Pređi na sadržaj

Đenaro Gatuzo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Đenaro Gatuzo
Gatuzo u dresu Milana 2008. godine
Lični podaci
Puno ime Đenaro Ivan Gatuzo
Datum rođenja (1978-01-09)9. januar 1978.(46 god.)
Mesto rođenja Koriljano Kalabro, Italija
Visina 1,77 m
Pozicija zadnji vezni
Klupske informacije
Trenutni klub
Hajduk Split (trener)
Juniorska karijera
1990—1995 Peruđa
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1995—1997 Peruđa 10 (0)
1997—1998 Rendžers 34 (3)
1998—1999 Salernitana 25 (0)
1999—2012 Milan 335 (9)
2012—2013 Sion 27 (1)
Reprezentativna karijera
1995—1996 Italija do 18 14 (3)
1998—2000 Italija do 21 21 (1)
2000 Italija (olimpijska) 3 (0)
2000—2010 Italija 73 (1)
Trenerska karijera
2013 Sion
2013 Palermo
2014 OFI Krit
2015—2017 Piza
2017 Milan (mladi tim)
2017—2019 Milan
2019—2021 Napoli
2022—2023 Valensija
2023—2024 Olimpik Marselj
2024— Hajduk Split

Đenaro Ivan Gatuzo (ital. Gennaro Ivan Gattuso; Koriljano Kalabro, 9. januar 1978) italijanski je fudbalski trener i bivši fudbaler, trenutno šef stručnog štaba hrvatskog prvoligaša Hajduka Split.

Gatuzo je bivši italijanski reprezentativac. Igrao je na sredini terena. Najveći uspesi u karijeri su mu osvajanje Lige šampiona 2003. i 2007. sa Milanom i titula prvaka sveta sa Italijom 2006. u Nemačkoj. Pored toga bio je prvak serije A sa Milanom u sezonama 2003/04. i 2010/11.

Igračka karijera

[uredi | uredi izvor]

Karijeru je počeo u Peruđi gde je igrao do leta 1997. kada je prodat Glazgov Rendžersima. Bio je standardan tokom prve sezone dok je trener bio Valter Smit. Nakon što je Smit otišao, a trener kluba postao Dik Advokat, Gatuzo je izgubio svoju poziciju u timu i preselio se prvo na klupu odakle je retko ulazio u igru. Nakon toga se vratio Italiju i potpisao za Salernitanu sa kojom je u sezoni 1998/99. ispao iz Serije A.

U leto 1999. prelazi u Milan.[1] Sa Milanom je proveo narednih 13 sezona tokom kojih je odigrao ukupno 468 utakmica uz 11 postignutih golova. Sa Milanom je po dva puta osvajao Ligu šampiona, Seriju A, UEFA superkup i Superkup Italije dok je po jednom osvojio Svetsko klupsko prvenstvo i Kup Italije. Nakon završetka sezone 2011/12, Gatuzo je zajedno sa saigračima Nestom, Sedorfom i Inzagijem napustio Milan.[2] Poslednju sezonu je odigrao za švajcarski Sion.

Za seniorsku reprezentaciju Italije je igrao od 2000. do 2010. godine, i u tom periodu je zabeležio 73 nastupa uz jedan postignut gol. Bio je deo tima koji je osvojio Svetsko prvenstvo 2006. u Nemačkoj. Sa nacionalnim timom je nastupao na još dva Svetska prvenstva, 2002 u Japanu i Južnoj Koreji i 2010. u Južnoj Africi kao i na Evropskim prvenstvima 2004. u Portugalu i 2008. u Austriji i Švajcarskoj.

Trenerska karijera

[uredi | uredi izvor]

Trenersku karijeru je počeo u Sionu, gde je radio kao trener-igrač. Na početku sezone 2013/14. je kratko vodio Palermo u Seriji B,[3] a tokom prvog dela sezone 2014/15. je bio na klupi grčkog OFI-ja sa Krita.[4]

U avgustu 2015. je preuzeo italijanskog trećeligaša Pizu.[5] Sa ovim klubom je u junu 2016. izborio plasman u Seriju B, nakon što je u plej-ofu izbacio Fođu.[6] I pored ovog uspeha, Gatuzo je 1. avgusta 2016. odlučio da podnese ostavku. Ipak samo mesec dana kasnije vratio se na klupu Pize.[7] U sezoni 2016/17, Piza je sa Gatuzom na klupi zauzela poslednje mesto u Seriji B, pa se tako vratila u trećeligaški rang.[8]

Krajem maja 2017. Gatuzo je postavljen za trenera mladog tima Milana.[9] Na toj funkciji je bio do 27. novembra 2017. kada je postavljen za trenera prvog tima Milana.[10][11] Gatuzo je sa ekipom Milana sezonu 2017/18. završio na šestom mestu Serije A. U narednoj 2018/19. sezoni je bio peti, što je bio najbolji rezultat ekipe još od sezone 2012/13. Ipak nije uspeo da obezbedi klubu plasman u Ligu šampiona, pa je krajem maja 2019. odlučio da podnese ostavku. Sa Gatuzom na klupi, Milan je u 83 utakmice ostvario 40 pobeda, 23 remija i 20 poraza.[12][13]

U decembru 2019. je postavljen za trenera Napolija.[14]

Trofeji

[uredi | uredi izvor]

Milan

Italija

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „La Salernitana cede Gattuso al Milan per 19 miliardi”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 15. 6. 1999. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  2. ^ „Dan kada je plakao Milan: oproštaj Inzagija, Gatuza, Neste i Sedorfa /video/”. sport.blic.rs. 15. 5. 2012. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  3. ^ „Gatuzo više nije trener Palerma”. b92.net. 25. 9. 2013. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  4. ^ „Gatuzo napustio OFI”. novosti.rs. 30. 12. 2014. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  5. ^ „Gatuzo preuzeo italijanskog trećeligaša”. b92.net. 20. 8. 2015. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  6. ^ „Gatuzo jači od svega! Flaša u glavu, prekid, pa konačno kraj - Piza je u Seriji B! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 12. 6. 2016. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  7. ^ „Ne može bez fudbala: Pre mesec dana Gatuzo ih oterao dođavola, sad je opet tu”. mozzartsport.com. 2. 9. 2016. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  8. ^ „Gatuzovi paradoksi - ispala najbolja odbrana u ligi?!”. mozzartsport.com. 8. 5. 2017. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  9. ^ „VRATIO SE KUĆI: Gatuzo postao trener Milana!”. telegraf.rs. 26. 5. 2017. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  10. ^ „Montela dobio otkaz, Gatuzo novi trener Milana”. novosti.rs. 27. 11. 2017. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  11. ^ „ZVANIČNO: Montela smenjen, Gatuzo čupa Milan!”. mozzartsport.com. 27. 11. 2017. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  12. ^ „VELIKI JE GATUZO "Odlazim iz Milana! Moja priča sa klubom nikada ne može da bude pitanje novca - ODRIČEM GA SE!”. sport.blic.rs. 28. 5. 2019. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  13. ^ „Herojski potez Gatuza: Dao otkaz i oprostio novac Milanu”. b92.net. 28. 5. 2019. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  14. ^ „Ružan, bradat i sed, ludi Kalabreze je umesto drugog oca zagazio u napuljsko more i rizikuje da se udavi”. mozzartsport.com. 11. 12. 2019. Pristupljeno 12. 12. 2019. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]