Пређи на садржај

Здравствена праведност

С Википедије, слободне енциклопедије

Здравствена праведност произилази из приступа друштвеним детерминантама здравља, посебно из богатства, моћи и престижа.[1] Појединци који су стално били лишени ове три детерминанте налазе се у значајно неповољном положају услед здравствених неједнакости и суочавају се са лошијим здравственим исходима од оних који имају приступ одређеним ресурсима.[2][1] Није правичност да се једноставно сваком појединцу обезбеде исти ресурси; то би била једнакост. Да би се постигла здравствена једнакост, ресурси морају бити алоцирани на основу индивидуалног принципа заснованог на потребама.[[1]

Према Светској здравственој организацији, „Здравље је стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести или слабости“.[3] Квалитет здравља и начин на који је здравље распоређено по економском и социјалном статусу у друштву може пружити увид у ниво развоја тог друштва.[4] Здравље је основно људско право и људска потреба, а сва људска права су међусобно повезана. Дакле, о здрављу се мора разговарати заједно са свим другим основним људским правима.[1]

Здравствену праведност ЦДЦ дефинише као „стање у коме свако има фер и праведну прилику да постигне свој највиши ниво здравља“.[5] Уско је повезана са покретом за социјалну правду, са добрим здрављем које се сматра основним људским правом. Ове неједнакости могу укључивати разлике у „присуству болести, здравственим исходима или приступу здравственој заштити“[6]‍:3 између популација различите расе, етничке припадности, пола, сексуалне оријентације, инвалидитета или социо-економског статуса.[7][8]

Здравствена неједнакост разликује се од здравствене неједнакости по томе што се овај други термин користи у великом броју земаља да се односи на оне случајеве у којима се здравље две демографске групе (не нужно етничке или расне групе) разликује упркос сличном приступу здравственим услугама. Даље се може описати као разлике у здрављу које се могу избећи, неправедне и које се не могу објаснити природним узроцима, као што је биологија, или разликама у избору.[9] Дакле, ако једна популација умире млађа од друге због генетских разлика, што је фактор који се не може отклонити/контролисати, ситуација би се класификовала као здравствена неједнакост. Насупрот томе, ако становништво има краћи животни век због недостатка приступа лековима, ситуација би се класификовала као здравствена неправедност.[10] Ове неправедности могу укључивати разлике у „присуству болести, здравственим исходима или приступу здравственој заштити“. Иако је важно препознати разлику у здравственој једнакости и праведности, јер је једнакост у здрављу од суштинског значаја за почетак постизања здравствене праведности.[1] Важност праведног приступа здравственој заштити наводи се као кључна за постизање многих Миленијумских развојних циљева.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Бравеман П, Грускин С (април 2003). „Дефининг еqуитy ин хеалтх”. Јоурнал оф Епидемиологy анд Цоммунитy Хеалтх. 57 (4): 254—8. ПМЦ 1732430 Слободан приступ. ПМИД 12646539. дои:10.1136/јецх.57.4.254. 
  2. ^ Голдберг ДС (2017). „Јустице, Цомпоунд Дисадвантаге, анд Хеалтх Инеqуитиес”. Публиц Хеалтх Етхицс анд тхе Социал Детерминантс оф Хеалтх. СпрингерБриефс ин Публиц Хеалтх. стр. 17—32. ИСБН 978-3-319-51345-4. дои:10.1007/978-3-319-51347-8_3. 
  3. ^ Преамбле то тхе Цонститутион оф WХО ас адоптед бy тхе Интернатионал Хеалтх Цонференце, Неw Yорк, 19 Јуне – 22 Јулy 1946; сигнед он 22 Јулy 1946 бy тхе репресентативес оф 61 Статес (Оффициал Рецордс оф WХО, но. 2, п. 100) анд ентеред инто форце он 7 Април 1948. Тхе дефинитион хас нот беен амендед синце 1948.
  4. ^ Мармот M (септембар 2007). „Ацхиевинг хеалтх еqуитy: фром роот цаусес то фаир оутцомес”. Ланцет. 370 (9593): 1153—63. ПМИД 17905168. С2ЦИД 7136984. дои:10.1016/С0140-6736(07)61385-3. 
  5. ^ „Wхат ис Хеалтх Еqуитy?”. www.цдц.гов (на језику: енглески). 2023-01-09. Приступљено 2023-04-25. 
  6. ^ Голдберг Ј, Хаyес W, Хунтлеy Ј (новембар 2004). Ундерстандинг Хеалтх Диспаритиес. Хеалтх Полицy Институте оф Охио. 
  7. ^ У.С. Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес (ХХС), Хеалтхy Пеопле 2010: Натионал Хеалтх Промотион анд Дисеасе Превентион Објецтивес, цонференце ед. ин тwо волс. (Wасхингтон, D.C., Јануарy 2000).
  8. ^ Фујисхиро, Каори; Ахонен, Емилy Q.; Гимено Руиз де Поррас, Давид; Цхен, I.-Цхен; Бенавидес, Фернандо Г. (2021). „Социополитицал валуес анд социал институтионс: Студyинг wорк анд хеалтх еqуитy тхроугх тхе ленс оф политицал ецономy”. ССМ – Популатион Хеалтх. 14: 100787. ИССН 2352-8273. ПМЦ 8056461 Слободан приступ. ПМИД 33898729. дои:10.1016/ј.ссмпх.2021.100787. 
  9. ^ Бравеман П (јануар 2014). „Wхат аре хеалтх диспаритиес анд хеалтх еqуитy? Wе неед то бе цлеар”. Публиц Хеалтх Репортс. 129 (Суппл 2): 5—8. ПМЦ 3863701 Слободан приступ. ПМИД 24385658. дои:10.1177/00333549141291С203. 
  10. ^ Каwацхи I, Субраманиан СВ, Алмеида-Филхо Н (септембар 2002). „А глоссарy фор хеалтх инеqуалитиес”. Јоурнал оф Епидемиологy анд Цоммунитy Хеалтх. 56 (9): 647—52. ПМЦ 1732240 Слободан приступ. ПМИД 12177079. дои:10.1136/јецх.56.9.647. 
  11. ^ Вандемоортеле, Јан (2011). „Тхе МДГ Сторy: Интентион Дениед: Тхе МДГ Сторy: Интентион Дениед”. Девелопмент анд Цханге (на језику: енглески). 42 (1): 1—21. дои:10.1111/ј.1467-7660.2010.01678.x. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zdravstvena_pravednost&oldid=28455820”