
  • Abstracts, Edited by Lalitha Vijayan, Saconr. Vasudeva, University of Dharwad, Priyadarsanan, ATREE, Renee Borges, CES, ISSC, Jagdish Krishnaswamy, Atree & WCSP. Pramod, Sacon, Jagannatha Rao, R., FRLHTR. J. Ranjit Daniels, Care Earth, Compiled by S. Somasundaram, Sacon (1–2 December 2005) Integrating Science and Management of Biodiversity in the Western Ghats, 2nd National Conference of the Western Ghats Forum, Venue: State Forest Service College Coimbatore, Organized by Sálim Ali Centre for Ornithology and Natural History, Anaikatty, Coimbatore – 641108, India. Sponsored by Ministry of Environment and Forests, Government of India. Supported by The Arghyam Foundation, The Ford Foundation & Sir Dorabiji Trust Through Ashoka Trust for Research in Ecology and the Environment (ATREE)
  • Shifting Cultivation, Sacred Groves and Conflicts in Colonial Forest Policy in the Western Ghats. M.D. Subash Chandran; Chapter 22

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Zapadni Gati на Викимедијиној остави.
Zapadni Gati на Википутовању.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zapadni_Gati&oldid=28445773”