Jekaterinburg
| Jekaterinburg Екатеринбург | |
|---|---|
  _%D0%95%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3.jpg)   Jekaterinburg | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Rusija |
| Oblast | Sverdlovska oblast |
| Osnovan | 1723. |
| Status grada | 1781. |
| Stara imena | od 1924. do 1991. Sverdlovsk |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2010. | 1.350.136 |
| Aglomeracija | 2.050.000 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 56° 50′ 23″ S; 60° 36′ 57″ I / 56.83973° S; 60.61583° I |
| Vremenska zona | UTC+6 |
| Aps. visina | 270 m |
| Površina | 487[1]/491[2]/495[3] km2 |
.svg)  Jekaterinburg Jekaterinburg na karti Rusije | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Aleksandar Visokinskij |
| Poštanski broj | 620000[4] |
| Veb-sajt | |
| ekburg.ru | |
.svg)
.svg)
Jekaterinburg (rus. Екатеринбу́рг) grad je u centralnoj Rusiji i administrativno središte Sverdlovske oblasti. Smešten je na istočnoj strani Uralskog planinskog lanca. Glavni je industrijski i kulturni centar Uralske federalne oblasti. U periodu između 1924. i 1991. bio poznat kao Sverdlovsk (Свердло́вск) prema boljševičkom lideru Jakovu Sverdlovu. Grad se nalazi na reci Iset između Volgo-Uralske oblasti i Sibira, sa populacijom od oko 1,5 miliona stanovnika,[5] do 2,2 miliona stanovnika u urbanoj aglomeraciji. Jekaterinburg je četvrti po veličini grad u Rusiji, najveći grad u Uralskom federalnom okrugu i jedan od glavnih kulturnih i industrijskih centara Rusije. Jekaterinburg je nazvan „trećom prestonicom Rusije“, jer je na trećem mestu po veličini svoje privrede, kulture, transporta i turizma.[6][7][8][9]
Jekaterinburg je poznat po svojoj konstruktivističkoj arhitekturi[10][11][12] i takođe se smatra „ruskom prestonicom ulične umetnosti“.[13][14][15]
Geografija
[uredi | uredi izvor]
Jekaterinburg je smešten na azijskoj strani planine Ural. U blizini grada prolazi granica Evrope i Azije, pa se Jekaterinburg smatra vezom između dva kontinenta. Kroz grad teče reka Iset. U okolini ima mnogo jezera i raste gusta zimzelena šuma tajga. Jezera Šartaš i Šuvakiš ulaze u prostor grada. Klima je kontinentalna snežno-šumska, s kratkim i blagim letima i dugim jakim zimama u kojima temperatura padne ispod -45 °C.
Ural je vrlo bogat rudama (posebno ugljem i železnom rudom). Rudarstvo je temelj razvoja industrije u gradu. Jekaterinburg je najveći grad na Uralu i značajno cestovno i željezničko čvorište. U Jekaterinburgu Transsibirska železnica ulazi u Aziju.
Klima
[uredi | uredi izvor]| Klima Jekaterinburga (1991–2020, ekstremi 1831–sadašnjost) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 5,6 (42,1) |
9,4 (48,9) |
17,3 (63,1) |
28,8 (83,8) |
34,7 (94,5) |
36,4 (97,5) |
39,1 (102,4) |
37,2 (99) |
31,9 (89,4) |
24,7 (76,5) |
13,5 (56,3) |
5,9 (42,6) |
39,1 (102,4) |
| Maksimum, °C (°F) | −9,3 (15,3) |
−6,6 (20,1) |
0,9 (33,6) |
10,1 (50,2) |
18,3 (64,9) |
22,6 (72,7) |
24,3 (75,7) |
21,4 (70,5) |
15,0 (59) |
6,9 (44,4) |
−2,6 (27,3) |
−7,8 (18) |
7,8 (46) |
| Prosek, °C (°F) | −12,6 (9,3) |
−10,8 (12,6) |
−3,6 (25,5) |
4,7 (40,5) |
12,2 (54) |
16,9 (62,4) |
18,9 (66) |
16,2 (61,2) |
10,4 (50,7) |
3,6 (38,5) |
−5,4 (22,3) |
−10,7 (12,7) |
3,3 (37,9) |
| Minimum, °C (°F) | −15,5 (4,1) |
−14,1 (6,6) |
−7,3 (18,9) |
0,3 (32,5) |
6,9 (44,4) |
12,0 (53,6) |
14,4 (57,9) |
12,2 (54) |
6,8 (44,2) |
1,0 (33,8) |
−7,8 (18) |
−13,3 (8,1) |
−0,4 (31,3) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −44,6 (−48,3) |
−42,4 (−44,3) |
−39,2 (−38,6) |
−21,8 (−7,2) |
−13,5 (7,7) |
−5,3 (22,5) |
1,5 (34,7) |
−2,2 (28) |
−9,0 (15,8) |
−22,0 (−7,6) |
−39,2 (−38,6) |
−44,0 (−47,2) |
−44,6 (−48,3) |
| Količina padavina, mm (in) | 25 (0,98) |
19 (0,75) |
25 (0,98) |
31 (1,22) |
47 (1,85) |
73 (2,87) |
93 (3,66) |
75 (2,95) |
45 (1,77) |
41 (1,61) |
33 (1,3) |
28 (1,1) |
535 (21,06) |
| Dani sa kišom | 1 | 1 | 5 | 13 | 20 | 20 | 19 | 22 | 22 | 17 | 6 | 1 | 147 |
| Dani sa snegom | 26 | 23 | 18 | 10 | 4 | 0,4 | 0 | 0 | 2 | 13 | 23 | 25 | 144 |
| Relativna vlažnost, % | 79 | 75 | 68 | 60 | 58 | 63 | 68 | 73 | 75 | 75 | 78 | 79 | 71 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 47 | 94 | 164 | 206 | 256 | 272 | 269 | 217 | 143 | 78 | 51 | 37 | 1.834 |
| Izvor #1: Pogoda.ru[16] | |||||||||||||
| Izvor #2: NOAA (sun 1961–1990)[17] | |||||||||||||
Istorija
[uredi | uredi izvor]
Grad je osnovao Vasilij Tatiščev 1721. i nazvao ga je po Svetoj Katarini, imenjakinji žene Petra Velikog kraljici Katarini I. Međutim za zvaničan datum osnivanja grada se uzima 18. novembar 1723.
Ubrzo nakon Ruske revolucije 17. jula 1918, car Nikolaj II Romanov, Aleksandra, i njihova deca Olga, Tatjana, Marija, Anastazija i carević Aleksej ubijeni su u Ipatijevoj kući u ovom gradu od strane boljševika. Boris Jeljcin (prvi predsednik Ruske Federacije) je 1977. naredio da se uništi ova kuća. Na njenom mestu je posle pada komunizma izgrađena crkva.
Dvadesetih godina 20. veka, Jekaterinburg je postao veliki industrijski centar Rusije. Tada je izgrađen i Uralmaš, koji je postao najveća fabrika teške mašinerije u Evropi.
Tokom Drugog svetskog rata, mnoge fabrike su premeštene u Jekaterinburg iz zaraćenih krajeva uglavnom iz Moskve, i tu su i ostajale nakon završetka rata.
Šezdesetih godina za vreme Hruščovljeve vlade, izgrađene su mnoge petospratne građevine po celom gradu. Većina je i danas tu u Kirovskiju i Čkalovskiju, i drugim četvrtima grada.
U planu je i izgradnja komercijalnog centra Jekaterinburg Siti.
Stanovništvo
[uredi | uredi izvor]Prema preliminarnim podacima sa popisa, u gradu je 2010. živelo 1.350.136 stanovnika, 56.599 (4,38%) više nego 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 423.302 | 778.602 | 1.025.045 | 1.211.172 | 1.364.621 | 1.293.537[18] | 1.349.772 |
Privreda
[uredi | uredi izvor]![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Saobraćaj
[uredi | uredi izvor]Ovde se nalazi međunarodni aerodrom Jekaterinburg - Koljcovo.
Gradovi pobratimi
[uredi | uredi izvor]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Spisak gradova u Rusiji
- Spisak gradova u Rusiji po broju stanovnika
- Centralni stadion (Jekaterinburg)
- Podzemna železnica Ekaterinburg
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Ekaterinburg. Panorama nedeli. Vыpusk 16 (24-30. maja 2010 goda)”. Arhivirano iz originala 15. 10. 2014. g. Pristupljeno 21. 11. 2014.
- ^ Osnovnыe položeniя Generalьnogo plana municipalьnogo obrazovaniя «gorod Ekaterinburg»
- ^ „Strategičeskiй plan razvitiя Ekaterinburga do 2015 goda. Razdel II. Ishodnыe konkurentnыe vozmožnosti Ekaterinburga. Vnutrennie faktorы razvitiя goroda.”. Arhivirano iz originala 21. 2. 2014. g. Pristupljeno 26. 8. 2018.
- ^ „Srok registracii domena zakončilsя”. www.ekaterinburg.com. Arhivirano iz originala 21. 1. 2013. g. Pristupljeno 2022-02-26.
- ^ „RUSSIA: Ural'skij Federal'nyj Okrug: Ural Federal District”. City Population.de. 4. 8. 2020. Pristupljeno 2. 10. 2020.
- ^ „Reйting stoličnыh gorodov Rossii ot Fonda "Institut эkonomiki goroda"”. Urbaneconomics.ru.
- ^ Kolossov, Vladimir; Eckert, Denis (1. 1. 2007). „Russian regional capitals as new international actors: the case of Yekaterinburg and Rostov”. Belgeo (na jeziku: engleski) (1): 115—132. doi:10.4000/belgeo.11686
.
- ^ „Central Asian Chapter by Eurasian Respiratory and Allergy Consortium”. Era-cac.org. Arhivirano iz originala 12. 6. 2018. g. Pristupljeno 1. 6. 2018.
- ^ „Yekaterinburg - Entertainment - Russia.com”. Russia.com.
- ^ „Konstruktivizm. Žemčužina arhitekturы Ekaterinburga”. www.e1.ru (na jeziku: ruski). 2018-01-16. Pristupljeno 2021-12-21.
- ^ „Kak Ekaterinburg za 10 let stal stoliceй konstruktivizma”. Strelka Mag (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 5. 3. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-21.
- ^ Ural, Naš (2016-05-19). „Sovetskaя utopiя: эpoha konstruktivizma v Ekaterinburge”. Naš Ural (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2021-12-21.
- ^ „Vse krugom hrapяt, a Ekaterinburg — probuždennый Kogda uralьskiй gorod obъяvil sebя rossiйskoй stoliceй strit-arta, mnogie smeяlisь. A potom on stal eю”. Meduza (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2021-12-21.
- ^ „Kak Ekaterinburg stanovitsя stoliceй strit-arta”. Rossiйskaя gazeta (na jeziku: ruski). 16. 4. 2019. Pristupljeno 2021-12-21.
- ^ „Ekaterinburg – stolica strit-arta. Častь pervaя”. www.uralweb.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 3. 3. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-21.
- ^ Pogoda i Klimat – Klimat Ekaterinburg [Weather and Climate – The Climate of Yekaterinburg] (na jeziku: ruski). Weather and Climate (Pogoda i klimat). Pristupljeno 8. 11. 2021.
- ^ „WMO Climate Normals for Sverdlovsk 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 29. 10. 2021.
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Georg Adolf Erman (1848). „(Yekaterinburg)”. Travels in Siberia. Longman, Brown, Green, and Longmans. „Translated from the German by William Desborough Cooley”
- W.G. Blackie, ur. (1875). „Ekaterinburg”. Imperial Gazetteer. London: Blackie & Son.
- „Ekaterinburg”. Guide to the Great Siberian Railway. St. Petersburg: Ministry of Ways of Communication. 1900.
- „Ekaterinburg”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 9 (11 izd.). 1910. str. 138–139.
- „Yekaterinburg”, Russia, Leipzig: Karl Baedeker, 1914, OCLC 1328163
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Zvanični veb-sajt
- Sajt o Jekaterinburgu
- Portal Jekaterinburga
- Porušeni hramovi Jekaterinburga (1. deo), (2. deo), pristupljeno 3. septembra 2016.
- Official website of Yekaterinburg
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
