Пређи на садржај

Тигар

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Тигар (вишезначна одредница).

Тигар
Временски распон: 0.781–0 Ma касни плеистоцен до данас
↓
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Подред: Feliformia
Породица: Felidae
Род: Panthera
Врста:
P. tigris
Биномно име
Panthera tigris
Подврсте
Списак подврста:
Распрострањеност подврста Panthera tigris tigris и Panthera tigris sondaica[2]
  историјска распрострањеност подврста 1850. године
  распрострањеност подврста 2006. године
Синоними
Синоними врсте:
  • Felis tigris
  • Tigris regalis (Gray, 1867)
  • Tigris striatus (Severtzov, 1858)

Тигар (лат. Panthera tigris) је сисар из породице мачака (Felidae) и један од четири врсте „великих мачака“ рода пантера (Panthera). Он је врхунски предатор и највећа жива мачка на свету. У бројним историјским митовима источњачких земаља тигар је краљ свих звери.[3] Бенгалски тигар је најпознатија подврста и сачињава приближно 80% укупне популације тигрова. Живи у Бангладешу, Бутану, Мјанмару, Непалу и Индији. Као угрожене врсте, већина светских тигрова данас живи у заточеништву људи.

Физичке особине

[уреди | уреди извор]
Женка тигра, са младунчетом.

Иако се свака подврста разликује, генерално, мужјаци тигрова теже између 120 и 250 килограма, а женке између 90 и 150 килограма. Просечно мужјаци су дугачки између 2,4 и 3,2 m, док су женке између 2,1 и 2,75 m дугачке. Суматрански тигрови су најмањи од свих тигрова, док су сибирски тигрови највећи.

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Почетком 19. века постојало је 100.000 тигрова. Данас се тај број значајно променио. У свету живи негде између 5.000 и 7.000 тигрова. Најугроженији је јужнокинески тигар. У Кини је 2019. у заточеништву живело 150 јужнокинеских тигрова, од којих је 144 било део програма узгоја „Кинеског удружења зоолошких вртова”.[4] Претеран криволов, уништавање станишта, итд. довело је тигра на границу опстанка.

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Године 1758, Карл Лине је описао тигра у свом делу Systema Naturae и дао му научно име Felis tigris.[5] Године 1929, британски таксономиста Реџиналд Инес Покок подредио је врсту под родом Panthera користећи научни назив Panthera tigris.[6][7]

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Након Линејевих првих описа врсте, неколико примерака тигра је описано и предложено као подврста.[8] Ваљаност неколико подврста тигрова доведена је у питање 1999. године. Већина наводних подврста описаних у 19. и 20. веку разликовале су се на основу дужине и боје крзна, шара пруга и величине тела, а самим тим и карактеристика које се веома разликују унутар популација. Морфолошки, тигрови из различитих региона се мало разликују, а сматра се да је проток гена између популација у тим регионима био могућ током плеистоцена. Стога је предложено да се признају само две подврсте тигра као валидне, односно P. t. tigris у континенталној Азији, и P. t. sondaica на Великим Сундским острвима.[9]

Резултати краниолошке анализе 111 лобања тигра из земаља југоисточне Азије показују да се лобање суматранског тигра разликују од лобања индокинеског и јаванског тигра, док су лобање балијског тигра сличне величине лобањама јаванског тигра. Аутори су предложили да се суматрански и јавански тигрови класификују као различите врсте, P. sumatrae и P. sondaica, а балијски тигар као подврста P. sondaica balica.[10]

Године 2015, комбинованим приступом анализиране су морфолошке, еколошке и молекуларне особине свих наводних подврста тигрова. Резултати подржавају разлику између две еволуционе групе континенталних и сундских тигрова. Аутори су предложили препознавање само две подврсте, односно P. t. tigris који се састоји од бенгалске, малајске, индокинеске, јужнокинеске, сибирске и каспијске популације тигрова и P. t. sondaica која се састоји од јаванских, балијских и суматранских тигрова. Аутори су такође приметили да ће ова рекласификација утицати на управљање очувањем тигрова. Именована подврста P. t. tigris се састоји од две кладе:[11]

  • северна клада састављен од популација сибирских и каспијских тигрова
  • јужна клада састављена од свих осталих копнених популација.

Један специјалиста за заштиту природе поздравио је овај предлог, јер би олакшао програме узгоја у заточеништву и будуће враћање у дивљину тигрова рођених у зоолошком врту. Један генетичар је био скептичан према овој студији и тврдио је да се тренутно признатих девет подврста може генетски разликовати.[12]

Године 2017, Радна група за класификацију мачака IUCN групе стручњака за мачке ревидирала је таксономију фелида и препознала популацију тигрова у континенталној Азији као P. t. tigris, и оне на Сундским острвима као P. t. sondaica.[13] Истраживачи су у великој мери одбацили ово гледиште о две подврсте. Резултати секвенцирања целог генома од 32 примерка из 2018. подржавају шест монофилетских тигрова који одговарају живим подврстама и указују на то да је најскорији заједнички предак живео пре око 110.000 година.[14]

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Постоји осам подврста тигра:

Изумрле подврсте:

Еволуција

[уреди | уреди извор]

Филогенија

[уреди | уреди извор]
 Pantherinae 
 Neofelis 
 

Neofelis nebulosa

 
 

Neofelis diardi

 
 
 Panthera 
 
 
 

Panthera uncia

 
 

†Panthera blytheae

 
 
 
 

†Panthera zdanskyi

 
 
 

†Panthera tigris soloensis

 
 

†Panthera tigris acutidens

 
 

†Panthera tigris trinilensis

 Panthera tigris
 
 
 

Panthera tigris tigris

 
 

Panthera tigris sondaica

 
 
 
 
 
 

†Panthera palaeosinensis

 
 
 
 

Panthera onca

 
 

†Panthera balamoides

 
 

†Panthera gombaszoegensis

 
 
 
 

Panthera pardus

 
 
 

†Panthera shawi

 
 
 

Panthera leo

 
 
 

†Panthera fossilis

 
 
 

†Panthera spelaea

 
 

†Panthera atrox

 
 

†Panthera youngi

 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Goodrich, J.; Lynam, A.; Miquelle, D.; Wibisono, H.; Kawanishi, K.; Pattanavibool, A.; Htun, S.; Tempa, T.; Karki, J.; Jhala, Y.; Karanth, U. (2015). „Panthera tigris”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T15955A50659951. doi:10.2305/IUCN.UK.2015-2.RLTS.T15955A50659951.en Слободан приступ. Приступљено 23. 10. 2018. 
  2. ^ Dinerstein, E.; Loucks, C.; Wikramanayake, E.; Ginsberg, Jo.; Sanderson, E.; Seidensticker, J.; Forrest, J.; Bryja, G.; Heydlauff, A. (2007). "The Fate of Wild Tigers".
  3. ^ Mazák, V. (1981). „Panthera tigris” (PDF). Mammalian Species. 152 (152): 1—8. JSTOR 3504004. doi:10.2307/3504004. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 3. 2012. г. 
  4. ^ Zhang, Wenping (септембар 2019). „Sorting Out the Genetic Background of the Last Surviving South China Tigers”. Journal of Heredity. 110 (6): 641-651. PMID 31102441. doi:10.1093/jhered/esz034 Слободан приступ. Приступљено 14. 4. 2021. 
  5. ^ Linnaeus, C. (1758). „Felis tigris”. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: латински). Tomus I (decima, reformata изд.). Holmiae: Laurentius Salvius. стр. 41. 
  6. ^ Pocock, R. I. (1929). „Tigers”. Journal of the Bombay Natural History Society. 33 (3): 505—541. 
  7. ^ Pocock, R. I. (1939). „Panthera tigris”. The Fauna of British India, Including Ceylon and Burma. Mammalia: Volume 1. London: T. Taylor and Francis, Ltd. стр. 197—210. 
  8. ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Species Panthera tigris”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 546. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  9. ^ Kitchener, A. (1999). „Tiger distribution, phenotypic variation and conservation issues”. Ур.: Seidensticker, J.; Christie, S.; Jackson, P. Riding the Tiger: Tiger Conservation in Human-Dominated Landscapes. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 19—39. ISBN 978-0521648356. 
  10. ^ Mazák, J. H.; Groves, C. P. (2006). „A taxonomic revision of the tigers (Panthera tigris) of Southeast Asia”. Mammalian Biology – Zeitschrift für Säugetierkunde. 71 (5): 268—287. doi:10.1016/j.mambio.2006.02.007. 
  11. ^ Wilting, A.; Courtiol, A.; Christiansen, P.; Niedballa, J.; Scharf, A. K.; Orlando, L.; Balkenhol, N.; Hofer, H.; Kramer-Schadt, S.; Fickel, J.; Kitchener, A. C. (2015). „Planning tiger recovery: Understanding intraspecific variation for effective conservation”. Science Advances. 11 (5): e1400175. Bibcode:2015SciA....1E0175W. PMC 4640610 Слободан приступ. PMID 26601191. doi:10.1126/sciadv.1400175. 
  12. ^ Kupferschmidt, K. (2015). „Controversial study claims there are only two types of tiger”. Science. doi:10.1126/science.aac6905. Приступљено 27. 6. 2015. 
  13. ^ Kitchener, A. C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Eizirik, E.; Gentry, A.; Werdelin, L.; Wilting, A.; Yamaguchi, N.; Abramov, A. V.; Christiansen, P.; Driscoll, C.; Duckworth, J. W.; Johnson, W.; Luo, S.-J.; Meijaard, E.; O’Donoghue, P.; Sanderson, J.; Seymour, K.; Bruford, M.; Groves, C.; Hoffmann, M.; Nowell, K.; Timmons, Z.; Tobe, S. (2017). „A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group” (PDF). Cat News (Special Issue 11): 66—68. 
  14. ^ Liu, Y.-C.; Sun, X.; Driscoll, C.; Miquelle, D. G.; Xu, X.; Martelli, P.; Uphyrkina, O.; Smith, J. L. D.; O’Brien, S. J.; Luo, S.-J. (2018). „Genome-wide evolutionary analysis of natural history and adaptation in the world's tigers”. Current Biology. 28 (23): 3840—3849. PMID 30482605. doi:10.1016/j.cub.2018.09.019 Слободан приступ. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тигар&oldid=27842361”